Narodna skupština

СТРАНА 466

Ви вндите да они којп су иротераип из варошн обогате шава, Наиредак иидусгрије није страшна ствар, треба само се у селу. Ви виднте да оин, иоји су у иочетку нмали свега, ; знатн колико ее иривређује и прсма томе колико треба тро200 — 300 гроша у дућану , ностају газде са 300—400 дук. шити. Што би се донело решење и казало: да су нидустрин ево сад шта раде, он нде код општинског суда н тужн се- ски фабрикати штетни за нарох, то бн било решење само на љане за вересију , он окуии кметове да нх осудн да илате; автији. Индусгрцја се више не може вратнтп назад. Турске шта внше он иеће ни да нде у суд, него сам напише тужбу наше долазиле су до Беча, иа су се онег вра г нле; алн индуи ношље је суду, а кмету каже бога тн учнни то, иа ноннћемо стрпја она се више не врдћа; францускн орао летио је ио нешто. Кмет пошље нандура код дужннка н каже му,дужан Русијн, саломио крнла своја тамо н дошао у француску опет, сн оволико н оволнко томе трговцу, брате, његов је тефтер алн нндустрнја гди дође више се не враћа натраг. Индусгрпја иотврђен а то је као и трговачка квнга, мораш илатитн, ндн је ирво дошла у иалате релнкашке, затим у налате богаташа иа се на мирн. Он иде сирома на се нзмирн н даје ирнзна- иреко њих у варошке куће, на затим у села, и нанослетку у нипу н то даје иризнаннцу на суве шљиве , пшеннцу н томе колебе пасгирске. На шга се ко навикне, не може му нпко подобно. забранитп да впше куиује. Може се једино учпнптн то, да се Што се тнче пројекта г. министра, ја сам мишљења да стави сметња да место једног часа нде два и гри н да га је он умесан алн у некнм тачкама, ја се не могу да сложим ствар скунље кошта. Алн нзмеиити начпа жнвога тн ннје на црплику зе сеоске дућанџијс, који се ухвате да иродају могуће. еспапе противнр закону стављено је да ће се казннтп најве- Један од госиоде гопорнпка казао је да сеоскн дућани ћом казном од 500 днн. Ја држпм да је то претерано , тако упронашћују села н доводе свако зло у њих. н да је го најисто ареиду на дућане стављена је цпфра 500 днн. н с тиме већп разлог што се подноси овај иредлог. Ако погледамо села не би се могао сложити јер држим да је то претерапо. Ја око варошп, н.пр. око Београда п Крагујевца, видићемо да бих на други начпи пзвео оно што се жели да постнгне Ја су та села најсиромашнпја, а просто с тога , што сељанп нсбпх на ирплику казао: општпнски одборнп збор решнћс ко- Т11Х села ако нмају што да продају ето нх у варош. лпку ће аренду дућанција да нлаћа; а нсто тако да он реши Крагујевац отиднте у радни дан на ппјацу, па ће те впдети и о томе: колпко *ће дућана битн. »уно свега н видићете највпше сељанкн, које су донеле по И ја никако пп сам за то да се впше шире дућанп по Ј едн У котарицу трешања да нродају. То не бпва са селпма селпма. 11о закону ако се не варам треба да буде 4 сата да- к0 Ј е с ? даље од ва Р 0Ш11 ' 0011 Р але СВ0 Ј 110сао 11 не т Р че свакц леко, међутпм , сад куд год сс окренете и нређете преко час >' ва Р 0Ш - с тога што С У 11М »У жие п0Т Р ебе У 3 кућу, него брда видпте дућан. Ја са мога гледишта сматрам да дућапп 11Д У тек У ва Р 0Ш - кад » ма Л кру.шаје иотребе својс . Дакле не утнчу баш штетно на морал сеоског света него иа мате- не СТ0 Ј Ц 0На Ј Р азлог да ва Р ош " у »Роиашћ \Ју села, него на рпјално стање. Менн се чини, да штетност та долази од друге 1] Р отив ва Р 0ШЦ Упронашћују села из најближе окол.ше н оне стране; долазп на прнлнку отуда, што домаћпн ипје свакога 1Ш ИС11Сава ЈУ св ) К Р В свс жу п иолако их унропаш »УЈУ. дана код куће да може често да се надвпри над амбар н да Сем тога ја незнам, кад бп се решило да се укину селвидп: да му није неко од чељади онднео пшенице, коку или ски дућани, како би се то слагало с Уставом, иоглавнто с ћурку дућанџијп на рачун неки шамија, марама — томс слично, чланом 36 Устава, којн гласп „Закон нема иовратне силе на — домаћнн је у поље н ради у пстоме а нз зна нптн мора штету права стеченнх ранијим законима". На овај ч'1ан врло видити шта се све код куће радн. У