Narodna skupština

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

!.е расхода ве!.а да буде, а што мање оставимо, го ће онн иа нас анеловатн , те ћемо им н ми у том случају нотпомоћц. Нарочито то треба учинити с тога, шго одма за овом иозндијом иде позиција, на непредвнђеие грошкове н од 100.000 динара. И кад ми н ту нозицнју налазнмо, ја онда сматрам као нужно да се ова нозиција смањи, и за то се слажем са мишљењем Раика Тајсића. Риста Поповић — После говора г. миннстра нросвете, ја готово не бих имао шга да кажем. Ово, госиодо, н ннје решавање о Једном извесном нздатку, с решавањем ове нозицнје не чинп се коначно решавање н да се она утроши. То не. Ово је, као што то примети г. Богосав Ионовић — резервл, нз које ће моћн да се чнне нздацн тек но одобрењу Државног Савета. Сва је разлика у томе, што мн остављајућп ову резерву лншавамо се нрава да о утрошцима нз ње у подробностнма и даље решавамо ; но то се правда тпме, што неиредвнђене потребе долазе ненадно, непредвпђено, а могу доћн н оида, кад Скупштпна ннје на окуиу ; звати је због тога не би бнло згодно, а не задовољшн нотребу — неоиравдано. С тога је право, да се може из неиредвнђена кредита неигго трошитп, дато Уставом Државиом Савету. По реду, који постоји, влада би, кад наступе ваиредне нотребе чинила нредлог Дравном Савету н овај ће давати своје одобрење пли изјавптн неприсганак. Наравно да и Државнп Савет може давати своја решења само у граннцама овога кредита. Неће ннко сиорити, да ми ову позицпју можечо и умањптп на 100.000 дин., но пнтање је да ли се тнм нампрује потреба. Шта бп било на ирилнку кад бн наишла неоиходна иотреба за некп издатак? Да ли са немања кредита не бн било шгетно, што се потреба не може да задовољи ? Ја мпслпм да ништа не би сметало, ннти би било неоиравдано, да ову суму кредита одобримо, кад је Уставом утврђено, да се она не сме трошнти иропзвољно, но но решењу Државног Савета. Тим, до душе, моглн бисмо рескнратп, да се из одобреног кредита може утрошитп нешто внше, него што бих одобрио; алн у исто време неће се тнме рескнрати, да се једна иотреба не иодмири онда, кад трсба н како треба само са оскудице кредита. Ако, дакле, Скуиштина налази да је овај креднт велики, онда нека га умањп, алн нека га не изоставн, јер н оиет велнм, ово анје коначно одобрење утрошака, него само давање кредита, из вога ће се тек но одобрењу Савета моћи чнннти нздаци, Ранко Тајсић — Молим вас, господо, из свих досадашњпх завршних рачуна свију влада, које сам пмао прилнке чптати п гледати, стекао сам уверење, да је регко ио којој буџетској нартпјп кад где што иретекло. Свагда је ншло, што се каже: и цак унд пак", или ударала се иара с наром т. ј. колнко дато толико је и потрошено а било је случајева, где је се уз одобрених 100.000 днн. тражило још једном толнко без одобрења. За мене, дакле, нема никакве гарантпје, илн има врло слабе, што се каже; да се ова сума не даје миннстрима на њихово слободно раснолагање, већ да ће о њој донос^ти решења Државни Савет. Друга би ствар била, кад бп то решавалн људи из земље колнко ће се и нашта на ове партпје трошитн, људи онн, којн виде како народ нати, али кад то чине саветннцн, који из својих канцеларија то не знају, нли знају алн у врло бледој слици, онда ја мнслим, да ће они дати министрима све, што ови траже и не помпшљајући на нотребу штедње. Но једно се мора прпзнати у похвалу овога буџета, а то је: што ни једна нартија, н она која треба, и она која нетреба, није из њега изостављена; све је тако нзложено, да ми детаљнијег буџета нисмо пмали. На баш зато н не треба ову партпју оставити, на неиредвнђене трошкове, што су сви нредвиђенн.

