Narodna skupština

71 САСТАНАК - 20 ФЕБРУАРА

СТРАНА 805

држимо, јер мисдим, да нема оиачности по слободну штампу. ако се та жалба касацнји нзостави. Мидош Богдановић — Ја мислнм, госнодо, да ун треба да нзбегавамо од оних закона којн иду ии то, да иоједиис сталеже и грађане одвајају од целог народа. Кад један државин чиновник којн има власт у рукама сме н може да казни једног грађанина, зашто он ие бн цмао властн н слободе да једном грађаиниу обустави лист тим ире, што овај има ирави да се жалн суду. Дакле, ту би хтелн да одвојнмо народ о„ штампара а да овоме дамо неку већу иривилегију. После тога, гесиодо, ми знамо како се нашн судовн понашају игема државннм и иолициским властнла и да махом са вима из дотичних рачуна стоје у оиреци. Мени је иознато, да је један суд иоништпо решеае иолициске властн, о стављању у црнтвор једног опасног зликовца п то на основу неностојеће! лекарског уверења. Шта је с тим учинио, и на шта је ишао У Ишао је на то, да каже нолицпском чнновнику, хоћу да л иокажем да твој рад не вреди ништа иредамном. тај злнксвац, после Ј.звесног времена пошто је пуштеи у слободу, нзвршио још грознпјп злочин, ено га сада у казамату. Дакле, да га нису пустилн, не би учинио овај други злочин. Дакле са свим је умесно да држ. чииовник, коме је ред н иоредак ј његовом подручију новерен, не одговара за оно, игго не зни да ли може да буде онако, као што је он урадно или не мои.1 кад то иде впшем суду. Он Је сам, Један чпновник, а овам. нде на расматрање пред трн суднЈе и сни бољевпде, јер внш^ очију внше виде. Они тројица наћи ће рецимо да је његово решење неумесно и неће лист нн узаптптп. Иптам вас, ко 6.1 одговарао, кад он не би узаичио лист ? Дакле, са свим јс умесно да чиновннк не буде одговоран за ово. Ранко Тајеић — Ннкад се не могу сложптн с мишљењем, да се закон о штамни може уиоредитп с другнм законом. Да то не може да буде видп се и из самога паслоЈ.а где стоји у Уставу, па и у закону истом : „штамиа је у Србији слободна". Узмимо други који закон на ир. кривичнп Стоји ли тамо у наслову : кривице су слободне ; или у грађанском закону : својина је слободна и заватај шта хоћеш. Г. министар да би одбранно своје гледиште велп : реците ми има ли нгде у свету да чиновнпк одговара за оно, што је радио као чиновник и мислио да ваља а оно не ваља? Ја м\ на то кажем, има и то не у свету, него баш у Србији. Чл. 28 Устава донуштено је свакоме, да тужн чиновинка за оно, што је овај мислио да ради добро, а оно није ваљало, но јс тим као чнновнпк уиропастио приватног ма у ком иогледу. Кад је ово утврђено за све друге законе, по којима чиновници раде, иа погрешком кога ш^ете или хотимице, онда нарочито ваља датн за закон о слободној штамии, ту одборску гарантију, да се чиновнпк не сме шалнти са законом и правом о слободи штамие. Но говору г. Богдановића нзгледа, да чиновник који је неспреман може да се вежба узаићавајући све редом новине, иа чекај вели уреднику док суд решп, он ће казатн има ли места узапћењу или не !! Дакле, да тога не би било и да би штамиа била оиа алатка, за коју је и намењена атодаје контрола свачијег рада, оваје мера са свим потребиа. Не бнх био за оволику казну од 200 — ћОО динара, али је иотребно да останемо ири казни и мислим да Скупштина њ) треба једногласно да усвојн у начелу члан оваЈ, па казн\ одбор може односно макснмума смањити. Министар унутр. деда Ј. "Баја — Госиодо, после говора г. Ранка није иотребно ништа да кажем ; он је сам тако лепо довазао оно, што сам говорпо да тако треба да буде п да треба увести. У Уставу вели стоји : да сваки може тужнти чпновника чим мисли да овај не треба нешто да радп. Ни јест: чиновиик узаптн лист, то иде суду и суд иусти лист. Г. Ранко каже, да у том случају треСа казнити дотнчиог чпновника, ја кажсм да не треба. Ну ако се то ради из ћефа, ето Уставом гарантовано ираво да се тај чиновник тужи. Дакле и ту гарангију имамо ; нмамо гарантију пред судом и и иред Уставом у овом члапу. Дакле за чиновника, који злоуиотребљава своју власт имамо иои.уну гараитнју и онда треба да се иостарамо и за чнновннка, којп савесно врши своју дуж-

