Narodna skupština

НАРОДНА СНУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗП СВА.К11 ДАН ЗА. ВРЕМЕ ОКУ11ШТИНСКОГ ГАДА ПРЕТПЛАТУ ПРИМА КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ; 34. С РБИЈУ 6 ДИП. МЕСЕЧНО ОД ЈВДИОГА 0*40 ДИН. ЗА СТРАИЕ ЗЕМЉЕ К01ИТАПСК0Г САВЕЗА 15 ДИП. МЕСЕЧПО

УРЕТоУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ Рднко П етровић, Д обросддв Р ужић, Љ уб . П, Ћ ирић.

Б рој 77

ПОНВДЕЉАК 25 ФЕБРУАРА 1891

Г одима I

61 САСТАНАК 8 фебруара 1891 год. у Београду НРБДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДН1ПГ Димитрије Кати^ СЕКРЕТАР Доброслав Ружи^

(НАСТАВАК) (0 Оуџвту: П. Срекковић) Ја миелим, да, мп, који кубурпмо са иашим фииаиснјама, можемо овде мало да иришгедимо, ге да место 50000, дамо 40000 динара. Ово мишљешс Ја сам застуиао и у одбору, а чујем од г. мнипстра, да бн се и ои слождо са сумом од 40000 дин. на све ове школе, пошто са предложених 30000 динара просто није могуће ништа пмати. Витомир Младеновић — Кад сам мало пре тражио ону суму за наше средње школе, ја нисам мнелно, кас што г. Ианта рече, да господа професори узимају ко п/га хоће, већ сам тражио нзвесну гарантцју, тражио сам да о погребнпм иабавкама решава нрофесорскн савет, јер ои ће знати врло добро шта све треба у једној школн, на ће иепосредно иоручиватп те набавке а ие иреко министарства ироевеге, и не би могло бпти нпкакве злоунотребе, иошто се го тако да конгролпсати. (Чује се: да се решп). Потпредседник — Је лн вољна Скупштнна да се реши ? (Јестс). Лука Дазаревић — Са свпм је прнродно и право је, што Велика Школа добпја највећн део пз ове суме. Јамислпм да Великој Школп треба датн до 20000 дин. а осталима средњим школама да остане 10000 днн. Истпна, да је ово мало, алп шта ћете кад имамо средњих школа у унуграшњостн више, него шго иам по мом мишљењу и треба. Ви знате како је ишло са отварањем гимиазија у нас. Било је једно доба, кад су отварате гнмназпје у свима варошнма п варошицама, које су год то затражнле. Број њихов растао је ирема тражењу, а не према правој иотреби. 11а, сад је тешко распоредитп малу суму на великп број школа Збиља је до сада било го, да су иоједине школе нмале кредит на набавку књига н осталих учнла а друге ннсу имале. Код оиих школа, где је директор био вештнјп, он је нзвукао да се нешто одобри, док на другим местнма није добпвено ништа. Моја је школа имала неко.шко година ту срећу, да добпја кредит од 500 дин., а лањске годние тај је кредит смањен

на 200 днн. ваљда с тога, што је партнја у буџету бнла скресана, али и с тих 200 динара може ирпличио да се учннн. Сад мислим да бп гребало распоредити овај остатак од 10000 дин. за средње школе ирема броју разреда п нрема нотреби у ноједииим школама, и онда ће бптн школа, које неће добнтн ни но 100 дпн., а биће их које ће добвти и већу суму. Нрема оволиком броју средњих школа, ја сам био уверен да је ова суми мала, и с тога молим Скупшгину да иримп одвојено мншљење пзвестиоца или иредлог г. Панте Срећковпћа, те да се ова сума повећа, ако ие на 50 а оно на 40 хиљ. дпнара. Министар Просвете Андра Николић — Господо, ја вас молим, да стојите иа земљишту на коме Народиа Скуиштина треба да сгоји, да процеиите да ли треба датп суму а да оставите говор о начнну, на који се ове ствари кунују. Ако би у томе бпло неуредностп, има начина да се оио расиравп. Ја ћу вам навестн случај, који се десио један пут, два иут и којн је учинио да престаиу непосредне иабавке по школама. Дешавало се да министарство добпје извештај, да школа откуии сву ирнватну библиотеку једиога дпректора, са свим онпм што је у њој и што школп ни мало ннје требало Тај случај учпнно је, те се узео овај начнн, н ја вам, узгред ка зујем ово с тога, што је разговор скренут на то поље. Међутим ми треба до испитамо да ли је за потребу која се изнела довољна сума, која се предлаже. Могу бнти са свим благодаран и известпоцу п г. Панти Срећковпћу, којп су овде бнли шнрих руку, него шго сам ја бпо; .ја ћу присгатп чак и на ирекор да сам тражио мање од носланика у Скупшгпип н молим да узмете ово што г. известилац иредлаже илп ако нећете то, оида оно што г. Срећковнћ предлаже. Доиста, кад стаиемо на то гледнште, да нсиптамо шга треба даги, ствар је лако решитн. Без учила, без средстава, не вредп нншта шго се у школн иредаје. Ако ће да се говори о земљама без карата и рељефиих глобова то не иде, ако хоће да се говори о природннм телима, без сампх тих тела ирпродних не идс, а ако хоћете у опште да се ради опако, шго се каже, из књиге п на намег, онда слободно нз шаљите децу у такву школу. Боље да не уче него ,за науче наопако, а ко хоће да учи тога н кошта. Стара је истнна да просвета не може бптп јефтпна, да она стаје доста. Ту се не може рачунатп да је школа гора, чпм стаје динар више, него баш на ирогив оида је боља, и кад дајете нешго, боље је мало више дати иа добити оно шго је добро. С тога гледишта устајем да иотпомогнсм иредлог г. известиода, а ако је Скуишгииа више расиоложена да штедп, онда, нека ирими предлог г. Срећковића. Ја ћу п за једаи п за други битп благодараи. Ова сума не може битп утрошена ии иа дпјурие ни на уашвања, оеа мора да се трошн на средства за учење, која сс морају чувати у

јЦЈН