Narodna skupština

68 САСТАНАК — 17 ФЕБРУАРА

СТРАНА 765

пред полиција? Мнслити, да ће се заштити нечија кривица тиме што ће се сва кривнца бацити на полнцију, то је неправо. Најнеумесније је оно, што је казао г. Ћирић о ћовдинској ства р И онај срески писар, за кога се не само сумња, него о коме је скоро извесно да је украо акта, отпуштен је из службе. Дакле, он је кажњен, како се само може један чинопник казнити. Он је био исљедннк у Ћовдину, и код њега су била она акта која су се доцније нашла у г. Рибарца. Г. Рибарац треба да каже, од куда су му. Власт има право да свакога позове, да нешто посведочи, па и посланика; за то није ни потребно скупштинско одобрење. Михајло Поновић — Господо, смисао израза у чл. 125 пословника довољно је јасап. Чланом 125 не иде се ни на шта друго него на то, да се стане на пут изигравању највећих права што их има народ ; да се стане на пут прохтевима извршних власти, да спрече посланика народног од употребе својих права што је неоправдано и противу тога треба војеватн, па и противу свакога оног, који би хтео намерно та права да вређа. Но колико сам год рад, да се ова мисао што јасипје изведе о чувању права народних посланика, толико бих желео, да међу нама не буде човека, који би хтео да се крије иза посланичког мандата и да се користив њиме, припомогне омаловажавању онога начела, по коме се је хтело да стане на пут незаконитим поступцима извршних власти, а не да се у исто време сачува посланик од одговорности и за она дела, за која по закону мора да одговара. Према овоме да би се постигло и једно и друго, ми би требали да измеримо само дело, али мерити само дело то је толико тошко да се не може доћи до краја, и не можемо знати, да ли је у праву страна која тражи, а то је суд, или је у праву посланик; ту треба човек у сваком случају, да види која је страиа тежа, да ли је теже замерити се једном ауторитету, који представља 30— 40000 пор. глава, пли се замерити полицији. Ако би теже било ово друго, онда би тај човек као посланик морао да одсустиује за извесно време од Скупштине, а одсуствујући од Скупштине, то би било спречавање права његових бирача, који су хтели у њему да нађу израз својих жеља, то би било неправедно. Али може наступити други случај. случај, по коме ако се посланик извесни не би саслушао, онда би суд био стављен у немогућност да правду изрекне а често би с тим случајем могло бити у вези и тамновање невиних људи. И оида би у том случају Скупштина требала да изда свога члана суду који га тражи, и да се потпуно изведе. Срећом овде у овом случају има једна околност, која може ту ствар да измири, да се овај човек не даје као кривац а и да се опет не онемогући да правда дође до своје цељи. Овде се тражи г Рибарац и као кривац и као сведок. Као кривца ја га не бих дао, а као сведока за то наше решење аије потребно према члану 125 пословника, јер тај члан овлашћује Скупштину да донесе решење овако или онако, само кад се посланик тражи као кривац, а пошто се тражи и као сведок, то он мора ићи, и као сведок моћи ће да потпомогне расплету те ствари пред судом. Ако пак суд у даљем току ислеђења, пошто посланика и као сведока саслуша, нађе да има разлога, да се тај посланик да под суд, онда он треба поново да се обрати Скупштини и Скупштина ће онда решавати према самим доказима. Ирема свему овоме ја сам за то, да га Скупштина не треба да даје као кривца, а као сведок да мора да иде. Јован Авакумовић — Ја не бих сам узимао реч у овом питању да говорим, да јз мој поштовани пријатељ Стојан Рибарац овде. Ну пошто је он спречен болешћу, а ја сам о овој ствари с њиме говорио, то ми онда допустите да и ја кажем неколико речи. Ви знате ову ствар. Она је изношена при дебати о избору народних посланика; ви знате какав положај у томе заузима Стојан Рибарац, и ја могу само да вам кажем ово: да мој пријатељ Стојан Рибарац нити се у тежим временима бојао нити ће се и данас плашити суда и одговорности. И ово што Јоворим, но говорим што он бежи од суда већ за то, што видим да се ова ствар хоће неверно да представи од стране једног посланика, као да је Рибарац узрок што неки људи леже У затвору и окову. Г. Милош Богдановић имао је доброту да

