Narodna skupština

СТРАНА 604 НАРОДНА СКУПШТИНА

иод 7 сгојн: „да %е сви закони бити ирегледани и доведени у саглаеност с новим Уставом ". Не овај мшшстар, него ма која влада, ко а бп дошла, треба да зна, да целу конструкцију закоеа, нарочнто фннанснјеких закона, треба да регулншу на основу новог Устава; јер треба знагн да све устапове, које су подгризале народ као мољац кукуруз, н.пр. Државпи Савет, начелства, конзнсторије, велнке илате и пензнје, сувишне владике и т. д., да су те установе тако биле склоне паду иред нромену сгарог Устава, да је требало сњнма евршнти. И ко нх је довео до пада? Онознцнја а нарочнто радикална странка, која Је дуго година у Скуиштинн тражила штедњу н доказнвала њену иотребност. Ну новпм Уставом члановп свнх партнја, а нарочнто њпх четворпца са Краљем Миланом, све су те установе оживели н поиова утврднлн ; и кад хоће труле установе да утврде разуме се, да је требало најире све законе довестн у склад нрема данашњнм фннанцнјама, иа н илате и установе свестн по могућству оног, који вам нлаћа, а то је народа. Треба видетн како се порез прикуиља, иа тек. онда ређати законе. У мононолу дувана чиновници су аванзовали ненравнлио и закон је нзнгран; јер нигде нема г.очетннка да је почео од онога места откуда треба да почне, од треће илн нете класе, све је то ирешло иреко иоловпне тога, као да је сваки у 20-ој годинн службе. Еад га погледам а он млад човек а нма већ 1000 талира; под кнезом Мнлошем иа н кнезом Михаилом не бн био још луноплатежан ирактикант. Одмах тп је он канетан, начелник, кад нх ногледате требало би да у касама има хпљадама блага у готовом а не у дугу. Мвннстар фннансије рекао је, да нзворп за иопуњавање дефицнта постоје једпно у закону о норезн. Тим речпма рекао је, да треба ударитн још на оно на шта нпје ударено. 1'осподо, држава Је узимала од свију н дизала норезу насве, иа кад једаи део народа остаде го, онда нде даље и узима; Ј1 а кад н ту истсра на крај онда куда ће! Мора онет оне голе да хвата на да нм скпда кожу са леђа. Тако финанснрање зна свак, но том плану и сва створења раде, једу док има на једном месту на кад ту нестане иду даље. Таквога газдовања, госиодо, треба се страшитн. Оваква одбрана једнога мпнистра о свом буџету, којн није основан на штедњп, није никакав разлог. Говорено је о дефициту, п ја сам о томе говорио у одвојеном мишљењу, јер впднм да га има. Овде су мнош доказивали да 1а нема. Ја нећу да се мешам у ситне иартије нрихода, хоће ли га битп, јер нисам никакав ситничар, алп нма страна Једна, која може одмах да разлнкује шта је чисг дефицит, и та страна показује ми ово. У ириходнма, где се говори о разнпм нрнходпма нод бр. 1 каже се: од наплате прошле вереснје 5,000.00и. Иредставите сад ово. Нека се ио овом буџету све суме, у целини у 57,000,000, наплате иа и овнх 5,000.000 ди. вереспЈе. Алп, за идућу годину 92 морасе онет иматн исшх 57,000,000 алн ових 5,000.000 нема, јер су ове годиие наилаћенн. И вн за идућу годину морате тражитн нов пзвор, јер внше вереснје нема. Кад су вам вратнли дужннци ове године, до године немате ништа да иримате од дужннка. Дакле баш све да нзађе до иоследње иаре, ових 5 мнлнона не могу се узети до године, јер Је сва вересија покунљена н онда ових 5,000.000 остају као дефицит. Нећу да говорим о партијама другнх ИЈихода, где је недостатак известан, оћу да говорпм јошт о једној нартнји, која чнсто казује недостаиак и каже: тумарало се, тражнло се, лепило се, иретурало се алн ово немам где да нађем. Ова дакле нартија и друга до ове. а па име: нартнје нод бројем "VII. за нзравнање последње две иартије од Б и више милијона дипара, оне су аисолу'1но иразне. Та су три милнона чист неизлазак, дакле изилазп равно 8,000.000 дефицита. Ја бнх смео главу да заложим, —да не говорпм о пмању, јер ви не знате да лн га н имам — смем главу да заложнм, да је ове годнне дефндит 8,000.000. Нећу да кажем, какви ће бнтн новн изворн ; они ће бити са натегом н не могу много изменити, јер нису на шгедњи основани буџетскн издаци, иа да и од мањи нзвора виднте асну. Главно је да данашње саање СЈварн доказује да има у нас око 6,000,000 дефицита и вндићемо да ће га и бнти 10.

САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ лико. У једпом говору г. минпстар је рекао: да дефицнт, којн се јавља у нрикуиљању норезе не долази отуд што народ нема да нлаћа, нсго што пема ко да куии, нема чиновнпка да герају народ, да нродају н наилаћују. У атар нсгине илн пеистипе овог миннсгровог навода утврдпће ово шго иде: Има једно пзвешће у „Огаџбнни" а то .је пзвегаће израдно, један чпновинк пз мнппсгарства финансије, ја ћу вам нз њега само веколнко врсти да ирочитам. Он говорп овде о порезн, како је кунљена, је лп куиљена иазор нлн не, иа каже: у ирошасгој рачунској годпни, у окрузнма брдовпгнм и снромашнпм, наплаћнванп су порезп п нрирези, еисекуцијом од сване 14 нореске главе. Тако је бпло на Руднпку и у Драгачсву, а 400 нсиокрегних сеоскпх добара, узето је у нонис за иаилату пореза у срезу козничком, округу крушевачком, где иема впше од 5513 порсскпх лнца !!• Ја вас нитам кад се наплата вршп нродајом иепокретностн у овој размери ја иптам: да ли гу нема ко да куни норез државин плп нема човек да да. Но томе схватању ја разумем да је у наилаћивању велика патега и да се нз ока из бока наплаћује. Идпте у наше крајеве, иа ћете внднти да се иоследње ствари из куће иродају. Да лн је то онда пазор, нли што нема ко да куни ? Народ не сме да одрнче да плаћа, алн нема; три рата украгко, зле годпне, оиљачкан његовом рођеиом државом и господом народном на нема. — Свн розлози којп су овде иалн у одбрану буџета овакав, какав је, мени се чини да су пеосвованн н чинн мн се да је моје одвоЈено мишљење пажљиво пзрађеио, С тога бп замолио Скунипнну да за основу ирегреса узме моје одвојено мишљење, на нека га уноређ/је са буџегом, којн су нам ноднели, па ако нађеге да треба штеднтп, V још више, у шта ја не сумњам, вн штеднте, а ако мислите да не треба, а вп товарнге, удаЈајте иа ће те скоро видетн, да ћс онн, на које товарите без интања, самн скидатн терет са себе, неправо натоварени, без вашег одобрења. — Дакле боље да олакшамо буџет мн самн. Панта Срећковић — Ја сам у иочетку нзјавио да пмам одвојено мишљење, које ћу казати, кад се буџет буде ирегресао у иојединостпма, п сад ие бих устао да нисам овде чуо неке говоре, који ме уираво натерују да исиравим неке криве ноЈмове н само ћу о томе говорпти. За доказ да треба исмравнтн ове крнве иојмове, ја ћу навести ову изреку: не бојмо се мп дефицита у буџету, него се бојпмо онога дефицита у главама (Смех), И заиста је тако. И нриватан човек кад хоће нешго да скући, кад хоће нешто да урадн он употреби н задужење, и има н дефнцата алн енергијом и радом савлада све тешкоће, само ако нема дефнцита у глави. Дакле мени се чини да ми треба да се очистимо од кривнх појмова у главама, од лажннх мпсли, иа са овим дефицитом у буџету ми ћемо битн врло брзо гоговн. Молим вас немојте ми замерити, што ћу ја казати још неколико оваких изрека. Ја сам рад да кажем оно што мпслим. Друга је једна ногрешка, коју сам ја ирпметио овде у целом иретресу; она такође долази од погрешнпх иојмова. Ирема тнм ногрешнпм ноЈмовима изгледа тако, као да смо се ми роднли где нншта ннЈе урађено, на треба све изнова да иочињемо. Уа доказ да оваквн иојмови врло хрђаво утнчу на цело економпо стање у овој земљп, ја ћу да наведем. Узмите »Дневнн Лист" и наћп ћете како иекакав ђак пише „надлежнима", а ту се иаравно разуму министри, иа н ми сви који овде седнмо, —ои велн у чланку : „црн вам образ бно". А за што ? 8а то што неће да се ради онако, као што би ђак хтео. Дакле он савете даје кЛсо се кућа кући и како се држава обдржава. Ја држим да ми треба једном с тиме да квитирамо. Ту није устао један ДЈжавник па да што зрело и иаметно каже. Оно може устатн један иосланик, иа исказатн своје мишљење, као што је учииио г. Ранко Тајсић: „Ја овако мпслпм". Бадава је то што ти мпслиш кад ту треба проучити цело стање. Буџет је сума економне, унутрашње и сиољашње иолнтике. Колико си завео установа, мораш на њих и трошнш, оне су основане на законима, било нх је и сувишних и свакојакпх алн мало каквих треба. 1833 год. Кнез Милош нздао је наредбу, да сваки сељак мора носејати толико и толико кукуруза, толико и толнко тога; а у нас долазе са за-