Narodna skupština

СТРАНА 650

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

отапоине, до крајности иапусте, не своЈе личне ннтересе, но ложда и саме услове могућности, да се са таио високог н одличног места, одуже свима великим дужностима угледа државничког н дог .тоЈ 'анства лнчног. Има часова у државном жнвогу, када народ н отаџбина имају права да апелују на свачмјп изузетан пагриотизам н иожртвовање, па и на внхов, али тн часови не могу битн вечито сталнн, да већ нређу у иравило живота чијег. Има моменага, када се анелује на човека да п жнвот свој жртвује. Алп тн моменти морају битп од прелазног зиачаја, н људн, који хо!:е да воде рачуна о сталиоме стању у живогу, онн су дужни да том сталном стању поставе и сталну основицу, јер нп осталн редовп грађанскн не могу, па се чак од њих и не сме тражпти, да стално живе у тим осетннм часовпма ножртвовања и преко грапица изнуреностп. За сгално и паметно вођење једне полигнке у државн, треба п сталних и паметних полнгичара, а не полнгичара тренутне важности од данас до сутра. Ми знамо да се даиас у срећппм и иапредшш државама, не само добрп по штнчари добро плаћају, него н велики иаучарн. Данас сеплаћају првп вештаци скунље, од кога не само иеколико људн пмају задовољство и ужпвање, но чпјом се науком, вештпиом н проналазцпма корпсте свп народп. Њнх нлаћају тако скуно остале државе п пародп, не за то, што они не бн волелп јевтине државнике, но зато, што не могу да нађу јевтнно таке државнпке, којн бн службом и снремом својом моглн корпститп свом народу. А колпко већ мп морамо да нмамо данас добрпх државнпка, код оваког нашег н нолитнчког п економског н фннанспјског сгања, у чпју намет, у чнју вољу н пскреност смемо се поуздано наслоннтн, са надом, да ће онн и моћп и хтети п уметп опоравнти ово тешко стање државно. Никада не можемо одрећп, да главну улогу у том нмају они људи, којп у својим рукама неносредно држе крму државне управе п одређују правац државној нолитпци. Ја не мнслнм да би је д ан државннк, само за то што ћемо му плату смањнти, могао одступитн са државне уираве, јер то му дужност иатриотизма забиањује, кад би у том лежала стварна номоћ тешком стању државном. Алн кад у томе целом поступку једне Скуишгине. лежи само дело неиромишљеносги, пз кога се може основано известн, да један народ не уме да задобнја за себе своје државнпке, не уме да пх одушевљава, но нх својнм иоступком поннжава н омаловажава, тај народ нема доказа за себе у томе, да уме да ценн људе од заслуге, људе од корпсти за државу п тај ће пх народ као такав врло мало и нмати. Мн знамо да су оваки постуцци у целоме усгавноме п нарламснтарном свету, дело новерења нлп неповерења једној владн и њеиоме нолнтичкоме нравцу. Мп то можемо овде и друкчије тумачпти, али господо, у целом се свету тако схваћа, у целоме ће се свету тако схватнтн. Ла када код нас тако стојн, да кредит једне владе п једног полнтнчког правца иде од догађаја до догађаја, онда ја не знам ко бн бпо толнко куражаи да дође, да влада једиом земљом по каквом утврђеном ирпицниу, а да се о тој његовој политпци, према моменталном расположењу изрпче пресуда, пе обзкрући се да ли ће у томе битн корнсти или штете но моћ и угљед људн, којп и нод такнм околнзстпма земљом уирављају. Мп знамо да у онштшш јед,ној, кад ско незадовољин са кметом, ми иа нредлог одбора, смањујемо му илату, и тпме, на један прпјатељски п достојаиственп иачпн кажемо му, да ипсло задовољип њиме и да желимо да се он уклоин сам са оиштииских послова, чему се свакп образоваи човек одма п одзива, ие чекајућп да га ко за рамеиа баца иа иоље. Иа када нам то важн за једног обпчног кмета, колико то впше мора да важн за једиу владу, сасгављену пз много узвпшеипјих људп. Ова држава имала је до сада многопмного државника, добрпх и хрђавих, иа пнак нигде се, чнни ми се, није нашло тако велпког разлога, да се њнма овим путем каже, да им се не иерује. Па кад се то ннје деснло са онима, чнјим радом НИ народ 1111 мп цнсмо моглн бнтн задовољни, п да се, подцењујућн гако важност њихова државника, са једиом илн двс хпљаде дпиара, ннак оставе да, так.о ослабљенн у важностн

