Narodna skupština

СТРАНА 766

посланик се не може дати суду без решења скуиштннског, ван ако се на самом делу ухвати. Кад се тако каже у овом члану, онда не могу се износнти никаквн другп разлозн, којииа би се ишло на то, да се ублажава овај члан п снага његова, којим је гаранговано право посланнчко. Г. Богдановпћу спгурно је иозната ствар о ћовдинском убиству. Ја нећу спорптп да он боље зна ту стваридаможе бити сгојц оно, што он вели да неки људи леже због кривпда других у затвору. Али, господо, ја знам и иотпуно, ја могу да верујем да суд има начина и иута да дође до правде и пстпне п да пе ^чека 3 годкне г. Рибарца. Ои имастоначина да у најкраћем времену решн правплно ту с.твар, јесу ли ти људи, којн су сад у затвору крпви плп не, као што и друге у више случајеве решава. Госиодо, ако ми уведемо ирактику да можемо дати на суђење ма и једног посланнка, ван овог случаја кад се на делу ухватп, ми ћемо у скоро видеги иосљеднце од тога као п на старом Уставу. И старн Устав у том | погледу није бпо рђав. Он је гарантовао нраво посланику, да на пет дана ире Скуиштпне не може бити узет на одговор. Али јс власт обплазила ту одредбу Устава и узимала га је на одговор раније, па после увело се у практику п у самом том времену. На ирилнку ћете се сетитп кад је 1874 —5 годнне онда звана конзерватпвна влада била ухапснла Јоцу Бошковића и према онакој апсолутној владп Скупштина је продрла н убедила ондашњу владу, те су га пустили нз аисе и он је дошао на Скуиштину. То је бно да се изразнм први метак, ирви атентант по оном Уставу на нраво посланика. Већ је иосле тога полиција осетила слабост и немоћ народа и Скупштине и да она може баратати по Уставу и да не може нншта да буде за то крива, већ само за то што јој се жргва отме. 8а тим кад смо дали оставке у Крагујевцу наређено нам је да се сместа удалимо из Крагујевца, да врпшко загребемо па имали трошка или не, иримили днјурну нлн не. И тако смо мн на врншко уватили маглу и то махом преко села. То је био други покушај, другн атентат на право носланичко и заиста мп смо на поштен начпн, као што рекох утекли, јер би били похватани. Загим долази оно време, кад је једна влада пронала на изборпма она одређује најнре казну од 1000 дин. за посланнке, који би дали оставку и отишли кући. И кад ни то није иомогло, онда се доводе људи са два гласа, онда се траже људи у слами и сену и кад се један иосланпк ировуче и до Скушптине дође — доведу се жандарми ц пзбацују их напоље. Као што видите у иочетку кад се иочео да примењује Устав он није био рђав. Ррђави су људи, који су га начелн и до крајности сатрли. Ја сам још једном нрпликом казао, да нпкакакав закон ма и најбољн бпо не може попунпти рђаву памет једног чиновнпка, којн закон вршн и да никаквпм законом ви не можете сиречити да се не чпнп злс кад има рђавих људи, који су склони да рђава дела чине тим пре што за така хрђава дела и гажење Устава и носланичке самосталности нико није одговарао. Ми овде ако будемо решавалп, да дајемо ма једног посланика, вав ако се на дело ухвати, учинпћемо да ће опег настати време да после једна влада ради оно, што је п преће ова урадила. Ја не говорим као партпзан, ја говорим начелно о овоме нитању не гледајући на посланнка, којој он партпјп припада, и моје је скромно мишљеље: ако би ми решили да ови позланпци иду суду на суђење, то ћс бптн прва чапница која ће се извући а после једну по једну дугу докцелу кацу распашемо а последњи метци биће оне врете на Устав, као што су и на први Устав чињени. Што ће неко да агитује да један посланпк буде изабран, то ће бити без вредности ; полиција заинтересована протпву пзбора ће мислитп ово: менп је то баш свеједно бирајте га. Ја ћу њега пз Скупштине узетп за уво и извући ево сведока, ти си ово и ово учинио, ц на здравље вам, и по томе нпје га требало нп бнрати. Питање је сад, одкуд овако јака гаранција о праву поланпчком, у новом Уставу унесено? Ко ли је ту ограду дао? Њему је дао ту снагу бпвши Краљ Милан. Под његовом владом евоје искрзано, исцепано и готово понпштено право посланичко. Он је био протнван томе араву посланичком и на

