Narodna skupština

СТРАНА 764

НАРОДНА СКУПШТИНА, - САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

бнх желео да миннстрп одговоре ва интерпелације (Чује се : има још једно чптање буџета), а нарочито желео бих да се вндн како је могао окр. начелник да ухватн девојку и нреда је турцима. Потпредеедник — Је ли вољна Скупштина да сутра ставимо на дневни ред одговор на пнтерпелацију о Фатнми (Чује се : Нпје, нек стојн после буџета). Скупштина ће онда доцније одредпти дан, када ће се н на њу одговаратн (Бива). Сад прелазимо на дневнн ред. На дневном је реду извештај одбора, који је проучавао захтев да се извесни иосланнци могу узети на одговор. Молпм г. известиоца да прочита извештај. Известилац Добр. Ружић чита нзвештај одбора (Страна 746). Милан Мостић — Као чланови тога одбора ја и Младен Марковнћ одвојнлн смо своје мншљење. Мн налазимо да Скунштина треба да д& одобрење надлежној власти да ова уради што је иотребно, те да се овпм крнвицама, ако их има досудн заслужена казна. Крнвица г. Стојана Рибарца апсолутно нема никакве везе ни са каквим нолитпчкпм делом, но је нрироде иросто кривпчне за коју ни сам посланик не би требао да се штити својпм нмунитетом, и то тнм пре што су ту у ннтању акта, због којпх леже неколнко лица у иригвору, а двојица мнслим и у окову. Та акта нађена су у г. Рнбарца, и он и кад не би био посланнк, — а тпм више што је носланпк — у дужиости му је да помогне властн и каже каквим је начином дошао до државнпх аката за која власт каже да су украђепа. То је што се тиче кривице г. Рнбарца. Ово одуговлачи само нсрагу н чинн те они људи морају да леже беск^начно у пригвору и иод нстрагом, а никако не може да се дође до сазпања праве нстине. Што се тиче г. Кундовпћа, то је кривица такође просте нрироде, нмено да се расправп неко грађ. ннтање ради чега је власт дошла да извриш иоинс. Одбор није могао да улази да ли је власт остала у својим граннцама, ну без погледа на то, бег обзира дакле на то да ли је власт имала права да предузима тај корак, ми мнслнмо да је ова кривица са свим иросте природе н да г. Кундовпћа треба нодвргнути да одговара закону и властн. То је наше одвојено мншљење. Панта Срећковић — Ја нмам да кажем само ово. Мени је жао што овде ннје дотичнн носланик г. Рпбарац, јер се случајно синоћ оклизнуо, иао н иовредио се тако да да ннје могао доћн амо. Оно што г, Мостић наводн ја држнм да не може битп ннкакав узрок да се један иосланик издаје власти. Ако усвојимо да на сваку доставу свакога канетана, писара издајемо иосланнке, једнога дана, кад нећемо да говоримо како треба, могу осванути тужбе на све нас, за то ја не само да ннсам овога мншљења, него држнм да г. Моетић није требао да говорн против г. Рпбарца и износи оитужбе кад њега нема. Ја мнслим да треба уевојити мшпљење одборско, мншљење одбореке већине. Милан Мостић — Ноштовани посланик г. Срећковић каже да сам ја овде говорио онтужбе протнв г. Рибарца. Ја сам, госиодо, далеко од сваке онтужбе : мени је дужност да вам кажем разлоге са којих смо се ми одвојили, а Народна Скунштина да решн како хоће, само то кажем да нисам ннкога тужно, а да лн је г. Рнбарац прнсутан или не, о томе ннсам водио рачуна. Милош Богдановић — Господо, колико је год добро н племенито да се један посланпк заштнти и одбрани од разних нолитичких трзавица, толико је нсто опет потребно желети, да се онн и за своја зла дела не заклањају за посланичкн мандат. 0 г. Кундовнћевој кривпци не знам ништа, а што се тпче г. Рнбарца, колико сам видео ова акта, пало ми је у очи како је нсљедни пнсар онај, који је на лицу места први но оном ћовдннском делу исљеђење повео кога су акта н покрађена, на исннту н протоколу пред миннстарским комесаром казао и нодписао да нн један сведок, ни један

