Narodna skupština

СТРАНА 400

председиике и судијс внших и ппжих судова, којн ннсу поново нзабрани, ставно на расиоложење, а не у нензнју, иротнвно, — како г. пнтерпеланг всли Уставу н закону о суднјама ? У одбрану свога рада, као миннстар правде, ји ћу да сс нозовем на Устав, н то баш на ону фагалну тачку VI члана 203 Устава, за коју г. Макснмовнћ велц да је повређена. Молим да чујете како она гласн : „До састава судова по овоме ирелазноме наређењу, све судије врше своје досадашње дужиостн. Све садање суднје, које не буду остале у судству ио новоме распореду, добнће иевзију према одредбама завона о чнновнидима." Као што внднте дакле Усгав ннје одредио никакав рок у коме бн нредседннци п суднје, којн нису ноново нзабранн, моралн доћи у пензпју ; а још мање да је наредио да то мора битн одмах ио свршеном пзбору, као што то мисли г. Макспмовнћ. Када дакле нема Уставом одређенога рока за њнхово гтављање у иензпју, иа да је мннистар иравде нротнвно томе року поступио, — то је онда јасно да новреде Устава нема ннгн може бнтн. Остављено је, као шго вндпте, на увнђавност н оцену владе да то извршп када за најбоље нађе, н влада је тако урадила. Ставпла је на расположење прво чланове Државног Савета, па онда иредседннка н члана Главне Коитроле, суднје Касационе н Апелационе п т. д. Влада је раднла овако једно с разлога тога, што је пмала вероватностп да 1е ко од судија бнти повово шабран а друго што ннје хтела да сувише теретп фонд пензиони, тражећн могућности ,■ а коме од њпх даде адмнннстратнвну службу. Радећн овако влада се вазда кретала у гранпцама закона и Устава. Ове речи: „добиће нензију нрема одредбама закона о чиновнпцнма" за које се г. Максимовпћ хвата, не значе ннкако то, што он мислн ц хоће да тврдн. Овим речнма уставотворац ишао је на то, да норед постојећег закона, осигура јошјаче иредседницима н судијама, који нису изабраин, право на иензију ; и да их сачува од сваког евентуалног кпњења и омаловажавања од стране министра. Другим речпма да нх сачува да не буду одређивани ва какве ниже и теже дужности, те да на тај начпн буду принуђенп да се одреку задобивенога нрава на пензију. Хтео је дакле да каже, да им се мора дати иензија, па да и нису нсиунплн услове који се по закону траже. Ето то је прави смисао поменутих речи уставнн, а не никако онај, којн тврди госп. Максимовић. Ја не бпх имао куражн да пред Народнпм Нредставнпштвом тврднм, да г. Максимовић то није знао, чнје нравно знање ја иоштујем н који је својнм трудом стекао лепо нме у иравној литератури. Г. Максимовић иита даље : како је могао мннистар иравде у своме указу да се иозива на § 33 закона о чпновнпцима, кад се ио њему чнновници когу ставнтн на расноложење само онда, када се укцне згање плн надлештво у коме служе ? На постављено питање нмам да одговорпм ово: Онога дана када је обнародован нов Устав, а то је 21 Декембра 1888 годнне, свп преседннцн н суднје вншнх и нижнх судова стављени су бнли самим Усгавом на расположење. Они су, како се онда обпчно говорило, бплп на „беломе лебу." 0 томе се г. Макснмовић може уверити ако запита ма кога од њих. Чекало се само да се пзврши избор п потпите указ. И чпм је указ бно потиисан, за све оне председннке н судије који ннсу били нзабрани, престао је више да важи закон о судиЈама. Према томе дакле позпвање на § 33 закона о чиновнпцпма сасвнм је уместно и оправдано. Из овога ипо сам навео, држпм да се јасно види да у раду момс, као мннпстра иравде, нпти има повреде закона, иити поврсде Усгава. А кад тога нема, ннтн се то може да докаже, то онда не може бнти пп говора о каквој штетп за државну касу. На вамн је сада, госиодо иосланицп, да разлоге, које сам изнео узмете у иравсдну оцену, а ја с мирном савешћу чекам на решење ваше, јер ми је радња чнста, закона н уставна. Надам се да ће н г. ннтериелант са одговором бптн задовољан. Ст. Максимовић — Ја сам с велнком нажњом саслушао одговор мпнистра правде на моју ннтернелацпју, као и разлоге на основу којих он држи да је н.егов указ од 1

