Narodna skupština

СТРАНА 492

Минкстарство Нар. Привреде, Октобра 1890 год. ПРОЈЕ^Т ЗА^ОМА о продужењу рока повдастици, која је дата највшшш решењем од 16 априла 1880 год. г.г. Минху и Шумпетеру, а доцније пренесена на браћу Мпнх, нз Параћина, за фабриковање чохе, сукна, вунених шгофова, абе и иредива. Чл. 1. Продужује се рок за слободан увоз ниже нменованнх нредмета, којн је рок означен у чл. 2 новластице, дате највишнм решењем од 16 аирила 1880 год. г. г. Минху и Шумпетеру, а доцније нренесене на браћу Минх из Параћнна. Ово иродужење рока важн до ]6 анрила 1895 год., докле ч сама номенута иовластнца. Чл. 2. Повластнчарн ће моћн за нотребе своје фабрике слободно увознти са стране без нлаћања ђумручнне и узгредних такса ове иредмете: машине н машинске делове, оруђа, снраве, грађу, соду, елајн, све сорте зејтпна биљног ц минералног; териентин, фнрнајз, цинсалц; чпвит и остале разне предмете и боје иотребне за бојадисање и све иотребне разне кнселине; снруц (меласе), стрега, декстрнн, мнниум, блајвајс; разие нрашкове за ирање: каучук (гумн) иао илатне, прстење, цевп н иантљике; кожне канше и за шивање; шлиргл у прашку, на илаану и хартпјп; гвожђе, бакар, челик, цин и остале метале у нлеху, жпцама и комадима, спреме за самоподмазивање машина; гребеие челичне у ппофу, кожи, филцу и гуми; разне ствари за електрично осветлење; маст за :иазан>е кононаца и зубаца на точковима; све врсте камгарна и свпле; хартију за иресовање тканина и илатно за исту уоотребу; лампе за електрично осветлење: хартију за иавовање тканина; плетпва од гвожђа, бакра и осталпх метала; тешке кудељие коноице за машииу; памучне ионопце за машнну и конопце од гвоздене жпце и иогребне иредмете за ткиво, и то: брда од челнка, ните и трајбере за чункове, Чл. 3. Овај закои ступа у живот од дана, кад га Краљ иотнише и тада ирестаје важити закон од 9 априла 1890 год. о продужењу рока, поменутог у чл. 1 овог закона. Мње&е Државног Оавета. Госиодине Министре, Државни Савет проучпо је нројект закона о продужењу рока повластнцп, која је дата највпшим решењем од 16 аирпла 1880 године г. г. Мпнху н Шумпетеру а доцније иреиесена на браћу Минх нз Параћина, за фабриковање чохе, сукна, вуненпх штофова, абе п предпва, — који сте му вн на мнгаљење изволелн спровести писмом од јануара 1891 год. ПБр. 7962. Из разлога, што поменута фабрика, као орва пндустријска већа радња у нашој земљи има заиста да савлађује велпке тешкоће у борби са страном конкуренцијом, а тако исто н са домаћим предрасудама, које подхрањују они, који имају рачуна, да ова фабрика иадне и да је нема, и из разлога, што држава у оигате треба да нндустријска предузећа земаљска потномаже у интересу благостања самога народа, — Државни Савет потпуно је сагласан са поднешенпм пројекгом и нема на истп да учпнп никакве нримедбе до само то, што налази, да би у чл. 2 трећој врсти озго а после речп „предметс" требало додати „ако се не производе у земљи." Овај додатак, по налажењу Савета иотребан је такође у интересу потпомагања домаће радпностп, јер ако има оних иредмета, којих се повласти^ару слободан увоз са стране дозвољава, да се у нашој земљи пропзводе, онда не би ираво ц штетно би било дозволити сличним страиим артиклима слободан увоз у земљу, јер бп извесно страни произвођачи иовољније цене стављали п из обзира што је индустрија тамо 9

јача и старија и из обзира конкуренције и тако бп се иочетак нагае индустрије и пропзводње штегио п убијао. У саопштењу овога част ми је, госиодине министре, и овом црилпком уверити вас о моме особитом поштовању. ПРЕДСЕДНИК ДРЖ. САВЕТА Др. Љ. Докић. Мин. Нар. Привреде ПБр. 569 23 јануара 1891 г, Београд. Народној Скупштини Иознато је Народној Скунштини, да у ГГараћину постоји повдашћена Фабрика чохе, сукна, вунеиих штофова, абе и предива. Према чл. 2 повластице од 16 априла 1880 год, која је издата сопственицима ове Фабрике, они су имали право да за 10 година могу бесплатно ђумручине и узгредних такса уво?ити са стране : машине, делове од машине, оруђа и справе, грађе и сировину, рачунећи ту и вуну, у колико се ова у Србији не производи (чл. 15 повластице). Кад је 16 априла пр. год. истекао рок праву, које им је дато овим 2 чл. повластице, повлаетнчари су ми се обратили молбом, да се рок овоме слободиом увосу продужи још за 5 година, докле је и цела повластица у снази, дакле до 16 априла 189 5 год. Увиђајући и сам тешкоНе, са којима има ова Фабрика да се бори, а вољан свагда да се подесним мерама потпомаже развој наше народне привреде и љеннх појединих грана, министар народне привреде од своје стране учинио је, што је нужно било да се повластичарима продужи рок поменуте повластице. Државни Савет кад му је о овоме поднет на мишљење законски пројекат, актом својим од 5 марта пр. год. бр. 5 54 изјавио је, да на исти нема нвкакве прнмедбе да учини. Но Народна Скупштина, кад је овај пројекат поднет њој на решење, модифицирала га је у толико, што повластичарима није хтела дати слободан увоз за сировине, које су им за Фабрикацију потребне. Желећи да вуну, као најважнији сировински артикал, искључи од слободног увоза Народна је Скупштина искључила и све остале сировине и полу сировине, па и оне, које се у земљи не израђују. Тако је 9 априла пр, год. потврђен закон у смислу овога скупштинског решења. Од тога дана протекло је 9 месеци. Посматрајући пажљиво стање и развијање нагае народне привреде и њених појединих грана, ја сам и овој повлашћеној Фабрици обратио велику пажњу. У току овога времена ја сам имао прилике, да се уверим о великој конкуренцији, коју ова Фабрика мора од страних фабриката да трпи, и о другим тешкоћама са којима она има да се бори. Уверен сиагда, да смо сви позвани, да помажемо развијање наше привреде, ја налазим да држава на првом месту има ову племениту дужност и да она добрчм примером треба увек да предходи. II кад се и од појединаца с правом траже жртве у корист наше привреде и привредника, оида се са далеко већим правом могу тражити такве жртве од државе и она не треба да их откаже, нарочито онде, где су те жртве незнатне. Руковођен оваквим разлозима, ја сам, кад су ми се повластичари понова обратили молбом за слободан увоз и потребних им сировина — израдио нов пројект законски, којим би се имао заменути поменути закон од 9 априла ове године. У овом новом законском пројекту ја сам, у место оних општих назива, који су били унети у ранији пројект, — поименце означио све оне артикле, за које се пов^астичарима даје право слободаог увоза — ослобођење од ђумручине и узгредних такса. Из овог пројекта законског, који узимам част под '/• спровести Народној Скупштини на решење; она ће се изволити уверити, да се ослобођењем, које се повластичарима даје. не чини ни најмање уштрба ни једној грани народне приареде. Овај пројекат био је и пред Државним Саветом на оцени. Мншљење Државног Савета пзволеће Нрродна Скупштина видети из под '//. писма саветског. Министар народне привреде К. С. Таушановић с. р.