Narodna skupština

48 САСТАНАК — 27 ЈАНУАРА

Известилац прочита члс.н 11. Потпредседник — Прима ли Скупштина прочитани члан? Известилац прочита члан 12. Дим. Димовић — Господо, ја сам и прн првом читању овога закона код овога члана учинио једну примедбу и казао да би се трећа алинеа косила са наређењем чл. 155 Устава односно позивања председника апелационог суда или његовог заменика. У Уставу се каже да кандидациону листу састављају касациони суд и Државни Савет, а овде као гато се предлаже председнику апелационог суда не би имало 'меота. За то би био мишљења да се после овога става, ако се деси да будо паран број чланова « решиће се коцком", а да се изоставе речн: иозваће се председник апелационог суда у седницу. Пера Максимовић — Госиодо ја писан био срећан да при ирвом иретресу овога иројекга будем овде, јер сам био отсутаи, али сам из стенографсршх бележака чатао, да је г. Димовић и ирн првом чнтању бранио ово, што данас брани; нзгледа мн да Скуиштнна тада иије обратнла на ово своју нажњу, што је можда била заморена дугом начелиом дебатом Раздози, које је нзиео г. Днмовић умеснн су и не могу да се сноре са стране Устава. Он је обратно иажњу на чл. 155 Устава и заиста у трећем ставу Устава стојн : «Председници и чланови касационог и ааелационог суда аостављају се такође по двема листама од којих једну иредлаже Државни Савет, а једну касациони суд." Код овако јасиог нарсђења усгавиог аисолутно јс забрањено уносити то: да у случају подељености касационвх суднја у гласовнма за избор, долази неко са страие као н. пр. иредседиик аиеладионог суда, који бп то спорно питање решпо. Државни Савет коме је такође поверено да врши избор касационих н аиелационих судија, ту је ствар лепо изнео п није дозволно, да се Државнп Савет комбпнује пз других личностп. Кад случај настуии, да двојица од бпраних кандндага добпју иодједиак број гласова, онда у томе случају решава коцка. Ево шта стојн у носледњем ставу чл. 43 нословипка о реду у Државном Савету ; „Ако се гласови иоделе тако, да двојица добпју једнак број гласова, онда се на ту двојицу поиова гласа, па ако ни тада ни једаи не добије ансолутиу већниу, коцком се одрећује, ко ће се од те двојице сматрати за пзабраиог." С тога, господо, не само што је ово у Уставу јасно обележено, него као што видите и Државни Савег при избору касационнх и аиелационих судија, иредвидио је н уочио такав један случај и кад истц настуин, онда ту решава коцка, а не да у састав његов уђе и бира иоменуте судије неко други. II ја потпомажући иредлог г. Дпмовпћа мислим да ће и г. пзвестплац и г. министар иравде прнстати без дебате да се ова иоправка учннн, јер је се нројект иогрешно обазирао на закон о судијама од 1881 у коме је то комбииовање дозвољено било. Устав је то Иомеиио. И с тога би молио, да се иредлог г. Димовића иотиомогне п ако га је он сиремпо нека га прочпта пначе, нек1 ми дозволи, да га ја ирочитам. (Димовић. — Молпм, молим, изволте прочнтати.) Дакле ја нредлажем да се 3 алинеја замеии овако: »Апо се гласови иоделе тако, да двојица добију једаи број гласова, онда се на ту двојицу понова гласа, па ако нн тада ннједан не добије аисолутиу већииу, коцком се одређује ко ће се од те двојице сматрати за пзабраног. 11 И молим, ако има довољан број нослаиика, да овај предлог нотпомогну. (Иотиомажу га). Министар правде М. Кр. Ђорђевић — Госиодо иосланици. Ја иемам нпшта нротпв предлога поштоваиог иосланнка Макснмовпћа, пошто је бољн н ирактпчнпјн, ма да је п ова редакција стајала и до сада, ио у ирактицп никада се није показала потреба, да се ирп оваквим пзборпма нозива председник аиелационог суда. Цр као што рекох, иошто је ова редакција боља, то је ја прпмам. Известилац II ја је прпмам.

