Narodna skupština

68 САСТАНАК — 17 ФЕБРУАРА

СТРАНА 767

тога сад тражн п позива г. Рибарац, да о овој ствари сведочи, како би се право стање могло сазнати. У г. Кундовићевој ствари, ту је један писар полппијскп дошао у сувоб са г. Кундовмћем, којп то и сам признаје, и ту впје нико умешан, иа с тога морам оиет да одбчјем прекор, као да је у свему томе нешто иолицпја намештала н нспредала. Алимпије Васиљевић — Мени јс дао повода г. минпстар унутрашњнх дела, да о овом ннтању узмем реч и ако сак мислио да неће бптн потребе да н ја говорим. Г. мпнпстар ио обичају и навици свају мпиистара унутрашњнх дела, мнсли да треба одбити сваки прекор, којп се учнни полицији. Он каже нпје полицнја крпвд, јер то суд тражн. И ако суд тражн, он тражи по оптужби полицпје, а као што вндите из извештаја одборског, онтужба је са свпм неумесна. Ја овде нећу нпкога лично да браннм, него хоћу да браиим једно узвишено начело, а то је начело непрпкосновености народ. посланика, докле врше своју законодавну дужност. То је начело гарантовано и Усгавом и кад је го Уотав учинио, онда треба н ми да га поштујемо. Ја само пмам овде да учпипм још једну напомену, која се у овоме састоји: да кад год се поведе реч о ма каквом питању, онда одмах настају оптужбс и рекримннације странака Ако ми Скупштина дозволп, ја ћу покушати да уклоним иовод томе неумесном окривљењу поједпних странака. Потпредседник — Изволте говорити о предмету, који је на претресу. Алимпије Васиљевић — Ја мислнм да оппм иоеланпцнма, који говоре о странкама, треба и одговоритн, но Ја мнслнм да један пут греба отклонитп повод томе иесиоразумљењу, јер мислвм да има људн, којн не намерно, него ио незнању то говоре, али их има ко.јн и са знањем то чпне, алп ако Скуиштина није вољна, ја о томе нећу да говорим, него само кажем, да Народна Скупштнна треба да ноштује ово начело неирикосновености, које је и Устав огарантовао, сем случаја кад се јаспо за посланнка нађе да је крпв. Риста Поповић — Ире него што пређем да говорим о самој ствари, дозволте ми да објаснпм једоп навод г. Авакумовића, којн ми се чивн да јс сувише нејасан, а чпни ми се да је г. Авакумовнћ хтео, да он тако нејасан н остане. Одговарајући г. М. Богдановпћу, г, Авакумовнћ је рекао : учитељ ћовдинскн, и-ротив ког а има довољно доказа, у иритвору је и вели да је он тај, због чега се траже дотпчна акта, н г. Авакумовнћ говорећи о томе, рекао је, да је он злочинац, н да ће бнти осуђеп; па је додао н то, да је то впђен радикал У томе крају; п доводи у везу како се овпм хоће да сгЈаее од одговорностн такав човек. У колико је менн познато ннјетако као што г. Авакумовпћ каже. Тај се догађај иомиње и у Скупштини и у штамии врло често, н он се је доиста и деспо. Некн неваљалцн својом неноштеном радњом нзазвалп су у оиштннн огорчење, и када је и у таквог једног певаљалца уваћена гомнла покрађе, власт је бнла немоћна да спречи разјарену светпну и да сачува тога лопова од напада светнне, н он је бцо умлаћен. Вдаст је најенергпчннје раднла да то спречн и трудила се да похвата злочинце, што је и учннила н сви, којн су донрннели да се нзвршн то дело, доиали су ансе. Кад је вршено нслеђење, није нико нп окривно ни осумњнчио учитеља н кмета, већ после 3 месеца један неваљалац којп је био уаншен п који је иризнао своје дело, он сведочп да га је на то навео учитељ и нредседник. — И на ту дозтаву, на доставу овога неваљалца, којн је већ био ухапшен, ј5 нспитан, н којп се тек после у хаиси досетпо, да оклевета л>уде, учитељ и кмет узети су у иритвор. А далн .јетоједно исто, кад се неко но основнма подозрења ставп у притвор, као и доказ да ће он битп п осуђен? То нека цене н посланици. Ја дакле кажем да је против гога човека сведочпо Један невал>алац, којп је ухваћеп па делу вршеног злочинства 11 да тај нсваљалац тек носле 3 месеца баца кривицу на ов е људе. Да лн је то доказ, да учитељ мора да буде крпв За пе знам, алп верујем да, ако у овој земљп буде нравде, да он неће бнтн крнв. Ја не верујем, да један тако образо-

