Narodna skupština

57 САСТАНАК — 5 ФЕБРУАРА

СТРАНА 653

све државне потребе, нодмирене колико се могло и није ниваква празнина оетала , и сад још тражпти кредиг на ванрсдне потребе, то значи да теретнмо буџет. С тога ја се потпуно слажем с одвојешш мишљењем г. Ранка Тајсића, да буде ванреднн кредит 50000 дин,, а оно друго да се уштедн. Стојан Станковић — Ја се односно ове иозиције слажем с одвојеннм мишљењем г. Тајсића , а слажем се за то, што одмах за овнм видим познцију 60000 дг.п. иа редовне ненредвнђене нотребе. Ако се ова познција кредпт на ванредне п сведе на 50000 дннара, опет та сума и оних 60000 динара прела г. Ранковом мишљењу, ја мнслим да су те две суме довољне на те две цељи. За то сам и ја мишљења , да се овде уштеди 150000 динара као што г. Ранко предлаже. Марко Петровић — Да не би на Скупштпни остао утн сак, да је већнна одборска овом сумом хтела да да влади на расположење, да троши н на некаке ппјанке н теревенке, како то наведе један иредговорник, ја ћу изнетн моје назоре. којн су ме одредили да усвојим нредлог буџетски ио овоме. Господо, нпједан домаћин не може у наиред знати, шга га може снаћн у његовој кућн, у течају једне године, н да лн оп може замислнти да ће неко у тој годинп тешко боловати, и да ће му требати издатка на лекаре; може лн знатп да ће неко умрехи, да ће се кућа запалитп, да ће стока полнпсатп и т. д., што се све може десити једној кућн у течају једне године дана, и што ће домаћин моратп подмиривати, као ванредне издатке своје куће ; јер ваљда неће ни г. иредговорник тврдиги, да се ово мора једном дпмаћпну редовно дешаватп, као што мора на пр. извесну суму иорезе датп, хране иотрошитп и т. д. Дакле кад то важп за једну кућу, п ка,д свакако кућа једна мора пмати у резерви нешто од каппгала, за такве неиредвпђене случајеве, те да се ие би, у тако тешким прпликама, уваљивала у тешке дугове, колико то мора да важп и за државу. Држава такође мора да нма резерве за такве потребе, које се не могу да нредвнде. Зпамо лн мп шта ће битн од оног снега, којп лежи три месеца на црногорскпм висовпма? — И можемо ли ми знатн на спгурно, да ће се он постепено отапати, н да неће ноплавнти сав наш дриносавскн крај ? — Хоћемо ли мн, недај Боже таквог случаја, да оставпмо наше грађане да умиру од глгдн п да им место помоћи, одговарамо, чекајте буџет н Скупштину, док вам даде за то нужну суму, и немојте дотле умирати од глади, за сад за то нема средстава? — Хоћемо ли дале бити сигурнч да неће Арнаутн нрелететн преко наше граннце, и да због тога нећемо морати да чиннмо пздатке, којп се не предвпђају у редовннм прплнкама? — Хоћемо лп моћн прерачунатн, да неће наша суседна браћа опет страдати и да опет не нотраже зашгите од нас те да их снасавамо од глади? Све то, господо. не може да се нредвидн. На нослегку, госнодо, да се та сума даје мннистру на расположење, да он њу може сам власно трошити, онда бн могао још размншљати, да ли да је одобрим или не. Алп ми знамо да но Уставу, ни једну иару министар не може утрошнти, док Државнп Савет не одобри, а ми знамо да хвала Богу у њему пма људи из све три партије, и за цело можемо бити сигурнн, да они неће бптн расположени, да му одобре да троши новац и на оно, што ^нпје и не буде прека и жпвотна иотреба државна, а најмање да ће он хтети дозволити, да се ова сума гроши на неке нпјанке и теревенке, него ће проценити, ако пма фактичке потребе државне, онда ће и одобрити, а не пађе ли разлога, неће нн одобрити, — и тада ће то остатн као уштеда за идућу годину. Међутим сумњам, да ће у будуће бита тога миннстра, којп ће смети да злоупотребн своју власт у овоме, " да пе би за то дошао на онтуженичку клуну, јер ми знамо, господо, какав смо закок о министарској одговорностн донели. Ово нас је гледиште руководило да одобримо овај кредпт, и да избегнемо накнадне кредите, које би, на сваки начин морали одобрнтп. Ја не знам, господо, кад би се у^некој вароши деснла несрећа, те та варош изгорела, илп је вода поплавпла п норушила, ко би нмао срца да гледа, како људи умиру од глади, и да каже: ја вам не могу ништа иомоћи, немам за то одређене суме! Ја држим, господо, да

