Narodna skupština

СТРАНА 368

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

пред нама стоји предлог миннстра правде, но коме преддогу он тражп да нма право, да казнп судије са губнтком тромесечне плате. На гај начнн, мн дапас имамо дз. говорнмо о томе : да лн ће се усвојнти предлог одбора, којп је мншлења, да се то нраво не да мннистру, нли ће се усвојнти нредлог минисгра правде, по коме оа има права, казниги судије тромесечном платом. Ја мпслпм, господо, ако бн смо ми иристалн на то, да се усвоји овај предлогмннисгра правде иокоме бн мннпстар нравде пмао право да казнн суднје бпло самоа рвостепене судпје, као што нредлаже Државнн Савет илп у опште судпје, као што бп хтео мгшпстар, онда бн смо мп тнме учнннлп на првом месгу новреду Устава, а на другом месту једну фаталну погрешку за самеграђане српске. Устав је нзрнчнока ао у чл. 147 да су судовн незавнснп. То су речп Устава, „судови су иезависнп." И кад то Устав одређује, ја не знам како бн се могла незавнсност судова друкчпје разуметп, већ да онн којн састављају судове, да члановп судова морају бптн незавпснн. Независност судова без незаВисностн су^ија, то је нешто непојмљиво. А кад се министру нравде да право, да он можо судпје да казнн губнтком тромесечне плате, онда та незавнсност суднјска савршено отпада. Судпја кад зна, да га мпннстар правде може по самоме закону казнитн за немарно вршење или недостојно нонашање у служби пзван службе бнће вазда у онасностп да наиусги незавпсно суђе ње. Мора се прпзнатн да су нзрази „немарност" и „недостојно" нонашање врло растегљнвн, па да их ниннстар може да ценп, како он хоће, како мујекад згодноирема ком судпји! И кад суднја зна , да минстар може да нађе ослонца за то у закону, онда суднја ие може бнти нотиуно незавпсан у своме раду. Рећиће се можда, да судија оиет може судитп ио свом убеђењу ; ну кад он зна да му се због таквог сућења може наћи „немарност" плп ,педостојно" нонашање ван службе, многн ће се судцја размнслити, да лн п да жртвује што п од свог убеђења за љубав свог мира н можда и опстанка. Ако желпмо да наши судови буду независни; ако сло радн да н ми доживпмо , да имамо иравду обезбеђену у нашој земљи; ако хоћемо да се у нашим судовнма судн само но закону и убеђењу, а не но неким обзнрима страха, или каквнм другпм утицајнма са стране, треба сви сложио да устанемо иротнв оваког [цедлога, који је не само у опреци са Уставом, већ п који је очевпдно штетан и за саме наше грађанске слободе. Ја понављам, ако немамо незавнсне судове п судије, не можемо казати да су нам обезбеђепе наше грађанске слободе п нрава, јер саме незавнсне судпје могу нам бнгн најиоузданији чувари тнх драгоцености у уставној држави. Ја знам да ће се на ово казати , па судови остају независни, јер се и после овог нредлога судији неће моћн да заповеда, како ће да судп. Ну браћо, не заборавите да је та пзрека, која се налазп у Уставу, од вајкада била н у свнма ранијим устројствпма нашпх судова ; зар се не сећате, да је п пре Устава важпло у нас правпло : да се не може суднји зановедптп како ће да судп, па нрн свем том како је бнло, зар не знате ? ! Зар немамо доста прпмера н случајева, да су се судије под разним утицајима било казне, било нремештаја, често повпјале но жељп власнпка ? ! И унраво да бн се то нзбегло судска је незавпсносг изреком поменута у Уставу, и незавпсност судова др/кчије се не може ни замислити већ да су судије незавнсне т. ј. да су њпма законом дата све оне гарантпје, кбје нм дају могућностп , да буду незавнснп у своме судском раду. Ако хоћемо иравду у ов ј нашој отаџбннн, дужни смо судпје да ставимо тај иоложај; а хоће ли онн то новерење онравдатн илп не, то је њпова ствар. Може се десити у иојединнм случајима да којп судпја п поред свега тога радн нротпвно. Ну овдс је говор у целннн нлн боље рећи вишинп судпја, за које се мора прнзнатн, да ће н бнти праведне судије кад пх будемо наоружалн гараитијама да могу битн иотнуно самосталнн као што су они и но Уставу незавнсин. На овај иак начин кад еуднја зна: да га минпсгар иод нзговором за недостојно нонашање, може казнитн

