Narodna skupština

СТРАНА 380

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

ворности налазите гарантије ? Ја мислим да не. Рећи ће ми се, е ми нисмо мислили, да идемо тако далеко, ми смо мислнлц да станемо до извесне границе иа да дажемо : овде се мора стати, даље се не сме ићи. Лепо, тим и сами иристајете да се мора стати до неке гранпце ? да лп наше или њихове жеље или потробе народа хоће ли то, другим речнма, одредити сама цељ, којој судије пмају да служе ? Ако, господо, као шго ја мислим ту количину судске независности има да одреди намера, којој судије имају да служе, онда се толико независности мора унети, да никакви спољни увиђаји ие могу утицати на судпје у самом суђењу. Кад то стоји да се независност судска иравда и састоји у томе да судије буду толико самосталне у суђењу да нико с иоља не може утпцати на њих, да дају овако или онако мишљење у суђењу треба одма узети иоднесенн пројект и видети има ли у њему тога или не. Ја сам прочитат тај пројекг и у њему нисам нашао ни једног члана којн би могао да утиче на њихов самосталан рад у изрицању правде. Ја тамо нисам нашао, а нећете нн ви наћи ни једног члана, којн бн говорио, да ће судија за своје мншљење које је дао у седници бпти одговоран. Не, суднја за то ве одговара апсолутно никоме. Еао што видите, она судска независност, која је иотребна за ираведно изрн цање нравде, та независност у иројекту нпје доведена у сумњу. Менн се чини, да је та забуна код оних, који мнсле, да се тнм реже независност сгворена тиме, што су номегаалн две стварн. Онн су помешали с^ђење у суду с делнма, која немају никаква посла с предметима у суду. Дакле, сем суђења нма дела за која судије могу да су одговорне и том одговорношћу не коси се њихово право незавнсности. И као што је потребно дати судијама толико иезависности да могу без утицаја са стране да решавају поједпне ствари, исто тако треба увети II одговорност за дела ове друге врсте. Ја вас питам, кад се једном судијц прохте да редовно долази у 9 или 10 сатп, и кад се за тај поступак казни, да ли бп то стојало у вези с његовим суђењем у суду. Ја мислим, да се и према томе, да се за нзвесна дела, која не утичу на његово суђење може са свим да установи казна. Нека су госиода рекла ово, кад мннистар пма ирава, да га казни, онда ће он од страха од те казне, чак и у суђењу угађити своме мпнистру. Кад не би било ннчег другог у закону ја би био склон да у то верујем, алн то не постојп а то се потире и правима, које мпнистар и без ових измена пма. Ми знамо да се прн бирању председника п чланова вишпх судова министру оставља избор и да он бира између иредложеннх кандидата онога кога он хоће, п ако је реч о томе шта впше може утицати на једног судију, шга може више да га оиредељује, да се једном министру допадне, да ли овај и ;бор или казна, ја мислнм, да се није могло узети оно прво него оно друго. И ово је један доказ, како је п тај наводи сувпше неоправдан. Један је г. говорннк рекао да би то било иротив уставио с тога, што по чл. 158 Устава алинеје треће, судија не може бити тужен за сво.ј судскн рад. А ја не одговарајући на го питање стављам ово иитање: ако судија не може бпти тужен за свој судски рад, питам може ли бити тужен за свој нерад? Ја бих тражио, да ми наведете чл. Устава, који би бранпо, да се судпја не може тужитн за нерад. Према томе, гојнодо, и тај разлог, којп је бпо употребљен, да се овај пројект пресгавн као неуставан, и тај разлог отиада. Мислим да сам јасно доказао да је иоднети пројект сагласан с Уставом. То сам доказао држећи се првог става н речи: „судови су незавиени." Алн има још јачег доказа у самом Уставу. Уставотворац није ту стао. Он као да се и сам поплашио, да се крајњим извођењем тога нринцииа не оде до апсурдума, па је одма у другом ставу ово рекао: „у изрицању казне онн не етоје нп под каквом влашћу, но суде и решавају само позакону." Има ли, господо, чега у овом пројекту, што би ишло против овога? Нема и кад нема онда отпадају сви разлози као да је овај нројект неуставан. Дакле први узрок не постоји.

