Narodna skupština

85 САСТАНДК - 18 ДЕЦЕМБРА

СТРАНА 375

ср. таковском окр. руднпчком, жале се против пресуде окружцог суда. Еснаф опанчарскп за варош Лесковац нолп Скупштину да забрани продају пресннх опанака. Сељанн нз Дрннљева у ср. ноцерском, окр. подрињском и сељани општ. планске, моле за иеалату реквизиција н за другс олакшице. Сељани из Цветојевца у ср. н окр. крагујевачком, ме хазџије н кафеџије из среза моравнчког у окр. ужичком н еснаф механско-лекарскп нз Неготипа моле за разнс олакшице. Сељани пз срезова ужпчкога н злагиборског у округу ужнчком моле, да се нзменп закон о порези. Сељани из Горње Топлице у ср. колубарском, окр. ваљевском моле, да се изменн закон о таксама н закон о чувању нељскпх добара. Еснаф механско-иекарскн нз Ужпца молн, да се укине акциз на ниће н друге реформе да се нзврше. Сељанн из Петковице у ср. мачванском окр. подрпнском моле да се одвоје од нарохије цркве лпиолишке п њихова оиштина да буде вридана манастпру Петковпцп. Сељанп из Душковца у окр. ужичком моле, да се превсду у IV пуковску команду. Занатлнје нз Аранђеловца моле, да се узаконн иодела радња. •Јакуб Саитовић нз Прпзрена, Ружпца Мплисава Полпчевића из Буара у окр. ужичком моле, за државну помоћ. Јован Јеремпћ пз Петровца у окр. пожаревачком. жалп се протпв судске иресуде. Потпредседник — Све ове молбе н жалбе уиућују се одбору за молбе и жалбе. Изволпте чутн неколпко посланичких предлога. Секретар Ранко Петровић чита : Народној Скупштини, Мој иредлог: да се у Врањи отворп V и VI раз. гимназнје — од6јр је иредложио да се одбаци, по што ннје иаипсат у форми и облику како се законски предлози пишу. Ја нисам намеран да « једној корисној ствари водпм препнрку с одбором о томе да ли мој иредлог нпје пстоветно напнсат, као и предлозп неки, који су усвојени — него овде ионово морам изнетн иотребе ди се гпмназија прошири са У и Л Г 1 разредом, с тога: Што је варош Врања знатне велпчине, н велнког броја становнпка; Што у Врању долазе срискн младићн из суседнн\ крајева н места, на школовање, као из Призрена, Скоиља, Еуманова, Гиљана птд.; Што јс за нздржавање дечије врло мало иотребно у Врањн, да се доста младпћа може лако ту школовагп ; Што сс без муке могу у Врањн наћи — и пмају на расиоложењу — потребии локали. С тога, а у жељн да служим сриској мисли, ја ионављам свој ПРЕДЛ.ОГ о установн V н Т1 раз. гимназије т Врањн: „Чл. 1, Нпжа гпмназија у Врањи иовишава се са У и VI разредом гимназије." 15 децембра 1890 год. Београд. цредлагач Јанча Јовановић нар. посланик ПРЕДДОГ Народној Скупштини Још одавна иостојао је у округу врањском тако звани ■петински фонд" илп „петинска каса", у коју су сви земљо-

радници старог врањског округа улагали нетину својпх производа, а у цељи за своју снгурност, у случају неродице, града или суше. Пронзводп су нродавани и добпвени новац улазио је у петннску каса, која је са својим каииталом нарасла н чинпла позајмице оскудиим земљораднпцпма, и оннма, који ннсу улагалп пегину својих производа. Од ослобођења ових крајева иије вођен нпкакав рачун о свему овоме. Они, којп су из фонда узимали, осгалн су дужници каси, па државна власт, ннје чпннла наплату нч главног ни ннтереса. Раннје је већ било решено у Народној Скуишгнни, да се таквп дужницп од питереса ослободе, иа оиет није то у дело уведено. Бивало је даље случајева, да је ранпје Турчии узпмао новац у зајам, но том, по ослобођењу, отпшао п земљу своју продао Србину. Наше еу властн ирактиковале, те су иреносиле те дугове на иаше сриске грађане н иродавале нм нмања, п ако нису била интабулисана раније за турски дуг. Све ово захтева, да се „петпнски фонд" нли „каса" регулише; да се о ннтересу донесе н оствари раннја оддука Народне Скунштине да се каса но нова у живот уведе; да се регулпше однос спрам нрпдодатпх нових срезова ирошнреног врањског округа и старог округа, који је улагао у ову касу. С тога имамо част предложити Народној Скупштпнн на решење: ПРЕДЛ.ОГ закона о установљељу „земљорадничке штедноннце" (нетинске касе) у врањском округу. Чл. 1 У округу врањском установљава се „земљораднпчка штеднонпца" (петинска каса). Чл. 2 Еаинтал ове штедионице састојн се нз новаца, којн је 1869 год. уложен у „петинскт касу". Чл. 3 Овом ће штедионицон управљатн одбор од 5 лпца, које изабере окружна скупшгина. Чл. 4 Пз ове ће штедпонице ирвенствсио пмати право на зајам земљорадници, а после п осталп грађанп. Чл. б Овај ће се за.јам давати на лпчно јемство од два погппса. Зајам може бити од 50—1000 динара а вратће се за годину дана. Прелазна наређења. Чл. 6 Од досадашњих дужника наилатиће се само главни дуг до дана кад ова.ј закон ступи у живот, а интерес се до тога дана не ће иаплаћиватн. Чл. 7 Они, којп су куипли гурска пмања, која су оитерећена била дугом нз »петинске касе" дужни су тај новац вратнти „земљорадннчкој штеЈ,поници" у року од најдаље 6 месеци с ингересом од 3° 0 . Чл. 8 Сав новац, који је држава наплатила, од дана ослобођења тога краја, а од дужника «иетинске касе" као и све облигације и харгије од вредности и намешгај, вратнће се „штедионици земљорадпичкој" чим она отиочие радпти. 4.1. 9 Закон овај стуиа у живот кад га краљ потиише. 12 новембра 1890 год. Београд. ПРЕДЛаГАЧ И ПОСЛАНПК Тома Јовановић.