Narodna skupština

СТРАНА 616

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

ствар ва двоје на троЈе, илн којц су преко других нешто чули иа кажу: они зиају само за нмена Чернишевског, Маркса н т, д. н мисле да кад њих иомену, они су све рекли. Боже сачувај! Деввза наше лладости, нашега ђаковања бнла је да све решавамо да све проучавамо, да нспнтујемо, јер то је школа иозитивнста, који хоће из факата да чине закључке. Могуће је да су тада чињени бнлн и пснади, алн то није бпло из неблагодарннх осећаја, него из вајплеменитнјих намера: да се народу помогне (Одобравање). Ја сматрам да је недостојно речено од страпе једнога господипа, као да су се оида јављали људп, који су не знам на који начин номињали Франца Јоснфа и Обреповмћа. Треба узетн те књижице, ирочитагп их н видети их, па тек онда осудитп човека за ге његове по овом мпшљењу тако зване болесне мозгове, фантазије, елементе нереда и т. д. Ја сматрам. да су људи и:* тога времена учинпли услуге својој земљи, да су били . алеко искренији један ирема другом, у опозицији кад су билп владали су се као браћа — док ја не видпм код вас слоге и једнодушности, као шго личе људима високог об) азовања којпм се ви хвалите, и таквих начела за која ви велите да су спасоносна. Да није иоштовано представнпштво заморено, ја бих још неколико речп проговорио, али сматрам да није у реду . аље замораватп ваше стриљење. За то мислим да двема трима рочима завршпм овај свој говор. Кад сам лане бпо извесгплац закона о уређењу округа и срезова г. г. Ранко Тајсић и Вића Раоовановић ииталп су сс: шга ће бити са толиким чиновннцима, самоуправним и државиим и куда ће то да одведе. Ја сам онда изнео једно мпшљење, кога се п сад иридржавам, да у колпко опада број чиновника државних, у толико мора да растп број самоуправнпх, п да нпкако не може да буде двојаких чиновинка од једне псте струке. Ја сам онда р.чкао да ће пошто ио закону о уређењу округа п срезова: окружна Скуиштина нма ираво да бпра учптсља, лекара, инжињера, да ће се онда буџет миипстарства грађевине, просвете н санитста смањитп за толико у колпко се за те послове буду сгаралн чпновницн које округ бира. Ја сматрам да је то мишљгње потиуно оправдано п кад дође та рубрика у иитање код детаљног иретреса, ја ћу о гоме и говорити, међутим сада нзјављујем да је допста потребпо, да се тиј део буџега иреда окружној скупштнни, сталном окружном одбору, јер ми не можемо иматп чиновнике за себе у округу, а да их имамо засебне и у државној служби, те да сс направи читав вашар и један непроизводан сталеж у земљи. Кад сумирамо ову цифру издагка мииистарства унутр. дела на санигет у 1 милион динара, иоји би билп пренесени на буџете окр. скуиштине а тако исто школ. фонд из министарства просвете 1,400.000, из мин, грађевпие за окр. инжињере 126.000, која би на тај начпн из буџета отиала, нашли бисмо да бв се тада буџет смањпо за 2'/ 2 мнлпјуна дпнара. Нрема т, ме буџет овај од 57 мидпјуна динара, свео би се на б4'/ 2 милијуна. На злвршетку мога говора ред бп био да сумпрам говор, но то бп отегло мој говор, с чога ћу украгко рећи ово, ј да је нрема ириликама укупио узев овај буџет у основи добар и рационално склоаљен; да пде путем смањпвања дефицита, да ће економске реформе у ириврсдп зиатно доиринети да дефицига нестане како у народу и његовој каситако и у државној благајни и с овнм мпслим да сам одговорио евојој дужности и изјављујем да овој буџет усвајам у начелу Драг. Станојевић — Г. г Ја. Аађелковић, рекао је, да сам ја у овој Скупштинм учпнпо један очајничкп узвик, но ја то иисам учипио, већ је то неко други учинио на другом месту. Тај је казао да ова земља не може да живи, ако сваке друге или треће годпне не прави зајмове. Ја сам на против тврдио да ова земља може да живи, да напредује и да се : развија без зајмова, а то значц да ја верујем у снагу ове земље п њену будућност, а онај којн мисли да се у овој земљи морају чинити зајмови, онај је нустио свој очајннчки уз-