Ја мислпм с обзнром на све прилпке, да бп требала Скупштпна да нз ове иартнје нзбрише 150.000, а остави 50.000 дннара. То је доста. Потпродседник — Оглашујем да је иретрес свршен. Ставнћу на гласање, онако како је но иројекту и како .је већина одбџрска усвојила ову позицнју. Ео је дакле за то, да се нрпми кредит од 200.000 дин. на ванредне иотребе, тај ће да седи, а ко је против нека усгане? (Већина устаје). Пошго нема другог предлога оснм г. Тајсићевог да се ова цифра сведе на 50.000 дин., то њега н стављам на решење. Ко је за то, да се гај иредлог прими, нека седп, ко је чрогив, иека устане? (Већина седи). Према томе нрпмљен је иредлог г. Тајсића. Известилац чига : 2, кредит на нсиредвпђеие иотребе 100.000 дпнара. Ранко Тајсић — И код ове иартије ја сак одвојпо мњење руковођен тпме, да треба свуда штедитн. Од овнх 100.000 днн. ја сам оставпо 40.000 дии. н држнм да ту дпфру греба ирнмитп, јер она одговара у неколико нашнм прилнкама и ако није претераиа ипје за цело ни мала. Па молим Скуиштину да и она примп. Министар просвете А. Николић — У кредпгу на пепредвиђене потребе разуме се ово: Кад Скуиштина угврђује врло велики број иозиција буџетских, она може једну илн другу нознцнју данросто заборави. Ио закону ваља иматн илн извесно надлештво нли вршнтн неку радњу. Једно пли друго можс да се пзостави случајно. Таква нотреба зове се редовна н за то што је заборављена, што није вођена, она се зове „пеиредвпђена редовна ногреба". Под овај сдељак не сме доћп нншта, што није заборављено. Не сме се на прнлнку учннити пздатак пз ње на неке зотребе, које су у надлежној иартпјп стављене, али мање него :пто су потребне, и ништа што нпје законом утврђено, Према томе отнада бојазан, коју је г. Ранко Тајснћ изнео, да би се, ако бн смо одобрнли на ове редовне иенредвиђене иотребе ннр. 100.000 дннара, могла ова сума трошиш иа ништа, на што ми не бисмо моглн но закону да трошнмо. Кдо што се н сами можете увернтп , у буџету н*а око 5—6000 рубрпка, и онда је врло лако могуће, да се нешто заборавп, н са тога мислим, да ову нознцпју треба да примнте. Известилац Р. Поповић — Имам само две, трн речн да кажем Поред онога, што је г. министар просвете рекао, стоји п то, да мн, одређујућп нознције по буџету расхода, а парочпто општнх расхода, инсмо моглн да нмамо иозитнвннх доказа, јер ту може лако да се учнин каква погрешка. На ирилику *мало је ( одређено иа каицеларпјске трошкове неког надлештва, пли докаже се, да осуђеннке није могуће чуват с оноликим бројем чувара, колико пх има н т. д. — дакле, у онште где се није могао тачно да прецизпра нздатак, одређен је креднт на редовне неиредвиђене ногребе на случај, да која од редовних иознцпја није ушла у буџет. То је саевнм и ириродно. У 5 — 6.000 иозицпје може лако да се деси, да се нека позицпја нзгуби из вида н онда треба оставиги суме одакле би се могли мањим накнађнватн. Стојан Станковић — Ово су оне суме. на којнма се сгварно може ушгедитн н да се што .'рече иои Арса према губеру пружамо. За то сам за одвојено мишљење. Потпредседник — Објављујем да је иретрес свршеи. Гласаће се о нредложеној суми, коју је већина одборска усвојила. Сгављам на гласање: Ко је за то, да се на редовне неиредвпђене потребе одобри 100.000 дпн. тај нека седн, ко је протнв нек устане. (Чује се: већнна седи, већина је устала). Тешко је онределнтн да лн је већина седела или устала, према томе нека се гласа иоименично. Ко је за иредлог, тај ће гласатп за, а ко је протнв — протнв.