Narodna skupština
СТРАНА 387
корака далеко од дворца, имао један сељак једну ветрењачу која п дан данас иосгоји. (Чује се : треба да говорпте о чл. 1.). Молим вас, госиодо. ово нпје забадава и баш је у везп са оннм о чему је реч. Његова воденпца, као што рекох, није бнла даље од стотнну корака од иалате н својом непрекндном лунњавом уанемиравала је тнху околину палаге краљеве. То је стање трајало тако неколпко времена п краљ му једнога дана викве да ће га отератп и узегн му воденпду, ако неће да му је прода, па шта му је он одговорно : Ђ Ти _би узео кад не би било магисграта у Берлину Дакле, шга значн то ? Ту се он нозива на суд и правду нротив личности, која је бнла апсолутпи владалац. Таква нрнмера не може данас да буде односно владалаца, којн су уставни; а односно суда може овај ирпмер бптн врло ноучан. Довде сам ја говорпо о условпма, које друштво и држава осигурава судији, а сад долазим на чл. 1. којнм судија треба да осигура друштво и државу. Судпј I нпје проста лнчност, која је свршила само извесан ред школа, па да се ноставп на столицу, да нама влада н да нам судн. Јер то је човек, који нам изриче о частн, жнвоту н пмању свпју грађана. Судија дакле треба да задовољи и неке друштвене и државне захтеве а то су они захтеви о којима говори чл. 1, п којн су по моме схватању недовољнп. Садашња спрема судска састоји се у томе да сврше средњу н велику школу, правни факултаг, и онда ностају указни чиновници, постају секретари па суднје и т. д. Да се на брзн начин може постати судија го показује наш најновнји закон о истражним суднјама, где су постављени млади пнсари, но то није штета, већ то је једна потреба, јер немамо чак ни довољно оних ппсара, којима би могли да нопуннмо сва места истражних судија. По моме схватању није довољно и нма нешто што треба да је иресудно као сведоџба о сиреми и постављању лица за судпје а то је државни исиит. Државнп исинт, заведен је, госнодо, за све струке и иоложаје код иас до ко.јих се долази иосле потиуне факултетске спреме, као што је код ирофесора, инжењера па и за офпцнра и т. д., за све људе који желе да буду стручни; н после неколико година, по моме схватању, ови би државни исиитн гарантовали што већу стручну спрему судијама. А то, мислим, свак хоће. Ја држнм, да је чл. 1 недовољан н да се мој нредлог састоји у томе: да бн се њпме добнла што већа снрема судија иолагањем државног исиита. Да је то баш иотребно иоказује то, што је он заведен у свнма струкама. Сем тога овпм бн се мојпм предлогом ириближилп и самом Уставу п то члану 184, којп говори у опште о сгручној снремн, и држпм да је ово један срећан тренутак у коме можемо ми један сталеж, којн толико протежирамо, поставнтп у положај да буде достојан внсокога познва и суди но својој нотиуној смреми. Да је мој предлог праведан, ја ћу вас уверити тпме, што су п господа адвокати, која су тако псто нравннци, нрннуђенп да полажу нсните, и ја вас молим упореднте сад подожај н утицај адвоката и суднје у једној иарннцн. Адвокат нма само да нзнесесва факта која су за н нротив, а суднја има коначно да пресуди; по чему дакле треба да је судија снремннји од адвоката ако бн остало, како је данас?! У Србији је случај да су адвокати ,доказали већу снрему него судпје н ја држнм да треба ово обрнуто сгање ионравнти да се и судпје нзједначе са адвокатима. Што се тиче снреме н самог нспита, мн, који смо полагали те исиите можемо вас уверити да је исиит једно д )бро, јер кандцдат мора да прочита н претресе све своје књиге да впди га та страни аутори говоре, што можда он као ђак н није могао да у свему иоетигне, али као одрассао човек може то да учннн. То знам ја из нскуства а знају и сви остали, којн су нспнте полагали. Резултат ивога мога говора био бн, госнодо "осланици, тај: да се усвоји, да судије иолажу исиите државне. Велике користи од тога биле би те: ирво, што би с УЛија нзашао са бољом спремом; друго, што бн се кандндат упутио на штудирање, а штуднрање, прп данас тако развпје-
