Narodna skupština

СТРАНА 443

знати, онда ће имати норед тог н ирнлике да види каквпх разних производа има, којн су бољн, те да и он такве своје нропзводе усаврши, да их онако изради. Кад се ово доведе у свезу н у овом смислу пројекат законскп напнше, ја би са највећом вољом за њ гласао, онда тек он може да користи и сељаку н трговцу, Међутпм овај пројект са свим је једностраи. Овде стоји да ће такав музеј бнти у Београду. Ако желп мустре вндетн, мора нћн у Београд, дотле може да на ступн то да се његовом нронзводу побије дена, за то ја мнслнм да би овај пројект био тек онда корнстан, кад он не би бпо овако једнострано нанисан, него да буде овај пројект свестран тако, да тих музеја буде на свима оиим местпма где бн биле станице пољопривредне, дакле на тнм местнма требало би основати привредне музеје, у којнма бп се пзложиле све врсте ишениде, насуља, кукуруза, п др. земаљски производи. Поред тнх музеја имало бн да се изложе и све врсте земље, те да се види каква п која врсга земаљских иронзвода п како на тој земљп усиева, а у исто време да се донесе закон о пољоиривредном кредигу одакле ће се наши пољопривредннци — сељацп — корнстити добијањем новда за време док му нродуктн стигну за иродају, За то бнх ја предложно да се овај члан вратп одбору, те да он цео овај пројект нрерадн тако, како ће у њему бити одредаба н за привредне музеје, а не само за трговачке и да ових музеја буде на внше места и за привредне цељи, као што и овај пројект -носп наслов. Известилац Лука Лаваревић — Предлогу г. Витомира неће, чини ми се. бити места овде. Он тражи да се овде унесе п земљораднички кредит, иекакЕе банке, за сељаке нзложбе на угледним добрима, да буде више трговачких музеја по земљп. Ако се ово сиоји уједно, онда ће се иромашиги циљ; то неће бнги привредно трговачки музеј, него некаква мешавпва и од тога неће битп користи. Кад бн се усвојно предлог г. Витомпра, могао бп бити допуњен предлогом г. Тасе, те да се отварају обори за волове и вепрове. Тако би се наиравиз завод, коме се не бп знало нп краја ни конца, који не би нмао смнсла. Привредно трговачкп музеј, то је посредначки завод, то је завод у ком ће бити некакав ириватан трговац, који ће радити за своју личну корпст, него једап државни функцпонар, којп ће се старати да српској трговинн отвара иродњу на страним трговима. Мустре које се шаљу — а то разуме се неће бити мустре од волова и свиња мустре ће се слатн за стране пијаце, страним трговцпма п црема мустрама, које су иослаге одређивати цене нашим ироизводпма. Поред те задаће музеј пма још једну а то је: да ирибере оне продукте ваше, који по својој уметничкој изради и унутрашњој вредности могу имати своју важност, управо он ће имати да направи једну сталну збирку, којом ће се кори.стити они, који желе да штудпраЈу наше израђевине. То ће бити нзложба мустара за наше занатлије, одакле ће узимаги мотиве за даљп свој рад. Ту ће бити оно, што је најбоље, 1пто буде карактерисало нашу производњу, што јој даје национални тип и онај, који хоће да се користи тиме, ои ће доћц н прегледатц то. Једна таква устаиова донела бн нам велнке користп. Немојте мислнти, да ће она коштати много; да ће се држава изложнти великим издатцима. Као што нас је но буџету уверио г, миннстар, ова ће установа коштати државу свега 15.000 дпн., а немојте нн сумњати да ће корцст бити далеко јача. Одбор је то рачунао и чини мг се да има јаких разлога да се овакав закон прнми. Молим вас да нримпте овај члаа како је цредложен. Битомир Ждаденовић — Г. известилац иогрешпо ме је разумео. Кад сам рекао да иоред ових музеја треба завестп још неке, средства за помоћ наших иољоиривредника, нзмеђу Т11Х средстава рекао сам да треба створнти и земљорадничке кредите а не, да овде треба свашта трцати и иравити нек) мешавину. Ја ц сад остајем ирп томе и налазим, да се не треба ограничавати на тај музеј само у Београду, него да их треба створити иа више места у Србијц и додајем још уз то, да ти музеји буду ие само мустре за продају него и за производњу. Мени се чини да то има свога оправдања, и да ће

