Narodna skupština

40 САСТАНАК — 19 ЈАНУАРА

СТРАНА 435

доћн никад на оптужегшчну клуну, већ ће увек битп онтужен и као невнн, и не крив битн пуштен; п зато ћу моратн гласатн у основи протпв овог закона кад се веће да прпмп по ирвом претресу. Још мп је ово пало у очи, господа послапици која бране редакднју н који бн желили да спусте казну што је могуће ннже, да су то господа велим више пз ннтелпгенднје, снгурна надају се лепшој будућностн. Кад бн се овде решавало о смртнпм казпама сељака и нооштрењу закона може битп да би било од нас кога у гуњцу, којн бн устао и бранно да се казна што мање оборн, а другн бн терали и тражилн да буде што већа. Молпм вас не замерите мн, ја само тако претпостављам; ово је моје посматрање за мене самог. Према овоме што рекох и не могу гласати да се ова казна за оваке тешке повреде Краљевиин Србнјп, народу па чак може битн и за иропаст народа, које може бптн пзвршења само нотегом једног миннстровог нера плн лажних нзвештаја па п« онет да се казна смањује као шго се сад нредлаже, него остајем мпшљења, да остане она казна по пројекту, коју смо усвојнли иа првом чптању, а то је да казна буде од 15 — 20 год. Љуба Јокеимовић — Господпн Величковић и још неки од г. г. нредговорника доводилн су у везу радикалнзам н # радикалпп програм са законом о мннистарској одговориостн. Да се не бн мислнло да мн, који смо били у одбору, ннсмо имали то на уму да треба удешавати и сложитн закон о мпнпсгарској одговорностп, ја бих имао да кажем неколнко речи. Ми смо у одбору имали на уму и радикалнзам и раднкалнп ирограм, кад смо ову казву у закон унели. У радикалном нрограму стоји, да ћемо раднкалнн нрограм извршнватп Јаконпм нутем н законим средствима. У Уставу н иостојећем крпвнчном законику опредељеноје како треба миннстар да се казни н до које граннце. Онако нсго као што поп учн своје парохнјане да носте, тако исто и он треба да радн и нрви да да нримера својим парохијанима, и ако ион неће да постн не треба нн нарохијапн да носте. Ако бп Скупшшна погазпла Устав као законодавно тело, онда н она нема право, да ствара казне за мннистре што газе законеНеки веле, да су ово старе казне. На то се може одговорпти ово. Римско је право старо, на се н данас правницн позивају на њега. Разуме се кад бн бнли сви вољни н кад бп требало да се један мпнистар ван Устава н ван закона казни, и ја бих био за то, п да у то нме гинемо сви на барнкадама, алп само не могу да гпнем с оннма, којн за време реакције веле: не прнмам ннкзква пнсма, јер немам никакве везе с народом. (Чује се: кажите ко је тај). Нчје нужно да нменујем, мн смо ту н сви се знамо, нма нас стотпнама, н нисмо сви једнаки. Истнна ја нисам тако куражан да гинем на барикадама, нитн се обећавам да бих то чннио, али псто у напред слободан сам рећп, да никад нећу честитатн оном, којн буде ншао на то, да настане реакцнја. Г. Величковић је казао, ако мннистар само премапотпнше Јказ, којим се гази Устав, па не нзврши гажење Устава да то није крпвица, која треба да се казни. Баш то се хоће ц да казнн. Ако услед гажења Устава настане револуција, онда разуме се ту нресуђује опај, ко буде јачи. Ако будемо јачи мп, ми ћемо га казннтп смрћу. Нреманотписати указ, којпм се иде на гажење Устава, иа и ако се н не нзвршн, значи онако псто, као год кад неко наннше лажну меницу, н нокуша да је наплати. Ако је држп у џепу и не наплати је, а ухвати се у томе делу, опет се то сматра да је учпнно кривицу и казнп се; а ако је још наплатн, онда се казнн још више. Нека г. г. предговорници напомпњу, ако би дошло до густога н бпло гажење Устава, у Београду бн бнло барикада. У Београду, господо, неће нпкад битн барпкада. Србија нијс Београд. Ми знамо из ирошлости да је Београд до сада правио бакљаде и Ристићу и Хрнстићу п Гарашанину. И кад јс реч о томе Београд не треба нматн на уму, него целу Србију. Ирема овоме што рекох ја сам за то, да остане казна, коју је одбор нредложно.

