Narodna skupština

55 САСТАНАК - 4 ФЕБРУАРА

СТРАНА 621

1Ш оиозицнје ирорачЈиају, колпкп је само интерес иа то, иа ће видети од куда је данашњи буџет морао бити од 57 мил. и тада нам неће иребацивати за овај буџет н упоређивати га са својим од 19,000.000 днн. Србпја је дакле морала да пснуни ту своју обавезу, коју јој је либерална странка нотипсала, п Србпја данас мора да илаћа те затечене дугове, иа билп на владп лпберали , наиредњацн, радикалп нли ма ко. Ту је обавезу као што рекох потиисала либерална влада, која је онда на управп била , н с тога она ц носи одговорност за ове тешке иоследпце, које су продукт њпхове владе. Шта долазп сад ? Долази, госиодо, реквпзиција, коју сте ви узели у жигу, ракијн, овцама, коњпма, воллвима и г. д. н коју мп сад треба да плаћамо. Иоред овога долазн још и то, да сте вп отворили оиштинске кошеве и амбарове и оно што су нашп дедови од пре 30 — 40 годнна сачували вн сте то све потрошили, и ако тада нису биле тако тешке нрилпке, за које су наши дедови ово спремЈЛп. Ви сте, господо, то потрошили, али нисте платили. Ја знам, да ћете вп рећи, потрошили смо, алп за земљу и народ. Јест, господо, иотрошили сте, али треба доказати, да ли сте ви то потрошнли у корист народну. -Ви немате доказа то да докажете, а то је оно, што г, Панта каже, да дефициг наш није у благајнн но у глави. То је онај страшан и огроман дефицит у благајни нашег народа и његовоме имућству, п када се једном падне с тога у тешке дугове; кад се од једног непрпјатеља стварају и другп неиријагељи, којп су хгелп да узму пресгпж Србије на Балканском Полуострву, онда, госиодо, размислите до чега сте довели Србију. Услед тога дошли су у Србију разни и велпки дугови, која је била до ироглашења рата једна мала државица на балканском полуострву, а на раскрсницп између великог словенског и германског народа, а иод терегом те политпке дошле су иоследпце — овако велики дуговп, последице, које су нас довеле у 1рзавнцу и дуг до 300,000.000 дин. То су ти узроци, због којих је се дошло до овог буџега, и иама је мило, што смо ми у том невннп, а ви сте крпви. Ја, госиодо, не би се сложно са таквпм ирекорпма, да вам ми то уипсујсмо у грех, јер ја верујем, да сте ви то из патриотизма чинилп. Али ви ћете се сложити са мном, да је то последица, за коју мојате ви грех да носпте, а не мн, јер смо ми у том невини. Па за то, господо, немојте се са нама борптп, него се сложите са намз, те чувајмо заједно земљу од нроиастп. Господо, то је иптање тако широко и дуго, а којега је се дотакао јуче онако кигњаетнм говором г. Рпбарац, кога ја радо слушам, и којп је одшварајући моме пријагељу и другу иоп Марку, вазда корео и казао: иако с 1 ' онда дошлн неки људи са новом науком са заиада, и кад је влади требало, да снагу употребп п иамет ирибере, да је тада Адам Богосављевић не одобравајући нолитпку ондашње владе казао: „таквом полнтиком неће се моја њнва проширити." Он се нпје требао дотаћи мртвих људи, већ ево нас живпх, иа како знамо, тако можемо н да решимо. Ја то сматрам за грех и не дозвољавам да се помињу мртви људи. Тај човек дошао је са поверењем народним за посланика и све што је говорио, говорио Је што је желео среће и бољитка народу српском, а тиме је хтео да спреми Србију за оно доба, кад настуие велики догађаји. Тада су се десили иокретп у Босни н Херцеговнни и покојник знајућа, као научен човек, тадашње стање и нрилике у којима се земља налазила, а не заводећп се китњастим беседама и ирохтевима иојединих људи за велпке рагове, размислио је о том и казао: „ми за ово треба да добијемо ири станак од народа, јер ову сирему морамо оправдати пред народом." Но ви знате, господо, како је наш народ осетљив, када се тпче иожртвовања у новцу п ако је вазда вољан, када се т о у корист народну чини , да учини. То је казао с тога, што Је желео добро и срећу своме народу, а не с тога шго није разумевао ондашње ирилике. Покојник је у овој ирплпци као иатрнота вршио савесно Св °ју дужност и ако му је се подметало, да је он издајник 0Ве земље.

