Narodna skupština

СТРАНА 534

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

вишем суду у земљи? Ми се од касадионога суда надамо да он очува наша ирава н слободе, нмаовииу иашу, жпвот наш, но шта радиге ви сад? Није ли то иорицање касац. суда, кад ви оћете да дате то ираво једном човеку а не њему? Није ли то акт којнм вн касап. суд стављате на нижн стуиањ од мннисгра иравде, и којим изјављу.јете неиоверење касац. суду? Г. Гершић уиуштајућн се у теорнјско разлагање услова, којн чине судску незавнсност, казао је да је наш Устав обухватио све услове, који чине судску независност н да јеједан од тнх услова што се један судијл не може преместити ао аотреби служие. Али, госиодо, кад узмемо у обиир наше друштвене прилике, кад проценимо ирнлике у којима наш судија жнви, н најзад, кад узмемо у обзнр н његову илату, иа када све то упореднте са иравом, које миинстар цравде тражи да судију може казннтн са једиомесечном илатом, — а то се може ионовити у годинн 5 — 6 нута, — онда вас нитам, да лн тај судија може опстати и правнлно изрицати нравду. Оценнте које је од овога двога теже и веће за суднЈу: илн премештај, — ири коме он добпја днјурну — илн губитак тромесечие илаге? Ја мпслнм да је ово друго веће. То је као шго и она народна изрека велн: „одузмпте комарцу ногу он је мртав." Одузмите судпји у једној прплнцп само петиајестодвевну плату — а то, ако се мпнпстру оставн, може п често н неираведно да буде — ви сте му одузели сго дннара, и на тај начнн вп сте иореметнлн равнотежу у његовпм материјалнпм односима н иоставилн га у тешку н опасну алтернатнву ; да лп да савесно вршп своју дужност нлп брние о себи и својој нороднци. А кад судија дође у такав положај. онда зиате шта следује. А од тог треба свн да избегавамо. Ја признајем што је казао г. Гершпћ да је ово питање, интање државне целнсходности. Алп када га већ постављамо на тај терен, онда прва брига коЈа насгупа у т.»ме је, да свн обзири целисходности државне, и обзпри који гарантују опстанак државнн, налажу : да се обезбсди аравда у земљи. То није целнсходносг, то није пажња ирема обзпру целнсходностп и оистанка државног, да једном преставнику власти уиравне, која често мења своје правце, осећања и своје тежње оста вимо да казном судпја може утицати иа независиост судску, да утнче ка оио, што чинп један бнтан услов за савесно нзрнцање правде у земљи. Одговарајући на примедбе које су у генералној дебатп од стране моје и мојих другова нале на овај нројек, г. мпнпстар иравде бацно нас је у земЉе према којпма мн можемо да имамо иоштовања, али нрилике н устаиове у тнм земљама не могу г. мнннстру да послуже као доказ за оправдање његовог нројекта. Он је поменуо Румунпју и казао да је у њој од 1890 год. дато право мпиистру ирр.вде, да може казннтн судију днсциплински. Но, госиодо, не заборавимо да је у Румунпји тада тек нрвп нут судска независносг и призната. Међу тим, код нас судска иезависиост иостоји још од аре 10 годин а, н ; на је Уставом од аре две годинв иотнуио гарантована. Г. минисгар правде помену-Ј је и Еиглеску и Фраицуску и како је односно Енглеске мало разлога имао, одговорио му је г. Максимовић јуче. А што се тиче уиућивања на Француску, да би порнцање н иоипштавање разлога министрових било савршено и коначно, ја ћу то сад да учиним. Госиодо, иравосуђе француско развијало се на особнти начнн као и цео живот француског народа. оа иоследњпх сто година у Француској се нроменила и реиублнка и директориум и царевпна и краљевство, иа ииег репуб.шка, царевнна итд. Французи су имали до револуције 1879 за време краљевства судове, који су ограничавалп ирава феудалиог племства Ти су се судови доцннје осилили толико да су се ваталн у коштац са краљевством. А најпосле, онн су иосгали сметња оннм великпм ц узвишеннм начелнма, које је истакла велика рев : луцпја француска, и револуција пх је слистила. Немам иотребе, да улазим у детаљнпје расирављање ове ствари, али сматрам за дужиост, да иаиоменем оно, што се дешава у данашње доба и да докажем, да, ако француско јавно мншлење има основа, да оставља државној унрави, извршиој власти ираво дисциилиис.,ог кижи.пвања судија, да то