вик, а Ја сам говорио против гога. Кад бп ја пмао да иусгим какав очајиички узвик он би се одногно на ту околиост, гато се нн досад није иристЈппло оиим коренитим реформама, којима је већ одавло гребало да се иристуин, те да буџет данашњи не буде овакав. Арса Прокопијевић — Мени је веома жао што ме иоштованп ирофесор рђаво разумео, те је реч »губер« разумео са свим буквалио као што није требало ; он га узима као некакву »кучангучу® и налази да би требало иодрезиватп, иа у томе подрезивању иде тако далеко да би га ократио. Ја му одговарам, да се он може подрезивати само донде, док се не изравиа са иетом и псрчином. Са народном изреком хтео сам иредставнти ова; државни буџет, који нас је оптеретио. А ако ко иочне и даље обрезпвати губер, који је иначе иодрезан, оа ће бнти луд, јер ће иод таквим губером озеистп. (Смеј) Кад сам поменуо губер, и казао да нрема њему треба да се иротежемо, разумео сам да гако треба да удешавамо наше ириходе н расходе, те да једни другима одговарају, јер никако не могу да се сложпм, а не изгледа мп мудро п иаметно да кад смо већ дужнп треба да се дугова лечимо новим зајмовима. 1Ита внше увер<;н сам, да су ретки ! случајевп гди се новим д\говима лечило болесно финансијско стање, но је се обично падало још у већу грешку п горе матерпјално сгање. Мијајло Веселиновић — Ја ниеам нпкакав научен ни школован човек, те да могу да објасним н докажем буџетско иптање. Но у колико сам снособан, ја ћу да наведем неколико разлога н да се дотакнем појединих позпција. Питање буџетско врло је важно, које има Народна Скуиштпна да репш и о коме се већ трећи дан води жива дебага и претрес, н то да лп да се поднесени пројекат прими или не. Давас у 1891 годинн води се гри дана жива дебата, премда ми знамо вуло добро да пре 10 — 15 годпна није тога било, не само о б)џетима, него и о другпм државним нптањнма. Некад, кад су из данашње већине скупшгинске, из чије је већине ноникла радикална влада, кад су ноједини говорннци иоднзалн свој глас иротив онога државног бесмисленог газдовања, ондашњн су државнпци називали те људе бунтовницима, немирним духовпма и г. д. Потпредседник — Изволте се г. посланиче вратити на дневни ред. Довољно је било историје с тога иређите на ствар. Мијајло Веселиновић — Тада није било начелног пре^реса о буџету, п кад су се неки иосланици данашње већине дизали нрогпв тога, онда су нх називали разним називима. Данас кад је нројект буџета поднесен Скупштини, мени се чинн да се не варам, да је ноднесен од оних људп, који су тада протествовали, тражили п заступали мишљење, да такав буџет не треба да се иримн, да су ти људи израдили овај буџет, и да на нама стоји да лп да га ирлмимо или не. Таква влада, као што зиате, дошла је нре две год. на уираву земаљску, а каквим је начпном и новерењем дошла на управу, то сви вп знате. Вама је позаато да је оиа дошла на уираву земаљску са новерењем огромне већине народа, п кад је управу земаљску нримила ире две године ми знамо шта је затекла, мп знамо како је изложено финансиЈ'ско стање бнло. Као што знате затекла је 300 милиона дуга, иеисилаћену реквизицију од 1»76 год., неисилаћено земљиште за екснроиријацију, иорез на дугу, и разне нрпвремене ситне н крунне дугове н све то морала је данашња влада да доведе у склад и уреди, п норед свега што напоменух, она је затекла још нреко 10 до 12 мнл. дефпцпта. Затекла је гакво стање, да се може рећи, као што је то г. министар финанснја рекао банкротско стање. Та иста влада ирема таавом сгању финансијском, својом еаергцјом, нагрнотским заузимањем, усиела и одузела жељезнпцу пз тако да речем курјачкнх чељустц ц узела у државне руке. (наставиие се)

О јговорни гредвик Ранко Петрови!.

Штампа краљ. ср11ске државнк штампарије