земљом унрављају ; ондасаколпко разлога смемо овако малом уштедом да доводимо у сумњу н пптање важност и новерење оне владе, са чијим смо досадањнм радом билн задовољни; н мислнмо лн, да ће она. тако ослабљена, боље моћп заложити своју моћ у служби земље унутра, п своју важност у одбранн нашпх ннтереса с поља. Молим вас, ово добро проценпте. Госнодо, ми треба да смо на чнсто с тпм, којнм нутем греба да пде наша државна полптнка. Ако ми иаш нравац нолнтичкп не воднмо досљедпо, нпшта нам неће помоћп сптне штедње. И зар ви мислнте, госнодо, да је то мудрост у државнпм фпнансијама, када по цену од 2.000 динара државнику једном одузмемо снату, која лежп у иесумњпвоме пове!>ењу н олабавпмо вредност његову у земљп п на страпи? Ако би, госнодо, усвојили ово гледиште, које се застуна у овом предлогу за ову ушгеду, ја н. пр. држпм, да ни један државинк ие бп нашао разлога, да нод тпм условпма ирнми се отправљања државних послова. По државо-нравиом нојму, нма часова, кад држава има права тражнти од својнх грађана п безгранпчпога ножртвовања. Има часова кад опа има права да ипгге од својпх грађана и жпвот да за њу жргвују. Када опа обуставља плаћања п на сграип све дотле, док не мнну тешке прнлнке земаљске ; алп држава нпкада не може п не сме да те жртве патриотске тражн од поједпног чов^ка илн ноједннога реда људн, ио од свнју п свакога. Јер ниаче ие само што бп таки ноједпнци нсмоћии били задовољитп те велпке потребе државне, но би усамљени иали под тим терегом. Ви можете, госиодо, навестп, да је плата председнкка мпннстарског савета п без додатка, довољно велика. Са тога гледишта можда би се још могло иешто п признати, алн у сравиењу његова ноложаја, његове дужности и његове велике одговорности, достојапством, дужиостпма п одговориошћу другпх, обпчних чииовнпка, који пмају толпку псту плагу узев н додагке, менп се чини, да бп нам рачун и обзпрп осталн друкчпје доказанн. Госиодо, ваљда нећете дозволнти, да шеф државне унраве стојн у платп нспод шефова нашпх завода, као што је унрава мононола дувана, фабрнке, днрекгора жељезнпцо и још некпх. — Народ, госнодо, којп не уме да ценп државнпке, којп багагелише државнпке, који понпжава своје државпике, тај их иарод неће п не може инкад нматп оиа;е, каке бн желпо да има н каке мора н треба да нма, ако жсли да му пословн нду онако, како бп то властптн ннтерес њнхов и државе њихове захтевао. — Ови обзнрн руководнли су нас у одбору, кад смо нредложилн да остане овај додатак, који постоји већ од како је нашег буџета, којп су додатак ужпвалн и онн, чијом иолитиком ипсмо могли бити задовољнн, н шго је иајглавнпје што пећемо овнм учииптн никакве стварне уштеде, ако га укпнемо, а бојнм се, да не нанесемо уштрба државпој полптици, ако бп тај човек иашао разлога,да ово сматра као пзраз иеповерења п неодобравања досадањег правца рада његовог, па се уклонп за то са државне управе, од чега нам може после пзаћн какав велпкн нолитички дефпцит, којн ни са мнлионнма аећемо бнтл доцнпје кадрп накнаднтп. С тога вас молнм да узмете све ово у обзир, па сгвар одлучпте, а ја ћу се радовати, ако моји разлози и зебње не пзиђу онако, како сам се бојао да не изпђу. Тек свакојако ја се бојнм, да не ћемо овпч заклатн вола за лптру меса. Богосав Подовић — Мч сви зпамо, да министрн пмају илату од 1 2.000 динара на годпну, а да се запитамо зашто миаистар предсеник има и ових 5000 дпиара додатка н да ди је то оправдаио? Наравно да је онравдано и за то је додатак н стављен, н кад бнсмо мн то укинули , оида мпнистар председник ие би пмао средства да одговори своме положају, као што је до сад, јер као што знаге он има да прими госте стране и наше. Ономад је баш био код њега један из Старе Србије, те је просио за цркву п он му је дао 100 динара а није могао да пружи динар илп два, као што ми обичгш грађанн без зазора можемо