Narodna skupština

СТРАНА 374

иочвнили. Еад је све жртвовала Скуиштина за независтност судску н судпјину, ове судпје ннсу умеле да дене доброту п иожртвовање Скупштине п народа н нису хтелн да заштиге нравду у Србији, него су стојалп прво као неутрални а иосле као страснн партнзани. Онп су, господо, самн себе омаловажнли, самн себе убилн н навуклп гњев п повику народа сриског, што је и почело да избнја на новршнну. Дакле, као што сам казао, Скунштина је онда мнслнла да ће независне судије и судови бпти у своме раду искључнво иравнчнн и да заштите правду ; али је го носле свс ирешлс у страст нартпску и с тога су сами својнм радом доводилн ствар до тога иоложаја, да Скуиштина и иреко своје воље, — не заборавме да мп п данас тежино за праву судску незавпсност, — више не може да грии незаконптост поједпнпх судпја. Опи су узели врло рђаву практпку иа кажу: Ја сам независаи, хоћу да радим шта хоћу и мени за мој рад не може нико нишга. Ирема свему овоме што се тражи овпм предлогом, тиме се не крњи судека независност. него се хоће да се нримора суднја, да не злоунотребљују судску независност, да се добро влада и да своју дужност врши поштено, савесно, ио закону н иравди а никако својим радом да каља образ народнн н да вређа пнтересе државне. Г. Авакумовић је напоменуо у своме говорн, да радикална влада н скупштннска већина са овнм оће само да поткопа судску независносг. Не, ми то нећемо ннти пак то желимо, већ оћемо начието да бубудемо с тнм, да се оне судије, којн врпхе своју дужност савесно и по закону, никако не смеју казннтн а онн нак, којн оће да чине своје ћефове, да се строго казне и да се принуде да раде онако како њпхов иозпв и судска незавнсност захтева. Дакле, ннје истина да се овпм хоће да поткопа судска независност него се хоће то, да се судска независност још боље ојача и учврстп; да се рђаве судпје подвргну казнама н да се ншчисте нз судова, да не трују и покваре још ц оно што још имамо доброга у нашнм судовпма. Дакле то сам хтео н пмао сам дужност да напоменем, да се овде не заварава ни јавно мнење, ни Народна Скупштина, као да Скупштина и мнннстар хоће да ослабљују н иоткопавају темељ судској незавнсности. Ја мислим, госиодо, да сваки за свој рад треба да одговара : свакн треба да зна да мора да ради, јер кад неће да ради, он не треба да ужива оно благодејање народног зноја и ја вам кажем, да су поједпне судије постале не само независне, него неирнкосновене тако онн рачунају. Томе злу треба да станемо на нут, јер сваки човек може да иренебрегне свој носао а камо ли човек кога савест његова не гризе а за образ не мари, често и еујету своју хоће да врше, а сујети треба на пут стаги. Ја сам за то, да се овај иројект прими онако, како га је министар иравде поднео, а Савет Државни усвојио да се прими ; још бих био чак и за, то, да министар може да казни судију за то три месеца. Потпредседник — Пошто је скоро већ 1 сат после иодне а има још 9 иријављенпх говорника, то је ли вољна Скуиштина, да се прекнне претрес и настави сутра у 9 час. ире нодне. (Јесте). Изволте чутп један указ Његовог Величанства Краља Александра I. Секретар Љуба Јоксимовић чита: У ИМЕ ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА АЛЕКСАНДРА'1 по милости божјо; и вол >и народној Враља СГрбије МИ КРАљЕВСКИ НАМЕСНИЦИ На иредлог иредседника Нашег министарског савега застунннка Нашег мннистра војног и Нашег мннистра фпнанцијс, а но саслушању Нашег министарског савета. овлашћујемо их, да могу ноднети Народној Скупштинн аа решење:

„За извршењс чл. 3 закона о привременом прирезу за ванредне војне потребе од 17 аирпла о. г. овлашћује се Краљевска влада, да може учнпнгп зајам од десет милнјуна дннара ефсктпвннх, с тим, да ннтерес и отплата тога зајма не сме прећи б°/ 0 °Д ефективне суме. Ингерес н огилата овога зајма чпииће се до његова измирења из тог ванреднот ирпреза." оастуиник Нашег војпог мннистра н Наш министар фпнанцнја нека пзврше овај указ. 7 декембра 1890 год. Београд. Јов. Ристић с. р. К. Протић с. р. Ј. Бели-Марковић с. р, Цредседник Министарског Савета Министар Иностраних дела Застуаник министра војног Ђенерал С. Грујић с. р. Министар финанције Др. Мих. Вујић. Потпредседник — Предлог овај уиућује се одбору финанциском. Данашњу седиицу закључујем а другу заказујем за сутра у 9 час. пре подне. На дневном реду биће продужење претреса закона о суднјама. Молнм г.г. посланике из свнју одбора, да дођу иосле подне да раде. Састаиак је трајао до 12 н по час. ио иодне.

35 САСТАНАЈ^. 18 децембра 1890 год. у Веограду ПРЕДСЕДАВАО ИОТПРЕДСЕДНиК Димитрије Кати^. СЕКРЕТАР Ранко Петрови^ Почетак у 9 х / х пре нодне. Присутна су г. г. минпстри: председник миннстарства. нравде, финанције и унутрашњнх дела. Потпредседник — Отварам 35 редовнн састанак. Изволите чутн нротокол 34 састанка. Секретар Др. С. Вукчевић прочита поменути иротокол. Потпредседник — 11рцма ли Скунштина ирочптанн протокол. (Прима). Изволнте чути молбе н жалбе унућене Народној Скупштини. Секретар Ранко Петровић чита: Милпвоје Мандић, н четворииа, Мнлпнко Павлић, Илија Урошевић. Милан Павлић, Павле Секулнћ земљоделци из Јошаве среза јадранског, моле да им се опростн осуђена новчана казна за самовласно сађење дувана, што су пресудом . начелства округа иодрињскога осуђенп. Светозар Поиадић унравнтељ српско-словенске школе у Турни Северину, моли да му се дозволи иовратак у отаџбнну. Трнфун Драгпћ и други инвалидн моле, да се учине неке измене у ннвалндском закону. Снмеун Милојевпћ пз Горње Горевнице у ср. љубићском, окр. рудннчком моли, да му се нлати за калдрмнсање и насинање шљунком друма, Тодор Станковић виие-конзул у Приштинн и Божидар А. Вуковић контролор жељ. дирекцпје моле, да нм се иризиаду извесне годнне службе. Станислав Митровић из Маиловца у ср. рамском окр. ; иожаревачком и Јосни и Васплије Марићи нз Срезо.јевца у