Narodna skupština

СТРАНА 840

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

•гога, што се ово може рђаво да тумачи, а.ш нико од нас не мислн : да изречно иознвање на непокорносг према властима, није кривида, и ја мнслим да нн г. Васиљевић нпје то мислио. Дакле, ми овде хоћемо да избегнемо све злоупотребе у тумачсњу, јер ннје могуће ово изоставити, кад ће се то казннтн по крпв. закону. Једшш је, дакле, иут, да ово постнгнемо, ако овај члан тако стнлизујемо, како неће битн пронзвољног тумачеља. Алекса .Ратарац — Ја понова устајем, да говорнм о ономе, што сам мало час казао, Г. Алнмније и Љ. Новаковић ннсу ме могли убедити, а Инслнм, тако исто и остале носланике, јер овде у чл. 25 стоји, „ко јавно н нзречио позива народ на непоаорност према властнма" иа веле, да оно, што овде није предвпђено, не може се казннти. Ја не знам како ће бпти иравилније, него кад ми казннмо онога, ко злочинства на јавним зборовпма хвалн; зар такав човек да не буде кажњен. Ми овде хоћемо да пзбрншемо, да све кривнце на збору учнњене, отпадну, п да дозволимо, да се за њих одговара по крив. закону. Како ће изгледатн то, ја не разумем. То слободоумље није ; ја не могу назватп такве људе слободоумним. Ја остајем на томе, као што лепо рече г. мнннстар, да овај члан иде у одбор, да се тамо лепше дотера. Михаило Поповић. — Ннсам мнслио да говорим, алн ме је нзазвао својим говором онај г. нослаиик, којп је казао да би требало избрисати ове кривице и сем тога сматра да не спадају у крнвпце, кад су учпњене на збору. Госиодо, и ја гледам на слободу збора, као на једну драгоцену гековнну нашег народа. Ја бих желео, да слобода збора буде заиста школа за нолптичко образовање нашег народа ; желео бих да се на том збору што слободнје говорп, како ће се моћн иречистптп сва она иитања, која помажу напрегку нашег народа, алн не могу допустнти да остану не кажњене оне кривпце, које би сметале наиретку нашега иарода, које би у основп сметале нашем државном опсганку. Једна од највећнх крпвица, која може бити стављена као смегња саме државе, то је на сваки начпн она кривпца, која сиада у ред оних, којпма се народ позпва тако рећи, да војује иротнв опих оспова, на којима почпва сама држава. Ја не знам, како бп држава могла да ради н управља, кад бн сваки имао ирава да сазива збор п на њему говорн, како не треба даватн војску, како не треба илаћати порезу, |;ако су власги непогребпе и и т. д., а за то, да не буде кажњен. То бп био један дар мар, то бн стање носнло свако друго име, само не име Једног уређеног друштва, како треба да представља држава. То је кривица п то треба казниги. Сад долази друга добра страна слободе збора — да са оних добрих страна, које можемо имати од слободе збора, можемо мало н кроз нрсте нрогледаги на крнвице, да не би стали на пут слободн збора. То могу да разумем, го је заисга иостпгнуто предлогом владнним. Вндн се да је влада умела да схвати ту добру страиу слободе збора н да је пзмпри с рђавпм носледицама. Ја мнслнм да би требало уевојптп ово, као што је влада иоднела. Међутим, ако се ово овде не бп ирпмило, онда би остале кривице, које би се казниле но другнм закону, а кад тај другн закон доносп већу казну, онда би требало да прнменпте ову мању казну у интересу слободе збора. Живан Живановић — Госиодо, свакн ће да воли да једна казна буде блажија, ако већ није сувпше келпка. Али као што је рекао један од иокојиих мипистара. (Јаков Тушковнћ!): „Нитн су Срби Енглезн, нпгп сам ја Гледсгон", нзгледа као да п овде тако може да буде. Кад бн садашњи министар бпо комесар на зборовпма, окда бн он но својој толеранцији можда сматрао да много што шга ннје оиасно, што ! ће Један нпсар пз среске куће да сматра као опасно. Ја мислпм да овде не може ннко браннтн онога, којн занстахоће да нозивапарод на нослушност. Ко и.озива на неиослушност тај бунп земљу. Са онпм који буип земљу, којп нозива на иепослушност ја = | * П4ГОно1 >ии уркдник Ранко Цетрови1>