Анрнла прошле год. уставан и закону сходан, али ми се чпнп да ти разлозн, којс је г. мпнпстар изнео пе могу важптн као доказ за таково његово гврђење. Моја ннтерпелацпја, као што сс впди, има два дела. У првом делу паводн се п доказује да је указ од 1 Апрнла ир. годние о стављању судија на расиолагање нздат мнмо Устава н мимо закоиа о суднјаме. То г. мппнстар данашњпм разлозима ннје оборно. У другом дслу ја сам ианоменуо, али ннсам докзао, да је усљед тога указа увећана ненсија нредседницнма н судајама годпшње до 300 дук. цес. Но да би се та цифра на чието извела, ја сам ставпо нарочпту тачку, која гласп: „сматра лн г. мпнистар, да је овпм увсћана ненсија судијама за месец п 15 дана и колнко то дин..ра годншње нзпосп ?" На ту тачку, г. мпннстар нпје мн дао свој одговор. Г. мнннстар је нзнео дапас разлогс, Кијим правда свој указ и ја би требао да сљедујем сад његовом иримеру п да обарам његове разлоге, алн како су моји раззлозп у интерпелацијп исиисани јасно н разговетно, то иемам потребе да нх оиет понављам. Ја са ирвпм делом одговора г. минпстра правде нисам зодовољаи, а сад је иа Скунштпнп да решн како ће ту ствар да схвати. Међутнм ја се тешим само тпме да је моја ннтерпелацпја основана н мислнм да ће пмати то дејство, да минисгар у будуће нази шта ради. Министар правде Мика Кр. Ђорђевић — Господо посланнци, сматрам за дужност да кажем само неколико речн на говор г. Макспмовпћа. На мени је лежала дужност да пред Народнпм Иредставннштвом докажем да мој рад, као миннстра правде, ннје противан закону нн Уставу. И када сам то доказао, то сам онда уједпо одговорпо н на нигање односно штете за држаг^у, за које г. Максимовић вели да нисам одговорно. То је све што сам нмао да кажем. Погпредседник — Председништво цредлаже, да се иреко ове интерпелацијз пређе на прост дневни ред, иошто ннко не предлаже други какав ирелаз на диевни ред. Ко је за то нека седи, а ко против нек устане ? (свн седе). Објављујем да је Скунштпна усвојила ирост нрелаз на дневни ред. На реду је да г. министар грађевина одговара на интериелације на њега уиућене. Но он је јавио председништву да је слаб и да не може за 2 дана одговаратн. Иошто је нсцриен данашњи дневни ред, то данашњу седницу закључујем а другу заказујем за сутра у 9 час. пре подне. На дневном реду биће: претрес нредлога закона о ееоскпм дућанпма, и друго чнтање измена у закону о суднјама. Молнм г.г. из свпју одбора да се ножуре с радом. Састанак је овај грајао до 11 часова пре нодне.

45 САСТАНА^ 24 јануара 1891 год. у Веогуаду ПРЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДНПК Димитрије Кати^ СЕКРЕТАР ЈБуб. Јоксимови^ Почетак у б 1 /^ часова пре подне. Прпсутна су г. г.: председнпк мнинстарства, мпиистар унутрашњих дела, народне нривреде, фннанције п правде. Потпредседник — Отварам 45 редовни састанак. Изволте чутн ирогокол 44 састанка. Секретар Љуб. Јоксимовић прочита протокол тога састанка. Потпредседник — Прима ли Скупштина ирочитани нротокол ? (Прама). Изволте чуги молбе и жалбе које су упућенв Скуиштинн.