окривљени ннје терегно учитеља Ннколу Ђорђевића, да је ма у чему учествовао. Доциије пак другим пслеђењем, кад су прва акта украђена, и тај јт човек окрнвљен дошао у оков п ено га н данас у апсн п према томе кад оиај нсљедник тврдн да у првим актпма нн речи ннје бнло о учптељу, ја држим, да су та акта украђена у тој намерп, да се том човеку створн криваца н бацп у затвор. Ја не знам да лн је ираво, да један човек лежп у затвору због једног посланнчког маидата, с тога мислим да и правда н врлпна једног посланнка треба да лежи у томе, да невпн нс натп а крив да своју заслугу пскуеп он је, г. Рибарац, јавно овде казао, ево украђенпх акта — и сад је мислнм ред да каже од куд му акта, и ми сви треба да га дамо суду, те да се дозна права истпна. Ја сам дакле за то да се г. Рнбарац преда суду, п да све о тој стварп бпло као сведок Н1И кривац одговара. ЈБуба "Бирић — Господо, није ово нрва прнлика да се извесни народни посланици траже било од п Јлицпје бпло од суда, да се издаду судовнма на суђење. Народна Скуиштпна у свпма тпм ирилнкама решавала је, да се народии посланици са гледпшта, да треба заштнти нмунитет иосланика, не издају. У свима тим ирнликама падало је довољио разлога, по којима су народни посланицн обслежавалн своје гледиште, иа којнма је Скупштпна доноснла своје решење. И данас, кад ми треба да донесемо своје решење, да се два послапнка даду суду на суђење, свакојако треба да нспитамо дела, п на основу нашнх раннјнх решења да донесемо и ово решење. Међутпм није ово нрва прилика, да се народнн посланик не нздаје иолпцијској власти за протпвстајање. Прошлог пута, тужеи је г. Дим. Машпћ за противстајање власти. Ми смо разгледали та акта н нашли смо да је то снтннца. Власт хоће врло лако да нађе иротнвстајање н онде где га иема, и ми смо реши.ш да се он не нздаје, и Народна Скупштпна је то једногласно усвојнла. Данас се тражн да се г. Кундовпћ преда суду на суђење, такође што је иротнвстајао власти. Међутим ја сам познат с том ствари, н чнин ми се, да је нолпција ногрешпла, и да је чнновник нолицијскп требао да буде кажњен. Г. Кундовпћ пма куће у Дозннци, п тамо ома својпх кирајџнја, неком кирајџпји полпција дошла да ноипше неке сгвари. Г. Кундовић, као газда тражио јс да се те ствари узму у поппс прво за његову кприју. Полицијска власт место да води рачуна о томе, напала је на г. Кундовпћа и он је, можда изазван, напао носле на њу. Факт је, мени се чини, да је баш полнцијска власт впше повредила принципе закона него г. Кундовпћ. Мени се чинн, господо, да :?а једну такву ствар, где полицијски орган, не само што је погрешио, него хоће ту погрешку и да озакони, мени се чиии, да Народна Скупштина, која је у неколпко нрилнка доказала да хоће и да мора да води рачуна о имунитету иосланичком, н да се један иосланнк, по решењу једног среског иисара издаје суду на суђење. Што се тиче г. Рибарца, однста, кад се на први мах погледа, да се он тражп, да се нспита као сведок, пзгледа да Народна Скупштпна а и они сами не би требали да се крију за право посланичког мандата и датреба даиде на суд. Мени у тој ствари изгледа иолнцнска власт више крнва него г. Рибарац. Оној истој власти, која ради на нслеђењу, одједаред из њене рођене канцеларије, нестају акта ! Менн се чинн да је ту власт крива и да она треба да буде кажњена, а не да она тражи, да дође г. Рибарац, и да каже од куд му акта. Видп се да је сама полициска власт извукла та акта, бацпла пх и дала некоме, нреко кога су дошла за г. Рлбарца. Те гако, мени се чнни, док та ствар не дође до суда, не би требало г. Рпбарца нздавнти суду. То је моје гледиште. Министар унутр. послова Јован "Баја — Господо, ја нећу да улазим у расправљање саме ове ствари, и онога због чега се ова два господина посланика окривљују, али хоћу да одоијем са свим неправедне прекоре, који се чине полицији и њеним органима. ЈЈолициска влћсг овде никога не тражи, јер полиција нема у овој ствари да суди; то је ствар суда. Кад ће суд ову ствар имаги да расправља, зашто мора бити увек крива