: се не бих сложио. Сад је иптање, да ли се не може овај члан да зло употреби ; да ли неће један пнсарпца да дође нред збор од 600 људи и на једаннут да каже : овај нозива народ ва непокорност властима и законима. Неко може рећи на ком збору : ове године повпшен је порез. То је само једна крнтика и писар може казати, го је закон, тн познваш на непослушност, хајд у апс п онда почиње она вечита нроцедура, од ко]'е смо толпко злих последица имали. Ја мислнм да би добро било да се ова прва половнна предложенса члана пзоставп; а она друга иоловнна да се оставн. Ево како ја то разумем. Десп се — недај боже — да је неко некога ножем пробо, ранио или га убио. То је дело означечо законом као злочин. То је био какав мннистар. Илп, десн се па прнмер, да је једна трупа војске послата железницом ; дошао некн угурсуз ваправпо штету у возу, н он нроиадне. То разуме се треба казнптп, н кад неко такве ностунке хоће на збору да хвалн и нравда, онда таквог говорпика ваља иовућн на одговор. , Дакле ја бпх бпо за то да друга ноловина остане и да се дода „ко учини дело" н т. д., а прва ноловипа предложеног члана да се избрише. Известилац Вит. Младеновић — Ја ире свега имам да коисгатујем два факта из говора свију предговорника о овој дугој дебати : ирво да смо ми сви вољин да донесемо што слободиијн закон о зборовпма. У начнну како то да извршпмо разнлазпмо се, и чини мп се да погрешну дебату водимо. У начелном претресу нмало је да се решп ово : хоћемо лн мн да уноспмо у овај закои казну за кривице, ко;е су учпњене на јавним зборовнма, плн ћемо то оставитн постојећем кривичном закону с онако драконским казнама, како јс то нзложено у кривичном закону. Нећу о том даговорпм, јер је го решено прп начелном нретресу, овог закона, нећу да понављам, јер је минпсгар подиео и снецнјалисао казие и одбор је уредио све што је могао, те да дамо шго веће гаранцпје слободи збора. Ако изоставимо један члан од ових, који говоре о казни, онда се мора казатп, да крнвпце учињене на зборовнма морају се казннтп по кривичиом закону, а то је опаснпје по слоооду збора. Мало час г. Алплпнје Васпљевић казао је, како су наши старп били васпитанн у духу слободе збора и договора. Али друкчпје су бнле установе у старо време, а друкчије данас, 1;ада су се државне усганове и потребе умножпле, кадје Јако развнјен партнски жнвот, када се иартпје живо боре у изборнма, која ће иревагу добити. Свакојако слобода збора захтева да греба снречнтп нереде, којп бн се око тога десилп н слободу збора нзпграли. Градећи закон о томе, ми смо моралп назитп, да не донесемо драконске казне. Мп нећемо да човек за такве ствари буде сматран као злочпнац н крнвац, које у моменталном раздражењу може рећн. Црема томе мислплн смо, да треба ове казне да се одвоје. Цреко свега овога ја налазпм да казну не бп требало пзоставитп. Мн сви тежимо да се овим законом иотиуио оспгура слобода збора од властн, јер доста су властн злоупогребљавале своју дужиосг, доста су људе тералп у апс за пеотично изречене благе речн, али то је бпло у оно доба, када је се на сва уста викало на власти. Али ја држнм, да ћемо мн сад нмати добре чиновнике н ако мн изрнчемо овакав суд протпв тих и останемо једнако на том да власг нападамо н ограничавлмо у вршењу држ. нослова, онда нећемо пматп иошгепе чпновипке. Ношго дакле морамо тежитп да имамо добре власги, онда ннје потребно да се ограннчавамо од тих. Нз треба се од њих бојатн као баука, где год се умеимЈу у какву сгвар или где пгга узму у зашгнту. Мпнистар је ту, он је одговоран мниастру, а мпнистар Скуиштннп ц она га може казнпги. Ирема гоме отпада бојазан, која говорн да треба изоставптп ове казне. (паставиће се)

Ш гамиа краљ. српске државне штлмиарије