Ж. Величковић — И ако ја с научног гледингга нисам оцењивао као нозитивну радњу онај случај, кад миннстар премапотпнше указ а он се не извршн, опег не треба нзвестн да сам ја мншљења, да је ненраведна казна, која се предлаже за сам „нремапотппс". Само сам хтео један додатак : да се мннпстар може казнигн као н свакн другн обнчап грађанпн, кад се нокуша извршење. Ведизар Кундовић — Одиста, госнодо, у нраву постојн ово начело, да један закон престане важитн на два начина. Један је изрпчни а други је начин прећутни. Изрпчан је кад се каже'- тај закон не важн, а нрећутан је начнн онда, кад пзађе нов закон, на је противан старом закону, онда ее нов закон сматра за важећп. а старп губи силу. Следствено кад се новим законом укида начело у сгаром закону, онда старн закон губи важност. Према томе она дефпнпцнја, коју је поменуо г. др. Драгпша Станојевнћ умесна је. Алн ја сам устао због другог нечега шго нмам да прнметим у говору г. Драгише. Ми доносимо закон о миннстарској одговорностн, а старнје од 1874 године. У Уставу стојн како се казие министрн, н мп што год можемо у новом закону нзменити, то можемо да унесемо, јер смо сигурнп да ће то остатн, пошто се пов закон за важећп сматра. Али г. Драгнша смео је с ума битну разлику између законнка н закона. Ово је закон о мннистарској одговорностн. Између закона и закоинка је велика раздпка. Законнк је грана једиог ирава, а закои је одељак пз права. Кад би се нзменно крнвнчнп законик, онда бн се могло н то нзменнти, н унети н такву одредбу да мннисгар може битн кажњен 15 — 20 годнна. Алн п ако мн доноснмо пов закон о минпстарској одговорности, а законик крнвични остаје, мн не можемо већу казиу затвора одредпги, иего онолику колпка је у крнвичном змкону одређена. А ако бн нрегходно пзменили кривичнп законик, онда бн то могли учпннтн што сад многи хоће. Ја сам и на првом читању навео ове разлоге н сматрао сам са дужност, да их опет сад поновим. Још могу н то да напоменем, да је и у одбору бпло мпшљења да се ставп казна од 15 — 20. Но после мога објашњења одустало се од тога, кад сам павео, да у Усгаву стојн казна да је затвор. Према томе ја мислим, да је одбор унео са свим умесну одредбу, као што сам је Ја предложио, а то мора и да буде ио Уставу и према чл. 139. Сима Костић — Прп првом читању кад се говорило о закону о мнннстарској одговорностп, ја нисам говорно а ннсам мнслио нн сад да говорим с тога. што ја нмам своје одвојено гледпште н што сматрам, да ће одредбе о одговорности бити мртво слово на хартији и осгатн без нрактичне, вредностн па сумњам, да ће доћн случај да се одговори жељн носланика п њнховој тежњн, која се мисли постнћн са законом о мннпстарској одговорности , а да до овога неће лако доћи, прочптајте чл. 138 Устава, па ћете видети да је оправдано моје мишљење. Но усљед говора иоштованог колеге Велнчковића, којн је нзнео своје гледиште п ногматрање о факту према поппсивања мпннстровог на указу , којнм се обуставља Устав у целпнн илн у појединостима и пзвршењу казии за ту радњу, нашао сам се побуђен да н ја проговорнм неколнко речн. Никако се не могу да сложнм са мншљењем мога поштованог колеге Величковића, да само преманотппснвање указа којим се обуставља Устав у целини или упједнностпма садржи једно дело, а да после тек долазн извнђање другог дела. Ја господо, сматрам да поред иреманотниснвања указа треба да буде и обнародован; и тек онда кад тај указ буде потпнсан од круне п премапотинсан од надлежног мнннстра и кад буде обнародован, онда може бнтп предмет казне на основу ностојећег лакона. Кад је то свршено, онда пптам вас, каква друга радња после овога треба да сљедује ? — Чим је потписан указ чим се гај указ објављује, ту је Уставу одзвоњено, ту је радња свршена која треба да се казнн. Дакле, та друга радња ногиче из овог постављеног нравнла и та радња, кад је већ ирнмљсна, она се појављује као права и закона. Ако се сматра да је не^равнлна, неће бнтн кажњена од онпх који смат Р а ЈУ да су погазнли најсвегија нрава грађана, него онда