би он дужан био да у овој нрилпци, и сав буџет државнп утроши, само да у таквом случају спасе грађане од несреће. Иначе кака би смисла и нмала држава да постојн, каданебн ове п оваке дужности вршила на спрам својих грађана. Па шта би ми у том случају радили? Ми бн го доцниЈе моралн одобравати, као што су н други чиннли. Ово нас је гледншге руководнло, н с тога ми ие треба да се служпмо вицевима, као тто у овом случају чпне неки мање озбиљнн државннцн. Ја, госиодо, никад нисам био расноложен, да додатке дајем ма коме, на пијанке и теревенке, а још мање министрима, алн овде што дајем, дајем државницима, са уверењем, да ће онн ту малу суму сматрати као знак поверења, и одужити је искреном н верном службом својој отаџбнни. Министар просвете Андра Нпколић — Г. Марко врло је тачно представно, у чему је ово, и ја готово не бих имао нотребе да и још једном говорим, само ћу вам казати да су те иотребе ванредне, а тим се у исти мах каже да ви не можете те ванредне потребе пскључити, јер не можете иматн власт над онпм, што је ванредао. Вп можеге казати, да не треба 20 него 15 нрофесора у једној шкели н да ннје потребан оволики број учитеља, коликп је сад, него половина тога броја ; то је у вашој власти п ви то можете одреднти, алн вн не можете казати да не признајете ванредне нотребе, као што су н. нр. ноплаве доселења, п т. д. То је једно, а друго што је у овом случају важно јесте, да и ако се креднт од 200.000 дин. одобри, опет се не мора то све утрошнти само за то, нгго је одобрено. Дакле, нотрошпће се онолико у колнко те ванредне потребе буду захтевале. Ако је ногреба велнка, можда ће се потрошнтн н внше. Ако је у нитању рецимо снасавање живота п глава, ту свакако ниједаи мннистар неће битн формалиста па да каже : ја иемам новаца одређених буџетом више, него ово.шко, те но томе не смем наредптн да се купују чамци к друго и да се свет сиасава од нонлаве. Сем тога, госнодо, што ванредне погребе не могу да се но нашој вољи одређују, овде је још врло важна околност та, да за иодмнрење сваке појављене ванредне потребе треба одобрење н Државнога Савета. Према томе ја држнм да се код ове позпцнје ннје требало задржаватн и од ње зепсти, јер је баш ово иознција, коју Скупштнна може најпре п без сваке зебње да одобри, а влада свакако неће ма какав случај квалнфиковатн као ванредну потребу. С тога ја држим да о овоме не може бити ни разговора, да лп да буде одобрена оволика сума нли не, јер према ирнлнци нз те ће се партнје п грошнти. Ова се сума нредвиђа за онакве случајеве, као што је био долазак Црногораца. Што је најглавније овде то је, да се ова цифра не сме трошитн ако нема ванредних потреба, а ако их пма трошпће се онолико, у колико то оне буду захгевале. Богосав Поповић — Кад знамо да има 57,000.000 днн. издатака на чпновништво, онда би ми иогрешилп кад не бп за овај кредпт па ванредне потребе оставили новаца у резервн. Овај новац је резерва за случај кад, н. пр., ударе Арнаутн, побије град село, доселе се досељеници и т. д., на то треба 113 ове партнје подмирити. Ја могу дакле да кажем, да овај кредпт треба одобрити и за то се слажем са одборском већином. Вића Радовановић — И ако се из ове позпцнје не може трошити без одобрења Државног Савета и без појављене потребе, ја инак рачунам, да треба примитп одвојено мишљење Ранка Тајспћа с тога, што тим треба на крају крајева, кад свршпмо буџет, да имамо једну цифру, која нас више задовољава, која би нам умалнла дефнцпт. Ја не могу никако да одобрим оволику суму на ванредне нотребе и онда, кад пара нема, и у том случају кад је дефицит велики. Ја нисам вндео да су се ванредне потребе иодмирпвале из ове партије, баш н кад су се десиле, него мп прихватали смо то п нз хуманптарности потпомагали, као што је бпо случај и са црногорским досељеницима. Ја дакле не бих био никако за то, да се остави већи мах владн, јер у колпко се више остави ирема томе н сума