иослетку кад је впдео да ништа не номажу сви ти атентатц у једном савесном народу, који уме да бранп своје ираво, као што га је бранпо сриски народ од њега — у нракгицц вндео је да то не иде. И за то је он Уставом ово основио ираво носланичко утврдно п ја бпх бпо луда, кад би се борио прогпв тога права Уставом гарангованог народном посланнку, кад му га је дао Краљ Мплан, Мнлан који је био гако штедљпв, у давању народу кака ирава ; ја бих бно велим луда ако би потпрао то право ираво, неодговорности иосланнка, кад га је он као велнкп циција дао народ). (Смех.) Молим вас немојге мислнти, да ће то бити без "значаја, ако би Скупштина решпла о овим иосланпцима да иду на суђење. Ја сам иотиуно уверен, да данашња влада неће иоћц онпм нутем. којпм су прошле владе ншле, алн држим, да би такво решење скупштннско бнло прва основа за развијање красте на нашем праву и слободном говору н раду иосланика; такво решење било бп као опо, кад ннжнњер иде са барјачићем ка шале ради, иа после сљедује кулук народни. Госиодин минпстар вели, овде полпција ннког не тражн и ја не велпм да иолпција тражп, него ваљда суд тражп, али полицпја је дала улар, којим се после доводп до дела до суда. Полиција је дала акта, све уредила па се смеје како ће суд да ради ц суд мора да радн. Дакле нстина је, да овде не стоји да је суд крпв, него су ове старе интрнге полицпјске па једну по једну вадп, Г. Михајло Поповпћ, у своме говору, рече, да се у решењу брани да г. Рибарац предстаие суду н да он треба да иде, али, госиодо, ја велнм, он бп био луд кад бп отишао без решења скупштннског; јер у решењу се тражи, да се он стави иод суд. Моје је тврдо убеђење, ако би ми одобрнлн то решење, учпнили би већ да се мало кљуцне у ираво посланичко. Ја и оиет верујем, да ова влада не би то решсње скупштинско желила као нротиву опознцпонара, али доћпће посде друга влада, иа ће радити као што је иређе ова радила п го ће радити партизанскц. За то бцх био мишљења, да се прпми мишљење одборске већпне. (Чује се: да се реши.) Потпредседник — Је ли вољна Скунштнна да се решн? (Јесте). Раша Нинић — Господо, п ја сам члан одбора п сви чланови одбора добро смо размнслплп п већина одборска нашла је: да се не издају ова 2 носланика суду. Ја држим, да је мишљење одборске већине умесно, јер треба само да се сетимо прошлошлостп, што је радила либерална и нанредњачка странка, Пок. Адам Богосављевнћ, кад се вратио из Скунштине хваћа га полицнја и толикп носланнцп чекалп су у затвору две године у окову. Кад дође ствар до суда, суд нх ослобођава као невине. Ја држим да ми не смемо дозволити д*. се то и данас ради, као што су то некад либерали чнннлн. Ја бих гласао за многе либерале, нрема ономе што су заслужили, да дођу иод суд; али као посланици и као чланови радикалне странке, где је реч о праву носланика, ја држим да већемо накад дозволити да се у овоме случају оснажц захтев суда. Одбор је претресао акта и из њпх се просто види, да ту нма полнцијске ујдурме, да се сиречн право посланика. Министар унутр. дела Ј. Ђаја — Ја ћу само неколнко речп да кажем радн исправке п објашњења, Г. Авакумовић казао је, да је државни одбор изабрао тога учитеља ћовдинског , којн је за убиство окривљен, за председника бирачког одбора. То морам да нснравпм, јер државни одбор изабрао је тога човека пре него што је он окривљен за то дело. Дакле бацити љагу на државнп одбор да он бира за председнпка људе, који су окривљени као умешани у убпство, то је неразложно и неираведно, то је неистинпто изношење. Друго нц оно, што г. Ранко Тајспћ каже, да је полиција исирела то дело, нп по чему не стојн, јер иолиција ннје пмал* ништа да ради, нити је цшта почела радити док г. Рнбарац није изнео сам она акта у Скупштпнн, па се услед