тромесечном нлатом, суднја може лако доћи у нскушење, те да по жељп власннчкој нримп какву поруку да судн и да ради онако, као што му се заиоведп. А смемо ли мп то допуститп ? ! То мн нисмо нпкад желели питн смемо желетн. На нротпв 51н треба да осигурамо зуднје, ако хоћемо да пмамо истинску правду у нашој земљп. Кад бп судска незавпсност бнла у ннтересу судија , у | њнхову корист, онда би смо можда још и могли оставитн, да се увере како вп радикалп наиадате на ред људи , које и сами највпше требате н који су најмање то заслужилн по својпм делима. Ну кад се зна да све то што је закон о независностп судској , што је н сам Устав ,одредио о независностп судија, да је то само иотребна гарантнја за нрава н слободе самих грађана, онда не разумем , како може сло| бодоуман човек, поткопавајући незавпсност судску, сам сла1 бнти евоја права и слобаде ! ! Ја мислим , да смо мн баш у свом питересу дужнп да се за еудије заузмемо, да им обезбедпмо незавнсан иоложај , те тпме утврднмо наша права п слободе, кад буде потребно да нам онп зашгнте. Заузнмајућн се за незавасност судпја , мп тнме бранпмо самп себе, а не судпје, јер ако опн буду завикси, оида је одмах тим самим фактом насгала опасност за наша права и грађанске слободе, кад год се власницнма нрохтело буде да нам нх повреде. Ја дакле држпм, да мп овај предлог овакав каквог је нам поднео г. мниистар иравде, не смемо и не треба да иримпмо. — Исгпна један део у овом нредлогу нпје нишга ново, у њему су иросто исиисаие уставпе одредбе о судовпма; то је онај 1 део у овом нредлогу , п наравно , о томе не може сад бптн говора. Ну онај другн н управо главнн део овог предлога, којпм се даје министру право да суди судијама, да казни судије, то је нешто ново , против чега треба да смо сви сложнп. Као што рекох,тај део мпнпстарског нредлога цротиван је и Усгаву и нринцпцу судске незавнсности; и то је баш оно, што не треба, и не смемо, да прнмнмо, ако хоћемо самп себе да чувамо од власничкнх нрохгева. Нарочнто овај прздлог не треба н не сме да се нрими, као што је предложио Државнп Савет, да унраво мииистар правде буде нека врста нреког суда над суднјама. Шта је могло побуднгн Државни Савет да предложп да казна мннпстрова, којом би он осудпо судпју до тромесечне плате, не подлежи нпкаквој даљој ннетанцији, пе разумем. Зар суднје да ставпмо под прекп суд једног нолптпчког човека, мпннстра нравде, и опда од њих да се надама правдн !! Ну и ако тај предлог Државног Савета мпнпстар нравде нпје нрихватио, ја држпм да и сам миинстров предлог не може да се усвојн, јер је и овпм нредлогом суднја стављен иод једну аолитичку контролу. То је новина, која бп за наше судство била можда судбоносна. Као шго знате, закон о судпјама, који је важпо пре Устава, п којн је Уставом утврђен, дао је судпјама ираво, да се протнв дпецннлпнарне осуде жале Касационом Суду, док овпм предлогом министра правде то се мења. Минпстар правде тражи за себе ираво, да може казннтп судпју тромесечном платом п да жалба иротпв његове осуде иде Државном Савсту. Ма да Државии Савет стојн више од касацпоног суда, опет је у томе бптна разлика нзмеђу досадањег закона о судпјама а уставннх одредаба с једое стране, и овог садашњег нредлога с друге стране, п то на нггету судске независностп. Па шта се хоће овпм иредлагањем? Где ће онда бпти оно ираво, које су н закон о судпјама п Устав гарантовали, да судијама за њпхова дела суде судова плн судије, а не људп ио/1птични, као што су мпнистар и Државни Савег ? ! За што да судска власт, да касацнони суд, не расматра жалбе суднја иротпв њихове осуде, кад се зна да је то државна установа, која је далеко од нолитике?! Сви желимо, а н надам се, да ћемо н доживети време да иам судови буду сасвнм незавпсни од иолитике, па за што онда да не оспгурамо и иоједнним судпјама и нама грађаннма наша ирава остављајућп да судијама суде судови?!. (НАСТА8ИЋЕ СЕ)

Одговогии уредиц « Ранко Нетровић

Ш тамиа кгаљ. сгпск државие штамнарије