То је што сам смаграо за дужносг да поменем г. Рпбарцу и мислим да би иравллније и каваљерски било, да он то и није иомињао, јер покојипк служећп земљу пскрепо п вршећп војничку службу, иао је као жртва ондашње владајуће паргиЈе, »а искрене савете, које је дава > у Скупштиип. За њпхову тесногрудост платио је главом тај патриота. Не могу да се сложим нп са оннм, што господа из опозицпЈе рекоше: „па ми смо вам оставплп народну војску н 4 новоослобођена округа.« Господо, народна војска посгала је кад је ирва пушка пукла на дахије и од тог доба гај првн јупак и ослободплац Великн Карађорђе оставно је народну војску, са којом је однео многе победе над неиријагељем, н која је вазда са пјшком о клину била у ирииравностп, да стане на браник својпх слобода н права. Тако је исто осгала народиа војска и доцнпје под киезом Александром п Михаплом, кадаје он узнмао градове, па да ли, господо, можеге тврднтп да сте нам је ви оставили. Не треба се китити туђим перјем, него псторпска факта на среду. Па даље велн г. Рпбарац — добплн смо 4 округа. Господо, било је времена кад је гинуло но 6 јуиака нз једнс куће, н онда се нпје знало нп за ирограм либерални, ни за ирограм радикални. Не тр„ба дакле говоритн тако,јер оида значн нрогпвуречити самом себи. Даље вели г. Рпбарац знајућн расиоложење онпх, који су пали за нашу народну ндеју нз пијетета, греба да им одамо хвалу; на, госиодо, коме је то пало на памет д,а-не ода хвалу свпма јунацима, који су пали у разна времена за слободу ове земље. Ја држнм да то није нпкоме иало на памет, као што нико не сме присвајатн себн да је то дело либералне странке, а не дело целог српског народа. Ја мнслим да ћете се ви сложитп са мном. (Одобравање:). Сад, госиодо, хоћу да ироговорнм неколико речи о буџегу, и ако ннсам тако стручан да могу о томе много говорптп. Ја се, господо, веома радујем, што је уваженп старнна г. Туцаковпћ ирпзнао г. миинстру финанспје, да је иа 3,000,000 дпнара ирпвредио овој земљи. Ово је, госиодо, ја мислим, достојна хвала н признање и кад он то иризнаје мпппстру финанспје, значн да прпзнаје и раднкалној влади. Ја пемам потребе да одричем то и безусловно верујем у то. Друга једна ствар, што ме је нзненадпла, н веома прпјатно нзненадпла, у томе је: што влада радикална пзлази нред Скупштину са свим нскрено п поштеио ; она нзноси пред њу суму свпју прпхода н расхода. Влада пскрено признаје, да има и дефпцита. Влада искрено велн : дугови су гу и 20 милиона дпн.-треба на огилату самог анунтега странцима. Алп, господо, влада вам исто тако искрено велн: — да држава хоће да жнви државним жпвогом , а лено велп и нар. нзрека: „Правда држн земљу н градове." По правди мери се углед земље п диже се пак кредпт. Ви ћете нрнзнатн да се н дивљацн брину да нмају судове, а куд и камо је иотребннје то за један образован народ. Алн, госнодо, може лн ко од вазду.ча жнвети? Сви ћете ирнзнатн да не може. Те људе, носиоце нравде, треба награднти и, разуме се, треба их наградити нрема пмућству н стању, да могу опстатн да савесно отправљају своје нослове, и господа нз опозпцнје сложиће се нсто тако с тиме да је овој земљн ието тако потребно добро уређена полпцнска струка. Али ја иитам госиоду из очозицнје: може ли да се вршн та служба и без нлате. Један домаћин, који ннје вндео школе, кад испраћа чобанина да му чува стадо, он му спремн у торбн све што му треба за жпвот. И кад он тако радп, за цело, господо, да неће нико тражитп, да кад ми мирно и тихо спавамо ноћу, да онн беснлатно врше службу будним оком својим ради сигурносгн п безбедностп наше. Даље, господо, сви ћете се сложити у гоме, да нам требају школе, да нам треба књига, да со корнстимо свпм оним благом онпх научника, који су иросвегу подигли, и да облагородимо и васнитамо наш народ. Алн за то треба п времена н трошка. Па шта впднмо, госиодо, у овом буџегу у том иогледу да је учињено? Впдимо, госиодо, да се на просвету, на школу, на књигу много впше даје, но што су ирошле владе на то давале;