Потпредседник — Пошго су ову редакцпју ирпмпли к г. пзвестилац и г. мпнистер правде, то иека г. известилац нрочита ту редакцнју. Известилац је прочита. Потпредседник -— Стављам на решење које је за то, да се ирочитани члан нрпми са нзменом, коју су иредложилн г. Днмовић п Макспмовић нека седи, а ко је протнв иек устаие ? (Сви седе). Оглашујем да је примљеи чл. 17 са овом доиуном. Известилац ирочпта члан 18. Потпредседиик — Прима лн Скунштина прочптанн члан ? (Дрпма). Објављујем да је члан 18 ирпмљен. Известилац прочита члан 19. Потпредседник — Прима лп Скупштпна прочитани ч 1ан ? (11рима). Оглашујем да је Скуиштииа усвојила члаи 19. Известилац нрочита члан 20. Потпедседник — Прима ли Скупштипа нрочптанп члан? (Прима). Објављујем да је прнмљен члаи 21. Известилац чита: Члан 22 укида се. Потпредседник — Црпма ли Скуиштпиа да сс чл. 22 укпне? (ирпма). Известилац нрочита члан 25. Потпредседник — Прнма лн Скупштнна ирочитани члан? (ирпма). Објављујем да је примљен члаи 25. Известилац прочцта члан 29. Димитрије Катић — Оволика иовпка иротпву иојединих судија, у то.шко је неираведна, што нде чак на све судове н судпје; међутим повика има се однетп само иа оне судије, којп не одговарају иотпуно својој судекој дужности, а то су они, за које се зна, да Јзнмају мито али се ио Сидањем закон) не могу из судова нзбацитн, • јер ио садањем кривичном постуику, узимиње мита не може се готово никако доказатп. У таквом случају, судија, који својом несавесношћу може још и иа судпску незавнсност да бацп сенку, остаје некажњен. Изнаћи начпн, да се таких судија, који шкоде лепом гласу наших судова. иаши судови курталишу, то је задатак закоиодавног тела. Предложеним чл. 29 овога иројекта то илје постпгпуто, јер тим се чл. даје право касацпоиом суду да норотскп еуди и решава само о стављшу судија иод суд, а мп сви зиамо, да нпје све једно, кад се неко ставља под суд и кад се суди, јер се дешава, да се и криви н ирави стављају под суд и тек кад им се суди, онда иресуда судска оззачава кривца, и осуђује га. Ја налазим дакле да би требало у овоме чл. 29 учпнити је 1 ,ну нзмену, којом би се збиља много лакше могао осудити онај судпја, који узима мнто. Измеиа чл. 29, коју бн ја иредложио, мислим да 6\\ била оиравдаиа, којом би се дало ираво касационом суду да судп еудију за узпмање мита иоротскн, без призрења на доказе нз кривнчног поступка. И тгме би се ослободили судови оних суднја, који заборављају иа свој впсоки положај, то би бпла мера оиравдана, којом бп се дало једном највишем телу, касационом суду, да оваква дела судн. Од ове мере иоротског суђења не треба се бојатп, јер треба знатн, да се ова мера даје касационом суду, а не норотн, која суди у другим кривичн. делима поротскнге, јер овп као људи ирости могу неко дело нз незшзња пли пз страха крпво да иресуде, међутнм касацпонл судија иеће се огрешитн нп о правду, нити о судију, да га неираведио осудн, ниги ће моћи донуститп, да се ировуче несавеснп судија на штету независности судске. Измена, коју бих ја предложио гласила би овако: Трећа тачка члана 29, да се земени: Како о стављању судпја под суд, тако и о суђењу дела за узпмање мнта, касационп суд решава н суди иоротскн, без обзира на доказе но казиеном судском иостуику. 27 јануара 1891 год. Београд. Дим, Катић