Narodna skupština

49 САСТАНАК — 28 ЈАНУАРА

СТРАНА 535

наћи н неписмене судије. — Не, госиодо! него од 22 децембра 1888 год. иа у будуће евако наше мпгаљење, свакн корак II свака одлука наша треба да буду упућенп нскључиво на то, да се наш народ утврди у духу иоштовав.а закона и Устава. Свакп покушај, да се нешто друго и нротнвно урадн, бпо би но моме мишљењу издаја оннх великих слобода, које је наш Устав гарантовао, нздаја за коју не бн бнло опроштаја нп пред сувременнцима нн нред иотомством. Госнодо, моји политнчки друговн и ја први смо отпочели да ударамо протнв овог пројекта минпстровог, ако би Скуиштпна прпмила нагае мишљење, мп не би тражили никакве хвале за себе, ми би то приннсали увиђавности Скунштнне. Но аво би се Скупгатпна оглуганла, о ове разлоге, којнма је једини циљ, да се загагити иравда у земљн, онда ћемо ми бигн уверени, да смо бранили нравду, да смо до краја вршнлн своју дужност, а то већнна не бн могла за себе казатн. Гига Гершић. — Ради лнчног обавешгења. Пре свега имам да кажем, да г. Рпбарац ш.је добро разумео моје речи, кад је казао, да сам Ја изрекао, да се тнме не вређа неносредно судска незавнсност, а да се не може ни носредно тнме нншга учинити нротнв судске незавнсностп. Ја сам иризнао да ова мера може бпти од лаке незгоде и опасности, кад хоће да се злоупотреби; то је једпо, а друго, он 1*аже да ме није разумео у ком погледу сам казао: » новина". Ја нисам казао. да је то новпна у опште, да то дакле никад није у пређашња времена иостојало; него ја сам разумео новнна од кад постојн закон о судијама н нов Устав; а новнна нпје за оно пређашње време, кад је г. Авакумовнћ био мпннстар правде, иа се нлје сетио, да спремн закон о судској независности. Јован Авакумовић — Ја пре свега мсрам да се жалим на председппштво и Народну Скуиштину гато ми мало пре пнје дата реч, а моме прнјатаљу Гиги дата је реч ради лпчног обавегагења, а међутим оно, што је он говорпо н није лично обавештење. (Чује се: јесте.... није.... жагор). Нредседпиштво каже да је њему дало реч радн лпчпог обавештења, док ја мећутим нисам могао да добпјем реч. У том свом личном обавештењу г. Гершић је номенуо мене, мој рад и мој положај, који је био пре 3, 4, и 10 година, кад сам два пут био мииистар нравде. Ја мпслнм да је г. Гершпћ у томе био неправедан према мени и иошто ме је номеиуо, молнм вас да мн допустпе да му одговорим. Г. Гига је у своме говору пзмеђу осталих разлога навео н ово, (Чује се: то није лично обавештење.... . Јесте...... Жагор). Г. Гнга је између осталога казао: па у народу се чује мишљење противу судске независностн, н наравво мора се водити рачун шта народ мпслн; даље, народ хоће, велн, да уђе п народни елеменат у судове. Г. Гергаић зиаће врло добро, да сам ја као министар правде, водно рачуна о том народном мншљењу: да се народнн елеменат уведе у суд. Ја сам као министар правде нредложио закон о среским судовима (Чује се: то ннје лично обавештење). Молим вас, ово се тиче мога рада као мннистра правде (Жагор то је злоутотреба...... нема месга томе говору). Потпредседник — Молнм вас, господо ! Господпн Гига је добпо реч ради личног обавештења, и он је иомеиЈо г. Авакумовпћа, па с тога пма ираво да н он радн лпчног обавештења одговорп. (Жагор). Риста Поповић — Г. потпредседппче, ви пе руководнте седннцом као што треба. Носланик нма нраво да псправн само свој говор ако га је предговорник рђаво разумео.... (Жагор). Јован Авакумовић — Верујге мн, да ја знам шта је лично обавештсње, али пошто је г. Гига споменуо мој рад као министра, то нмам нраво да му о А г ворпм, да његовој за>-ерци пема меета. Ја сам казао, да сам предложпо закон, да у судове уведемо народпи елеменаг, а г. Гпга као мој засгупнн;: у мпнистарству нравде, није кроз Скупштнну провео ту установу,