каже: за то шго су ова акта украђена лежи у затвору учитељ ћовдинеки невино. г. Милош иди намерно хтео да прикрије ствар или је говорио нешто што не зна. Ако је намерно хтео да прикрије ствар, онда је то недостојно; ако гопори нешто што не зна, опет је рђаво. Ја могу да изјавим да је његов говор у опште нетачан. Господо, учитељ ћовдински, који је познат као члан радикалне партије, који је од стране великог изборног одбора, после овога догађаја одређен за председника бирачког одбора у Ћовдину, после јавног нападања и оптужбе стављен је под суд и у притвор ; — суд је нашао да је и он учасник у овом ћовдинском убиству. Акта пак, која су нестала пб кривици учитеља ћовдипског, којп лежи у притвору, нису узрок томе, већ што је п првостепени и касациони суд нашао да има доказа, да је учитељ учасник у овом убиству. Нема, дакле, везе ово што су акта нестала с тим, што је учитељ у притвору, већ на против кад будете дознали, којим су путем и на који начин акта нестала и кад дознате да је то учињено у тој цељи, да се учитељ прикрије, онда нећете имати узрока да бацате сенку на г. Рибарца, као да је он хтео да прикрије ова акта, само да баци беду на учитеља ћовдинског, већ на против признаћете и ви, да је прикривање акта било баш у намери, да се помогне учитељу, што извесно није чииио Рибарац Ја мислим, да један човек, који нема ни појма о праву, чини врло рђаву услугу странци говорећи против суда, да баца једнога човека у затвор без икакве кривице и основа. Да није доказано сведоцима — да има основа против учитеља да је убица, суд не би смео тако што да реши. У осталом не брините се толико за тог вашег радикала, учитеља. Њогова ће се кривица без везе са овим актима исљедити и искусиће законске посљедице, ако има до њега кривице а ако нема, онда ће се пустити у слободу. Нема, дакле, његова оптужба везе са овим актима; и ја протестујем, што се доводи у везу несталост акта са овим делом, нарочито, што се хоће да представи, као да би неко могао учитеља ћовдинског пошто по го да оптужи. Опет велим, Рибарац не бежи од суда; изволте. дајте га суду и он ће потпуно доказати, да он није био учасник у томе, што су акта нестала, већ да су са свим друга лица то урадила, и као да је то било у цељи тој, да се учитељ ћовдински спасе од одговорности. У осталом да до Стојана Рибарца нема одговорпости, јасно је и по самом овом акту, суд не тражи њега као кривца, већ : или као сведока или као кривца. Ја држим према овоме, да Скупштина не би требала ни да се упушта у расправу ове ствари. На нротив треба ово тражење да се врати суду и да каже: ако суд мисли, да има разлога да се оптужи г. Рибарац, нека то тражи изречно, и саопшти побуде за то, па ми ћемо онда узети у решавање тај предмет по оптужењу г. Рибарца. А што га власт тражи као сведока, за то није потребно одобрење скупштинско. Ако се позива као сведок, онда мора нћи да сведочи. Али баш та околност, шго и власт говори неодређено, да га тражи као кривца или као сведока доказује, да Стојан Рибарац нема удела у делу нестајања акта о ћовдинском убиству, У осталом као што рекох, ако и није мој пријатељ Стојан овде, ја у његово име изјављујем: да је баш он највише допринео те је скинута завеса са крвавог ћовдинског дела, и да је дизањем те завесе учитељ ћовдински дошао, где треба правда да се задовољи. Па у место да се Рибарцу призна, што је правди помогао, сад би се споредним и подземним иутевима хтела да набаци нека сумња на њега. Ранко Тајеић — Господо, не могу ннкад узети на се да се могу у правним нитањима разумети боље, него мој поштованп друг г. Мостић. Ја на то не иолажем право никад. Алн узимам реч да говорим у вачелу како се има разумети право једног иосланика. У мнењу одборске мањине нису употребљени сви ови разлози, које је г. Мостић сад изнео и у главном данас у свом говору он долази до тога закључка, да ту не постоји иолитичка кривица, него проста кривида и за то се може суду дати!! Устав својнм 125 чланом није иоделио те кривпце. У њему се не не каже ни једна реч о простим или иолитпчким кривицаиа и т, д. У њему се иросто каже;