ван човек, који је свршио једну од внших школа у овој земљи, може учннитп такво дело, иарочнто кад зна да ће бпти ?а то осуђен. Дакле то сам хтео да псправим, да не стоји опако, као што је г. Авакумовић казао. Што се тиче самог иредмета, којп је на претресу, ја сам казао, да би посланпке требало поштсднтп од овако ситних окрнвљавања, а то сам казао на основу искуства из прошлости, гдс су поједпнп носланици трпани у апсу, те су спречавани да могу достојно вршити нослове народне. Свакако, дакле, неће вршитн послове онако, како бп их доиста требало вршитп. С тога кажем за таке сптне ствари не бих пристао, да се један посланнк нспираћа суду, те да се тиме очува начело имунптета н самосталностн посланпчке. Али пнак не велим, господо, да чл. 125 Устава са свим обезбеђује посланнка, да га ослобођава од сваке одговорностп, па ма шта он чинно. Ја мнслнм, да овај члан Устава нма тај смпсао, да посланика не може свака сптнпца снречпти, те да не дође у Скупшгину, али псго тако се вели да овај члан има тај смисао да ослободн носланнка од сваке одговорности, те да за њега нема важностн никакав закон. Но ја држим да овај случај ннје такве прнроде, да би због њега требало дати посланика на одговор. То је у осталом једна ситнпца — деснла се крађа акта, на зар се ни може наћи људн, који могу да кажу: овај н овај покрао акта! Дакле ја не бпх био мншљењада се посланнцн дају суду пз разлога, што ово ннје дело такве прнроде да бн требалп иосланика нздати, јер тнме бп штетнли самосталности послаиика, и за то сам да се примн мишљење одборске већннс. Димитрије Машић — Госиодо, мене је заиста зачудило мишљење одборске мањине у толнко пре, што сам чуо, да је ту и правник, мој нриЈатељ. Г. Мостнћ. Г. Мостпћ, сигурно није добро прочитао та акта кад каже и тврди, да је окрнвљен Рпбарац, п да га пожаревачкп суд тражн. Мени изгледа да има тамо неке белешке, нека тражба од комесара министарства унутрашњих дела, којп је одређен да ислеђујс крнвицу срескнх чиновника, илн тога надлештва ко]а је била пстражна власт из кога су та акта нестала. Суд ножаревачки у колнко ја знак, нслеђује непосредно то дело. Код суда пожаревачког налазе се та акта н г. Рнбарац — жалнм што због изненадне болести није овде, — рекао мн је, да је та акта сам предао суду. Дакле суд пожаревачки нема нотребе ннти оп гражи та акта, него комесар који нслеђује злоуиотребу чииовпика захтева то. Ја мислим, да не може постојати комесар, као истражна власт и да не може захтеватн да иелеђује крнвице грађана, јер он ннје нстражна власт за грађане, не г о за чнновннке, н у толнко је го горе кад се то нраво даје комесару да тражн од Скупштине, да јој се издаједан иосланик, да се над њим води истрага од стране комесара полицнског. Г. Мннистар нзволео је рећи, да ннје крпвица до полиције п да полиција не тражи да се тај носланнк изда, него то тражи суд. Господо, ја у колико се сећам, а вндеће се но самнх акта, да се комесар позпва на стенографске белешке. Шта значн то? Значп, да ћемо ми за ово што говоримо као пославицп бити потерани на одговор. Чпм нолицнја нађе то за сходно. Смемо ли ми то дозволнти? Хоћемо ли дозволити да се и даље тптрају са посланицима полицнски чиновници? Ако се буду узпмале стенографске белешке као основ, да се може посланик узпмати као сведок нли крнвац на одговор, онда ми нећемо смети нсказиватп наше мисли овде у Скупштпни. Још ћу ово да додам, да не стоји оно што је реиао Ранко Тајсић п Раша Нпннћ — као да је овако ноетунање било само под пређашњпм владама. Ја могу да кажем да Је то п данас. Ово је најбољи доказ за то. Навешћу вам један случај, којн се еа мном десно прошле годпне, пздало ми јс скупштинско нредседннштво — знак, послапички лист — но закону о пословном реду у народној Скунштнни. Тај посланнчки лпст уннштен ми је — од стране мннистра унутрашЊих дела, вашег раднкалног мннистра г. 'Баје. Он је — на нитање иолнциске властн, да лн ме као носланпка могу узимати на одговор — одговорно овако". Расиуштањем вапредне Скупштпне ирестао је маидаг посланнка Машнћа н може се узетп на одговор н предати суду. Да ли се то може дозволнги? Код