Сад да пређемо на другу ствар. Госиода пз опозиције кажу, да је иоднесени пројекат штетан. Шгетан је, веле, с тога, што се њиме руши једна од најјачих гаранција за наша нрава и слободе. Ја бих имао да пигам ту господу само ово : да лп штетан утицај на судпје може долазитн само с иоља плн и из суда? Мн знамо да су суднје подложни исгнм осећајима као п другн људи. И ма да се у част наших судија мора казати да су људи свеснп, ииак морамо знаги н то, да ц онп имају осећаје као и другп људп. Законодавац са свпм је искључио спољни утицај на судије. нарочпто онај којн долази одозго • но законодавац је тиме свршно само ноловину посла. Сад, да ли ми смемо да станемо код у иола несвршеног иосла и да допустимо могућој судској самовољч да она ради шта хоће. Ако суднја нпје цнљ закона, но, као што у истини треба да је, ако судија треба да у земљн само сгрого правду врши, онда мора да се све склони с нута што тој правдп на нугу стоји. П ј , кад сезнл,- да судија може да буде н самовољан, онда вас пнтам, можемо лн ми тој самовољп стати иа пут ? За ову самовољу судијску дао је сам г. Авакумовнћ један нрнмер, Он је хтео да уиотребн тај пример у корпст свога тврђења, алц он не може да пде у његову корист, но пре у ворнст овог предлога. Ако сам добро разумео г. Авакумовић, он је казао ово, а ја ћу иснравку нримити ако сам погрешно навео: да су судовп једног човека држали у затвору н после решења опште седнице касацмоног суда, и мислим да су хтели да траже још неке доказе. Г, Авакумовић то сматра као незаконитост. Деио, па та незаконптост од куда је нотекла, да лн отуда што судије пмају одговорности ирема мннистру или не? Јасно је, да овај нрпмер нде у корист овог нројекта. Ја бих могао да наведем један пример, којп бп убедљиво говорно у корнст овог пројекта. Чини мн се да је то било у пожаревачком суду. Један је гамо осуђен за самовласно заузимање земље. Он се жали суду н наводи за разлог то, што је један радикал или либерал, сад се не сећам, пре неколнко месецп то ието учинио, па му капетан није нпшта радно. Тога човека разумем, а разумеће га и сви, јер је то човек прост н ннје човек од закова, па је мислио да ће тиме учинитп да му казна буде мања. Али како може више да се разуме судија, човек који је свршио правни факултет, човек, који ако има и најмање нравннх знања, мора знати и то, да се погрешком једнога не може браниги погрешка другога и да, кад би се то дозволило, да бп то била једна ужасна практика за рашнравање зла. Није лн то доказ, да је таква радња судпјина нн мање ни више но крајње цепање закона и омаловажавање народа, који је тај закон донео, ц ннје ли то триумф судијских ћефова над законом. Кад јетако, онда хоћемо ли хтети оставити некажњене такве радње. Најзад да завршим и мнслим да ће најзгодније битп да завршнм с тим, што ћу да покажем у колико поднесенц пројекат одговара правдп. Мп имамо судове, и може бити да се правда добро врши у земљи. Ми смо отклоннли сав утицај с ноља на сулије н сад треба да отклонимо и ту препреку, да се правда сачува од њнхове самовоље. Како се на то иде овнм предлогом, то је он добар, п треба га у начелу цримпти. Риста Поповић — У јучерашњој седнпци неки говорнцци из опознције наводпли су да се овик предлогом крњп и сарањује независност судска. Г. Мнх. Поповић доказивао је опег, да се то овнм предлогом ни у колпко не чини. Ја с моје стране држим, да није правилно гледиште ни једних ни других: ни г. г. из оиозицнје, који тврде да се са свим сарањује судека незавнсност, нити цак стоји гледиште г. Поповића, да се овим иредлогом ни најмање не дира у њу. Дакле, и једнн и други иретерују. Свакако, ова мера не ироширује судску пезависност, но тако исто н не сарањује је, као што су то г. г. нз оиозиције тнрдила. Господо , у пстинн постоји нотреба да се нешто учнии код судова; постоји иотреба да се сузбије лабавост и пеуредност, која постојн код наших судова. А да тога нма, нема потребе да се доказује. Сви мп, који знамо какав је ред, и како се врше послови код наших судова, не би говорили