Narodna skupština

СТРАНА 436

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

долази нешто друго , снла,оружје н нешто треће и у таквом елучају неће се имати кад да чека, да мпинстар за то одговара но закоиу о мннистарској одгеворности и да му се судн но томе закону , већ у том случају доћи ће осуда народиа. И за то кажем, да одвајање овог извођења нема смисла само кад се нремаиотпише указ и мете у џеп па се не обнародује, онда ја тај факт ве сматрам за свршен, и по закону не може бнтн нредмет оцене пнтања: далнима крнвичне одговорпости 1ЈлII ие, јср вн не знате шта. он нма у џепу. Мнслимо да је оно његово посматрање неосновано , јер т г еба да се казне факта као свршено дело. IIIто се тиче навода предговорннка, да је казна мала, и да. ће строга казна учинити то, да један министар не чпнн таква казнима дела на штету државних интереса. Ја држим да повећавање казне неће нама донети то , да Један мпнисгар, ако је заиста рђао образован и склон да чннп казнима дела, онда величнна казне неће бнти у стању нншта да га спречи , да изврши какво казнпмо дело п његову рђаву намеру. Да наведем пример. Ми знамо да убиство, казнн убпством иа јесу она престала, што је казна овако строга нроиисана? Не. Тако нсто проинсане су врло строге казне и за крађу стоке до 10 год. робпје, на се опет краду и воловн н земљодељ. алати, а пређе су кажњивања та дела до 5 год. робија, Оиет и дан дањи дешваају се и то врло чесго ове крађе. Дакле, ма да су се пређе ова дела казнила блажије а сад врло строго, тим увећавањем казни, ннје се постигла циљ да крађе и убисгва престану. Сасвнм су други узроци који утичу на \мањавање казнимих дела, а тп су: образовлност, благостање и д}.уго , а не величнне казне. Најзад овом случају треба, а и дужносг је Народне Скуиштииз да се обазре н на сам Устав , па да внди одговаралн овај закон наређењима Устава, а то да ли Устав одговара програму и начелима радикалном о томе не можемо говорити , пошто је са њим свршено, он је вотиран н постао је највиши закон. Па ако хоћемо да водимо рачуна о нашем закону, ми се морамо обзирати на сам Устав. Господо, II сам Устав стоји нам на путу, да изведемо мншљење онегосподе иосланика, којн траже, да се казна ова попие на 15 — 20 годнва, јер овде је у Уставу казано за оне случајеве минпстарске одговорпостп, који нису предвиђени у закону кривпчиом, миннстар пе може бити осуђен на већу казну од затвора. Сад гди је та казна проппсана у кривнчном закону ? Отворите крнв. законнк па ћете наћи, да се казна зачвор може простретп искључиво за иолитнчка дела само до 10 годпна. Има ли онда кога, ко ће казати да Уставотворац. којн је ироппсао ову казну, није се ослањао на матерпјалнп крпв. закон. Ја мислнм, да ћемо одговорити Уставу и нашој заклетви, ако гласамо за ону меру казне, која је предложена од 5—10 год. (Одобравање). Алимпије Ваеиљевић — Овим је чланом проиисана казна за оног министра, који би у договору са једннм законодавним фактором решио се да обустави наше уставие гарантнје. То је праведно, да се за то минпстар казни. Хоће лв бпти већа или мања казна, то је свеједно, јер је сампм Уставом то предвпђено. Али ја мнслим, да се овоме члану дода једна засебна алпнеја, која да гласн : >; Истом ће се казном казнпти и онај мпннстар који бн поднео Скуиштини предлог да се нешто узаконп, што је противно одредбама Устава."Ако хоћемо да будемо праведнн, да чувамо наше уставне гарантпје, мп треба да п.\ чувамо не само с те сгране, вад их мпнистар учини у договору са једним законодавнпм фактором, него ако он то учини н са другнм фактором законодавним. Ево да ваведом једа). ирнмер. Може један миннстар имајући измајсторнсану већнн\ иа у договору са њом издејствовати у Народној Скуиштин! так^в закон , којнм ће да учинп илузориим наше уставнс гарантије. Ја дакле предлажем, да се овдс дода и то, да се министар казни п онда, када би у договору са Народном Скупштпиом доисо какав закон противан Уставу. џ

Потпредседжик — Објављујем да је претрес свршеи. Сгављам на гласање предлог г. председнпка мпнистарства Грујића, којп гласп : „Казинће се затвором од 5 до 10 година, шшењем звања и губитком грађанске частн минпстар, који премапотгпшге указ Краљев, којнм се обуставља Устав у целиип :Iлп у појединостима.'' (Чује се: да се гласа иоименично). Гласаће се устајањем и седењем и ако буде сумњив нсход гласања, онда може се гласатп н поименце. Дакле, који је за то да се овај члан 6 примп ио предшгу г. мннистра иредседника тај нека седи, а ко је противан пека устане ? (Већина седи). (Чује се : доцкан је, да прекпнемо рад). Је ли вољна Скуиштнна да закључнм данашн.у седнпцу? (Јесте). Дапашњу седницу закључујем и заказујем другу за сутра у 9 сати ире иодне. На дневном је реду продужење данаш:Бега дневног реда. Састанак је закључен у 1 сат по подне.

41 САСТАНА^ 20 јануара 1891 год. у Београду.

ИРЕДСЕДАВАО НОТПГЕДСЕДНИК Димитрије Катиб СЕКРЕТАР Љуб, П. Ћири^ Почетак у 9'/ 2 часова ире иодне. Присутна су бнла г. г. министрн: иредседник мпнпстарства, привреде, грађевпна п фпнанцпје. Потпредседник — Отварам 41 састанак. Изволте чути протокол 40 саетаика. Секретар Ст. Вукчевић ирочита протокол 40 сасганка. Потпредседник — Прима ли Скупштпна прочптаии протокол ? (Прпма). Изволте чути молбе п жалбе које су Скуиштини упућене. Секретар чнта: Коста Ивковић професор зајечарске гпмназнје, моли Нар. Јредставништво, да му се неке године иредавачке службе рачунају у указне. Косга Ивковнћ професор зајечарске гимназпје, моли Нар. Скупштнну, да му у годнне указне службе урачуна 13 месецп н 6 дана, које је време провео као учитељ цртања у књажевачкој дворазредној реалцп. Еснафи: лончарски, опанчарски и ужарски, моле Нар. Скупштину да им да задовољења и учини иоделу рада. Сељани села Цветојевца, жале се, што су одвојени од грочарнчке и прпдати ресничкој парохији. Михапло Павковић дуванџпја са још 15 другова, сви из Београда, моле да им се као стручњацнма да какво место у монополу дувана. Томанија Бабнћа пз Бадовпнаца, моли, да јој се наилати и нзда досуђено јој издржање од њеног брата Ивана Бабића. Суд општпне шестп-габарске, моли, да се одобри да може наилатитп порезу за полгођа од годпве 1885 — 86 и 87. Марко Гобелић иуномоћник оиштиие велвко-селске п ппначке у ср. врачарском, окр. подунавском моли, да се оиросги пстим општинама дуг. Сељани из осам општина моле, да се нз Ужпца, Јеловом Гором па иоред Повљена нросече пут за Ваљево. Вучко Петровпћ са још 9 другова, свн из села Кулпча у ср. смедеревском окр. иодунавском, моле, да им се исплате реквизиционе признанице.