главно ја нисам протп- се често нозивају г. г. чиновннци и нензнонарн ; говорећн да ван овоме нројекту, јер вндим да ће се њиме остварнтп не- 1Ш се не може нлата смањитн ни иензнја одузетн. Њима дашго, што је нрека иотреба, да се учинп. кле ! не може да се одузме пепшја, а сељацпма може све' И Јоксим Павловић - Пптање о сеоскпм дућанима пре- п0 Устав У Ј а нала311М да 01111 К0 Ј Ц С У п0дигли зг Р аде ' ие М0Г У треса се у нашим скуиштинама од неколтко деценија; оио је 1 0С Уђ еии на т0 » А а Р ас туре дућане ; го он значнло дпвзанпмало све наше Скупштпне редом , на и ова влада нашла Љ1ШГВ0 11 Ш| Ј е уставно да се тако иоступи. је за нужно да поднесе овој Скунштпни на решење овај про- Сем тога, ако бп се ти дућани укинулп н саме би оијект законскн о томе нредмету. Могу рећи, да и до сада нису штппе трнеле штету. Оиштипе варошке заводе калдрмију, иоподнашани предлозп законскп о томе иредмету у интересу да А 11Ж У ђермове н то све сељаци морају нлаћатп, где је год се сачува народ од штете! или из љубавн ирема народу. Али заведено. Оне ће и даље што —шта да заводе и пмаће свс фактјетај.да је н ова влада поднела један ннтересантан иред- већи и већи нрнход и све ће то илаћатн сељак. Варошанп да лог од 3 — 4 члана којнм хоће да решн ово нптање. Владн- би могли у вароши живетн опако сјајно н богато, они ће каннм нј.едлого.м нде се на то да се сеоскн дућаин унпште, да зати сељацима: ви мор«тс само коиати и оратн, иа нама досе народ „сиасе" од нндустриских фабрпката! Одбор у гу;ав- носити да мп уживамо! (тако је)! Општпна иак од саме номе може се рећп н он то нсто усваја , само на мало бла- аренде имаће велнке штете. Оне морају ударнти сад ио 3 4 жији начнн па за то каже /а се да је ираво самој општпнп, Д ин - ирчрвза само да подмнре све своје нотребе н кад данак да она сама новишава арепду или другим речнма: да се нс- почне оиштнна да повншава, опа не може да наиредује ; не тера нз општине дућанџнје, кад она хоће. Као што се види може пматн цркве, школе и остало што треба. Села ће остати одбро ннјс хтео да се то законодавнпм иутем учпни , него У ве11 овако каљава, налик на неке дпвљачке насеобпне, да то може сама општина да учини. Ио мом мишљењу нпје Ако се забрани да се по селпма држе дућани — а ја тако лако ироменити цело социјално сгање које је расло и држнм, да то не може да се забраии -- министар ирнвреде ушло у крв народу н обичај њнов. Овим цројектом чинм неће моћн то да изврши. Он ће нздатн Једну наредбу, којом ми се иде се на то да се иовратп средњевековно стање , у ће увести тај закон у живот, али дућаии ће ниак остатл. оа коме су еела била — села, а варошп — варошп са свима ирн- доказ тога наводнм ово: у моме срезу нма 10 - 15 дућана, вилегијама. који бесиравно раде. Ннје могао, дакле, да се нзврнш онај У средњем веку сељак је бно везан за црну грудву зз- за^ 011 0 дућаннма, којп је досад ностојао п нпје блажп од мље, њу је натаиао црннм знојем својпм и од ње добнјао оно, овога - а Д а се и извршц сад овај! 11а н кад бп све то бнло, што му је она давала. Тада у селима ннје бнло нп занатлпја шта 6(1 оп ' :|а депало? Дућанн бн сншлн озго са јавиостн у него само земљорадннка. Ново г.ремс нзнело је то стање и иодруме; јавне магазе сишле би у нодруме : зептнн место 8 донело је то, да свакп слободно тражн своју срећу. Напредак г Р ош а продавао бп се по 12 п 15, за то што би се тајно нндустрије није тако опасна ствар. Мндустрнја ннје ништа I и Р°Д ава ло. друго него нобеда разума над нрпродом, и кад је човек уса- ; Ј° ш има Ј е Д иа штета. Недељом су дућаип затворени и вршавајућн се изчишљао разне нотребе, он је морао п нро- онда сељац морају да осгављају раднн дан и да куие у ваменитн начин жпвота и ннје могао више живети прпмитивнр'м р °ши што пм треба, те тако нздангубе два дана недељио. начпном жпвота, јер го бп бпо назадак. Човек ннје задово- Из свнју овнх разлога ја сам протпван овом нредлогу љан више само са онпм, што му прпрода даје, он се усавр- 1 мшшетровом. Ја бн могао иристатп на то, да се оставп се-