ном законодавству. веома је нужно, а најпосле треИе, што би се тиме нрнблпжилп Уставу. Мој иредлог гласио бп овако: „Судија може битп онај Србпн, којн је, уз друге законске услове за државну службу, редовио свршио иравии факултег у Србпји или на страни — ц иоложио државни судијски исиит, ио нарочитом закону о судијским исиитима Молим господу ако оће да ме номогну у овом предлогу (Иомажу га). Известилац Симо Костић. — Што се тиче предлога г. посланнка Живаиовића, мпслим да нема ни једнога носланнка којн га не бн у начелу ирнмио. Његово мпшљење је у томе да бн требало подвргнутн н еудије иолагању државннх иснита. Са тпм смо мпшљењем, како сам аазао, свн сагласнн. Али овај је члан узет нз уставног наређења, и сад кад бн се овде унело и то што он тражн, онда бп требало направптн и закон, каквн ће ти нспитн да буду а то бн нас далеко одвело. Међутим ми даиас не раснолажемо са толнко довољним бројем нравннка, да бп могли са неком иоузданошћу казати: хајде да то уведемо па ко не положи иснит тај нек нема напретка, јер и онако имамо н одвпше кандидата! Не! наиротив тај уелов ставпћо мпнистра у немогућност да нма кандпдата на расиоложењу, којп су положилн те нсиите, те да њима може ноиуњаватн места, јер, као што н сами кажете, то .је иолагање скончано са нзвесннм размаком времена, ношто пријављенн за испнт треба да нрелнста н нроучн све што је ранпје као ђак радио, и да држи смотру над својпм знањем, иа тек онда да нзађе са готовом снремом иред иснитпваче, којн ће да оцењују његову способносг. Према томе што ми пмамо врло мало правннка, још кад бн ноставили усл ов да онн морају нретходно нолагатн псппте ја мнслим да би створили немогућност да нонуне сва судека места. Ту бп дошла једна иајглавнија нромена, јер' ми знамо да су већ уставнпм наређењима раннјнм нстнснутн сви, којн нпсу свршнлп правни факултет, а и завођењем самих пстражннх суднја, нојавила се ногреба, да имамо што внше правника а на жалост ми их сад немамо. Убог тога је поднесена измена закона о истражннм судијама, ношто министар ннје могао на та суднјска места да иоставп нравнике, те ј.е за то извршење тога закона одгођено за ове годиие н сад узаконнти још нсннте за суднје, то бн значило да бн у неколико сиречавали могућност, да иоставнте одмах за еудију једног правннка, који је радом доказао да има и теориске н практпчке спреме да заузме место једног суднје. Дакле ја држнм да ирема садашњем времену и нрнликама треба да одложимо го иитање о полагању исинта. Међутнм кад настуие боље ирнлнке неће нншта сметати, да се и ио оваковој редакцији чл. 1, унесе и та одредба о полагању нспнта, јер у члану 184 Устава каже се: норед других услова законскпх који се траже од чпновника, да ће се поступно завести и нолагање исиита. Длкле дотле може се донети један снецпјалан закон, који ће бнти у томе духу напнсан да се тражн иолагање испита за све струке у опште. Дакле, доћн ће можда специјалнн закон, којн ће бити у том духу, да се тражи полагање иснита за све судске држ. службе; и то ће бити закон за нолагање државнпх исиита, и нпшта не да дсђе ово као други став. Најзад неће сметатн ни то, да се учннн допуна. Ја стојпм на том земљишту, да судија треба да ноложп нспнт, али доцније кад буде довољно правника за сва места у судској сгруцн. Са тога за сад не би могао усвојити предлог госи. Живановића , н ако је он са свнм оправдан н нотпуно сагласан са уставнпм наређењима. Милан Поповић — 1Дто се тиче члана 1 тач. 1 ја мислим , да је ту довољно и јасно казато , како треба да је чпновник сиреман, па да дође до ноложаја суднје, Ја ово разумем тако, да га министар неће довести са сокака, него мора да нма снреме, да свршн школу и да је правнпк. Дакле, ја нротпву прве тачке немам нншта, али хоћу да кажем нешто о овој другој тачци, која каже: у ирвосгеиеном суду може бити судија оиај, који нма 25 год. а у вншим судовима онај, којн нма 30 год. старости". Ја мислим да је човек у 25-тој год. са свнм млад него треба новиситп годпне старости