има сиецијална државна узрока. Код њих се још ломи јавно мишљење о томе, да лн судије треба, да буду бираии пли напменовани. Има људи, који мнсле да, ако сс прима иринцип избора судија, у нсто време не може да се одржи иринции иеиокретности судија. И она мера, коју сам мало ире напоменуо, н која се оправдала, кад стојн у рукама француског министра нравде, та мера састоји се н онравдава се овпм. У франиуској је републпка, која има знагнп број протпвиика — монархиста, бонаиарговаца н т. д. Та се реиублнка сад коистадује, учвршћује. Према томе сваки државник француски има право да отклони све оно што може довести републпку у питање. Ако дакле у Француској нма минпстар дисцнплинску власт над судијама, та власт оиравдава се потребом одржања целгне и једииства државног, потребом пречпшћавања елеменага противних реиублнци, тнме се, на један начин, чува ренублика од иронастн, од „нагрпзања" — израз г. Гершпћа. Међу тим ирилике које су у Француској, ннсу биле код нас, иа ннсу нн сад. Мој иоштованн колега, г. Иера Максимовић, који је јуче наиоменуо сретенски Устав од 1835 год. потврдио је сасвим умесно, да је у том искаоаио начело судске независностп. Ја имам у иотврду тога да наведем још неке доказе. Оно, што је било у Уставу од 35 год., то су и Устав од 38 год. и уредба о судовима од 1838 год. иотврдили. Али може ми се рећи, ако је се тим Уставом сретеиским и Усгавом н уредбом од 1838 год. све врзло око тога да се обезбеди у начелу судска незавпсност, ио чему г. Макснмовпћ, и ио чему ја имамо права да кажемо : да извршна власт иије нмала права, да дисциилпнарио казни судпје. Ја ћу одмах да кажем, да је тај нрекор, којнм би мене и г. Максимовића куднли, неосноваи. Јер, госиодо, под нмиулсом догађаЈа од 1858 год. донесен је закон о чпновницпма грађанског реда којп чнни мн ее — у чл. 10 каже да се судије не могу ка знити одузимлњем плите административним аутем. То је бнло у закоиу од 1861 год. И тај закон, створен снлом зпаменпгих догађаја од 1858 год. уништен је 1864 год. н тада је учињен прекрет н у положају судија, када су они изравнатн другнм законом са осталим чиновницима. Тако је ишло до 1869 год, кад је Уставом нзречено само начело судске незавнсности, алн нпје ништа даље урађено. А како гарантија незавпсног судског ноложаја која се даје народу за правду и слободу његову, у највећој мери завпси од закона го, кад бп ви оставили право миннстру иравде, да пма ово право кажњивања, онда би довели у иигање и саму гараитију о којој је реч. Сигурно у иељн да — како је сам рекао — испитује, да мери разлоге п бранилаца и нападача овога предлога, сигурно у цељп да иомири обадва мишљења, г Гершпћ хтео је неку средњу меру. Ја одсудно пзјављујем, да као год што је и миннстров нредлог иротиван Усгаву, исто је тако и мера коју Гершић аредлаже аротив устава. Устав јасно казује, да днсциплипарну власт пма само касациони суд, н тако сваки други дисцпилпнски круг у томе иогледу је аротив Устава. У осталом баш они разлози, које је г. Гершић наводио у том внду овога предлога, у цељи, да ирпмамн на њ већину баш тп разлозн иду против њега. Он каже : » немојте да таио тежак, тако гломазан ааарат као што је касациони суд, аокретате за оваку ситницу 1< ! Човек, који ирво каже да је судски апарат и иезависност »иагрпжена 1 ', устаје ге после каже, да је то „ситница"! Алп ја велим да то ннје ситница то је замашна ствар, за то и хоћемо да је дамо касацнономе суду. Нека се иокреће тај аиарат свакога месеца свакога дана свакога часа, јер он за то и постоји да обезбеди и правду и спречи самовољу и ненсправиост иојединпх судских страна. Госнодо, 22 децембра 1888 год. нзвршеп је прелом у нашим државним одношајнма ; донесен је Устав са којим се ми хвалнмо као дело слободоумља, којим се ми размећемо као најслободоумнијим Уставом у Евроии. Па далн би донустно наш нонос, наш образ да сад вотирамо закон, којим се у нословима правосуђа п у иоложају судија враћа у нашој отаџбини стање, кад су се у нашој казненој ироцедури још опажалн траговн вврга п кад су се иа судијскпм мсстима могле