већ је донесен закон о нстражиим судпјама без тога. (Гига Гершић: није тако било). Друго је казао Гнга зашго ја нисам као мпнпстар нравде поднео закон о судској нелависностп, него је то другп учипно. И на то ћу дакле да одгов )рим.... (Жагор а ма то нпје лично обавегатење!). Молнм вас, чујте ме зашто нпсам то учинио (Чује се: пећемо да вас чујемо.... Хоћемо). Молпм вас, ја сам свакад био за судску пезависност. А што то нисам предложио као минисгар савезне владе, то је с тога, гато је она раније већ била заведена. Што међутим као министар правде 1880 годпне нпсам то урадио, било је с тога, што тада нпсам ни сачекао Скунштииу. У савсзпој влади, ја сам био спремпо закон о срескпм судовпма н закон о стечајном поступку, п поднео Скупттннп; а да сам и даље остао мннистар нравде, онда бн ме г. Гершпћ могао коретп, ако не бн сам радно у духу слободе и напретка. Треће што ми пребацује г. Гига то је, да ннсам водио рачуна о народним жељама, јер народ сад тражп. да се ограничи судска независност. Кад је г. Гершпћ већ номеиуо „народне жеље", ја би сам имао само да опомепем г. Гпгу да иазмислп, да ли народ није тражио н укидање Државног Савета , па оиег он о томе није х т ео да то усвоји, нн у уставотворном одбору, ни прошле годиие у Скуишгпни, но је за ту установу Држ. Савета, у коме и он дапас седи као саветник. Ранко Петровић — На првом месгу пмам дазахвалнм г. Перн Макснмовићу па његовом јучерањем 10вору, који је дао оваку лену фпзнономију Скупштинн, односно овога пптања о тако зваиој судској пезависностн Живојин Величковић — И ја сам јуче тражио реч од вас, кад је узео реч г. Рнбарац, и то еам тражио од г. нотпредседнпка Катића, но као што видим исцрпљена је лнста говорника, а меае нема у тпме смиску. Потпредседник Д. Катић — Збиља стојп да је мене ннтао за реч г. Величковзћ, али иошто је већ Скупшгнни одлучцла да се реиш та сгвар, пошго је се дакле он доцкап иријавио те нпје могло нн бнги забележен у ред говориика. Као иоследњи говорипцп остали су још Стојан Станковић и Ранко Петровнћ. Стојан Рибарац — Ја сам г. потпредседннче Вуковпћу јуче прегледао сппсак нрнјављенпх говорннка на коме су бнла занисана пмена Драгнше Станојевпћа, Гпге Геришћа, н др. а између њих ннје било Раика Петровпћа. Одкуда сада он? Потпредседник — Ви сте мн г. Стојане гледалп јуче списак говорника, кад је био иретрес пројекта за закон о сеоскнм дућанпма а не за овај закон. Као у мпогом другом тако нн овде, ннсте казалн како је бнло у сгварн. Ранко Петровић — Нека г. Рпбарац не мпсли, да сам се ја ирогаверцовао за реч , јер ваља да зна, да ја за то потребе немам. Ја сам узео реч правилно, да говорнм о овој ствари; јога јуче сам се јавио за реч с овог истог места између 10 и 11 часова кад још Скупштнна нпје решнла да се нрекратп дебата по овој ствари. Дакле, ја одсудно одбијам од себе оно нодло, оно нолтронско подмегање, достојно само г. Рнбарца. Дозволнте мн сад, госиодо, да нја ироговорпм неколпко речи о овоме нигању, које занпма Свунштину већ на цеколико еасганка, које на првом, а које па овом другом чнтању. На нрвом месту, као што реког, сматрам за дуж шст да пзјавпм захвалност иошт. посланнку г. Иери Макоимовићу на његовом јучерањем нсцрпном говору , којп је дао н за дуго одржао физиономнју Скупштиин при претросању питања о судској незавнсностн. Говорн, осветљени примертга из живота и нсторије како нашег народа, тако а по некојег странога, меии се особито допадају. Такав је био говор г. Максимовпћа. Многе његове наводе, а тако исто и назоре ја нотиуно уевајам. Ма да се са неколикнм коизеквецама , са неколико ЗЈКдукцпма његовнх не могу сложпти. Пнгање о судекој незавдоиосги , које овако пнтересЈо Скунштнну,то пнгање није у иас ново, оно се данас нрви иуг