Narodna skupština

СТРАНА 845

Известилац — Чл. 39 одбор је овако редпговао: „За све кривице учкњене на зборовима, стнцај не узима се за кривицу за отежање". А оно што је стојало о нзвиђају п суде ирвостепени судовн пзоставио је, јер то се разуме, да раде судови. Димитрије Машић — Ја иислпм, да је редакција ио првом предлогу одборском боља. Прва редакција ооборска гласи: Све кривпце учињене иа зборовима, извиђају и суде првостеиенп судовп на тужбу приватнпх тужплаца или државне властп. Овде је сад одбор пзоставно речп: „извиђају и суде судовп првосгепевн и т. д." Ја мислим, да крнвпце учињене па јавном збору псте су као кривице учнњене нутем штамне, кад смо ми усвојилн, да штампарске крнвице ислеђују ирвостепени судови а ие истражне власти, држнм. да треба, да и ове крпвпце на јавнпм зборовима извпђају првостепени судовп а не пстражне власти, јер кад се каже, ко ће те кривпце пслеђпвати. онда ће их пслеђивати истражне властн. Ја сам мпшљења, да треба да остане редакцнја овога члана ио првом предлогу одборском, т. ј. да крнвице учињене на јавним зборовнма, ислеђују нрвостепени судовп. Известилац — Ја нс.зитпвно само знам, да су иравнпцп казали, да је то пзлншно иомпњатп, и за то сам ја то изоставио. Дим. Илиџановић — Ја бих иристао на редакцију овога члана за то, што су судовн оптерећенн врло многпм ј пословнма. Уставом је наређено, да судови извиђају чиновнпчке злоунотребе, дате су им изборне н шгамиарске кривице, и још имају многе друге крнвпце да ислеђују, па ако пм дамо н ове кривице, оитеретићемо их много, а нарочито, ако се има у внду она одредба, да за два месеца застаревај> крпвице на збору учпњене. Та одредба гониће судове да оставе све судске иослове н да непрестано трагају акта крнвпце учпњене на збору, како иста не бн застарела, на штету многих других важних судскпх послова. С тога сам мншљења, да истражна власт извиђа и пслеђује крпвице на збору учињене, само никако не могу да с>е сложим, да се стпцај не узпма у отежавање. То је против сваке иравне теорије, јер онда бп ио сумарној спстеми, кад се дакае све крпвице саберу, неко био осуђен толико, колико се не може ни занислити, него да се усвоји онако, као што је у закону о штампн, а повратак да не утиче на иооштрење казне. Овде ја казато стпцај сигурно место поврат. Дакле, ја сам за то, да се за поврат и стицај усвоје редакције као што су у закону о штампи. Живан Живановић — Ја мислнм, да је овде оно место, што сам раније говорио о журностн суђења, тпм нре, шго овде излази по овоме члану, да у последњој дистанцпји првостепени судовп решавају, а не иредвиђају се виши судови. Ја сам дакле за то, да се овај члан или врати одбору плн сад да се усвојп чл. 33 предлога зак. о шгамии, али да има ирава жалбе на решење ирвостепеног суда и да се ти иослови сврше журно, те да људи не леже за бадава по аисанама. Минист. унутр. деда Ј. Ђаја — Ја мислпм да је са свим природно а п корнспо, да употребимо исте постунак као п за закон о штампи, п за закон о зборовима и с тога ја држнм да примпмо онај иоетуиак, који је хитан у истим роковпма. Ово ннје било у мом и владином нројекгу, но пошто је и закон о зборовама и штамнн био један исти, го је бпло тако, да се ти иредмети сматрају као хптнн н с тога н иоступак о штампн треба да се узме и за зборове. Известилац Примам, да се и овај члан врати одбору. Потпредседник — Члан 3 9 враћа се дакле одбору. Пошто је исцрпљен дневни ред, то вас молим да чујете извештај Фннансиског одбора: да се наплаћује царина у з^ату. Секретар Љ, П. Ћирић чита:

ИЗВЕШТАЈ ФИНАНЦИСКОГ ОДБОРА Народној Скупштини Одбор Финанциски прегледао је поднесени му пројекат закоиа о наплаћивању у злату царинских и других дажбина код царинарница и нримио га је једногласно. С тога част му је предложити Народној Скупштинн, да га она изволи иримити. 2 4 јануара 1891 год. Београд. председник одбора Ранко Б. Тајсић. известилац Д. Ђирковић. чланови : _ . С Поповић, Марко Петровић, Мил. Марковић, Мил. Ђ. Ђурић, Јов. С Јовановић, Др, Ст. Нешић, П. Срећковић, М. Миловановић, Лаза Илић; Ј. Ж. Јовановић има одвојено мишл.ење. Потпредседник — Тај је извештај раздат пооланицима и може се станити на диевни ред после буцета. Тако исто и одбор, који је проучио закон о уређењу фонда за издржавање свештеничких удовица и њихове сирочадц. Изволте чути њихов нзвештај. Секретар чита: ИЗВЕШТАЈ ОДБОРА о преддогу закона о фонду за издржавање удовица и деце умрлих свештеника и ђакона источно-православне цркве у Краљевинн Србији. Одбор, коме је поверено да проучи предложени законски предлог, свршио је свој рад, о чему Скупштини подноси извештај у следећем : 1. Све измене и допуне до чл. 14 по предлогу, а по изменама 1 3, учињене од стране Државног Савета, усвојене су. Члан 1 4 по предЈогу, а 13 по изменама измењен је и гласи овако: Удовице и деца умрлих свештеника и ђакона добијају право на издржавање из овог Фонда, ако јс дотични свештеник или ђакон потпуно уплатио основни удог, а поред тога још улагао у овај фонд пуних пет година. Ако бн, пак, лице, које је у овај фонд улагадо, пре пет ј година умрло, а није сав редовни петогодишњи улог уплатило, ' онда његова иородица одмах после смрти има право на издржавање према класи по којој је улагао, али ће се половина истог месечно задржавати дотле, док и остатак редовног петогодишњег улога не буде наплаћен. На ову измену није г. министар пристао. 3. Чланови: 15, 16 и 17 по предлогу, а по изменама 14, 15 и 16 усвојени су по мњењу Државног Савета. 4. Члан 18 по предлогу, а 17 по изменама, усвојен је по предлогу. 5. Чланови 19 н 20 по предлогу, а 18 и 19 по изменама, усвојени су по мњењу Државног Савета, 6. Члан 21 по предлогу, а 20 по изменама, усвојен је по предлогу. 7. Од члана 22 по предлогу, а 21 по изменама, па до члана 3 5 по преддогу, а 3 4 по изменама, све је усвојено по мњењу Државног Савета. 8. Члан 3 5 по предлогу, а 3 4 по изменама, измењен је и гласи: Удовицама. и кћерима умрлих свештеника и ђакона, које би без саучесника уживале издржавање из овог Фонда, може се по молби њнхОвој, на предлог министра народне привреде, а , по одобрењу Краља, на име удомљења, издати један пут за