то унаиређивати и производњу н продају; јер овако како је овај закон донет, он има да олакша само иродају и то само у Београду, а ја налазпм да ови музеји учине и да се нешто боље произведе, поред овог да би се производња и продаја вршнла као што треба, додао сам да треба створити и земљораднпчке кредите. То је све што сам тражио. Ја сам наиисао да се првом члану дода оваква редакција: (чита). Но иоред овог музеја основаће се и по унутрашњости привредпи музеји на свима местима куда се подигну пољопрпвредне станице или угледна добра. У овим музејима биће стављени на углед свн они производи пољске привреде, што се налазе у земљи и што је наука постигла, својнм рацпоналним обделаван зм у осталом свету. А уз ово још излог и свију оних врсти земаља на којим, који иродукат најбоље успева. Такав један додатак ја сам мислно да се дода уз овај првп члан; алн кад бн он дошао, онда бн морало да се о овој страни музеја, која служи на покретање производње — морало бп, да се према овоме додатку и по осталим члановнма чине додатци. За то нисан овај додатак одма нн нзнео него сам тражио да се ово врати у одбор, те да према томе одбор донесе редакцију и осталпх чланова е ако је Скуиштпна вољна да ово усв О ј Ц — добро, а ако не, нек ради како најбоље зна. Ја само налазим да су ова моја изложена тражења корисна за пољопрпвреднике. Јоца Ж. Јовановић — Госиодо, мени се чини да је г. Витомир у своме иредлогу изнео једну мнеао, која би била веома неостварљива. Он Је напоменуо да се подигну музеји у целој земљп, у сваком месту, да у тим музејима буде, поред земаљских производа, и све што је наука усвојила и што је на страни ироизведено. То би бпло нешто, што се не би могло остварити; а ако би се пошло тим иутем, то би коштало неколико милиона, ако би остварили све, што се у целом свету показало као ирактично. Нигде се музеји не цодижу за стране производе, него за земаљске; тако је у целом свету, па тако треба да буде н код нас. У музеју мора да се изнесе оно, што се иропзводи у нашој земљи ; тпме хоћемо, да установимо да они, којима требају наши производп, дођу и виде шта наши земља цроизводи. Узмимо овај случај. Код нас у нашем крају раде добре опанке, у другом иресне; п кад човек види шта га коштају преснн, а шта они први, он ће да вндп, да су они, бољи, јевтивијн и иостепено ће се на њих навпћи. Дакле, музеј се не иодиже, да се доносе страни производи, него земаљски, дакле, да се нотпомаже прпвреда, занати и т. д. Дакле. не би се могго сложпти с тим, да се музеји стварају у целој земљи, јер за, то нема сад иотребе. Сад да почнемо са Београдом, па ако се покажу добри резултати, онда можемо до године решитн да их и у другим местима установнма. Поред тога музеји, као што се види из иројекта, пмају тај задатак да етоје у вези са страним музејима, другим речпма, да буду носредниди за наше пропзводе са агенднјама, које пмамо на страни. Ми нмамо на разним крајевима доброг жпта, хране, шљива н т. д. и ево како ће то ићи. Ја упутим у Београд мустру мога нродукта музеју, а ои га шаље солунској агенццјп и ако нађем добру цену да онда свршавам иогодбу преко агендпје. Дакле, у тој цељи се подиже музеј. Ја држпм да се нпкако не би могли упуштати у подизање привредних музеја, како их нредлаже г. Витомир, јер их не бн могли остваритн. Ја бих бпо мншљења, да се нрими овај члан као што је предложен. В. Младеновић — Молим вас за неколико речд да објасним мој говор, јер ме г. Јоца нпје добро разумео. У ономе што ја тражпм да ми и стране нродукте доносимо у прпвредне музеје н да они служе за углед, то није што ја хоћу страно, но што наши производп иду на страну и не могу да конкуришу странпм, који веле да су бољи. А најзад кад ми шаљемо ученпке да уче на странн нољоиривреду. ми их шаљемо за то, што тамо пма више ередстава за учење и кад то чпнимо, онда нам ништа не смета, да у цривреднпм музејпма имамо и стравих иродуката на угледу, иа нек наши младпћи овде уче. Јер можда ће се се наћн кога, кад их впдп, да и он такве исте иродукте производи и да их он само не ироизводн зато, што нема ирилике да их види какви су онц ц како се раде Ја држим да би се то дало остварити; то би