ност. Иначе би смо довели чнновника у немогућност, да савршено вршн своју дужност, јер од страха да не нлатн 800 динара, он је не би нн вршно. С тога, слажући се с раслозима г. Ранка, молим вас, да пзоставите казне а остало да се усвојн. Имао бнх само једну измену, а то је, да се наброје случајеви, кад се може узантитп лнст, а да се не каже овако, као што је овде речеио. ј С тога би наЈбоље бнло дм се овај члан вратн у одбор на редакцпју с пменом свакојако, да се казна нзбаци. Тома Јовановић — Из тражења г. мннистра впдн се да он хоће са својом лолнцијом да се врати у 83 и 84 годину, да полпција буде онаква, као што је онда била. Како може г. мннистар да брани оног чнновника, који сиори слободу штамие, која је установљена законитим иутем и кад у Уставу јасно стоји, да лист може да се узапги само у ова 3 случаја : кад садржи увреду краља, краљевског дома, увреду ј страиих владаоца и иозивање нар^да на оружје. Неће ваљда бнтн тако глу;1их чиновника, који ие разумеју ове три тачке; иа то може п онај, којп је свршпо првл разрод основне школе прочитати и знатн ио Усгаву иа шта има ирдва зауставитп шгамнање листа, а ие ио његовом ћефу плн злу иамеру нолицнску гонитп кад како хоће ноједиие листове. Г. мннисгар хоће да се врати иолицпја онаква, каква је била 83 и 84 год. н да слободна штампа иадне у шаке иолнцпскнм практнкантпма, ја то нећу и с тога ћу гласати за одборско мншљење. Димитрије Машић — Господо, ја мнслим да не бн требало износнтп миого разлога и доказпвати, какве би иоследице могле произићи отуда, ако би се оставило овако неограннчено право, да иолициски чиновипци могу узаићавати лист и ако би се ост^вио рок од 48 сати да суд решп ствар о забрани. Менп се чннп, готнодо, да је г. нзвестнлац изнео врло лепе разлоге, кад је рекао, да ће бити чииовнпка иећу да тврдим, да су свн, али може бити таквог чиновннка — који ће било нз иолитпчких разлога, бпло из личие мржње, и онда где нема законског ослонца — лпст да заустави, да га обуставља. Често пута у новпнама нма онпх вести, које имају вредности, ако се објаве само оног дана, кад новпне треба да изиђу, а не иосле 48 сати. Друго, држим да госиодин министар нема ирава да се плашп, шго ће ова казна ући овде, и то тнм пре, што зна, да има закона о телеграфу иа зна шта се са њиме ради. Ви се, господо, сви сећате док сге били у опозицији, да наше телеграфисте врло често враћају деиешу, н веле на основу чл. 15. не примамо депешу. Нре је било то да вам не приме деиешу, али и не илатите, али дапас платите деиешу, она буде исираћена у Београд и беотрадска штација не даЈе оном ком треба. То Је, господо, глоба, то је изигравање закона. Ја мнслпм да то није закон и да ми не смемо и даље доноситн такове законе, ио којима чнновник може, како му ^е воља, да га разуме и извршује. Држпм у толико мање има г. министар да се, бори за чиновнике, који крај ових јасннх одредаба чл. 14, где се цитнра којп се листовн могу обуставпти, — то је чиста и јасна ствар, кад бп који чиновник иолицискн и код овако јасних одредаба нашао да треба обуетавити лнст, да би таЈ чиновник у инат то урадио. Ја не могу тако далеко да идем да верујем да се вршиоци закона могу у основу разилазитн. Разумем да један судија у ситннцама са другим судпјама може да мимоиђе, али да се полицискн чпновник не сложи у оваком једиом основу, као што је увреда владаоца, са Касационим Судом то би била велика грешка, то би значпло да нема основа о правди. Могу судови да се разпђу у извесним ситницама, али овако у начелнма не. Ја држим да би ово било корпсно што бп се слободна штамиа од несавесннх нолицнских чиновника штигила, и држим да би иокрај тога ово био један лак законскн корак да се оиростимо таквих чиновника, којн ће из полнтпчкпх рачуна пли за инат да раде. Шго се тиче самога Устава (члан 28) да се свакн чнновник може тужнти од сгране сваког грађаннна, ако се то његиво решење ноништи, али мени се чпнн да садањим законнма иије одређена казна за иолициске чнновнпке, којп хоће да слободну штамиу обуставе. Узмите овакав случаЈ.