Narodna skupština

84 САСТАНАК — 4 МАРТА

СТРАНА 979

увредпо Тодора Радовановића ? Ја нисам навео да је само Тодор ћарио, но сам навео и многе друге људе, иа сам се дотакао и мог други Јанче, Ја сам ту говорио, какве је жртве народ поднео око тога земљкшта, и како је морао да продаје признанице; но како је то народу било, најбоље он то зна; али /оћи ће време када ће се то и само показати. Тодор кад је чуо реч од министра, да признаје да је Тодор пријемник права, дошао са потврђеиим признаницама и наплатио на државној каси устао је и казао да ја лажем. Ја сам на то тражио заштите од председништва да ме Тодор не вређа. Шта се десило ? — Ви сте сви скочили на мене а не на Тодора. Зар тако доликује скупштннској већини ? — Потпредседник је опоменуо Тодора и ја њега нисам увредио иего сам казао, да ли је лажем нека оцепи Скупштина, па ће се видети, а министар признаје да је Тодор Радовановић као пријемник праиа, дошао на касу, и примио новац. Из овога навода г. министровог нек се види да ли лажем ја или Тодор. Тома Бојичић — Дебата која се води овде због оног јучерањег појава, између Кундовића и Тодора Радовановића народоних посланика изазвата је увредом Томе Јова.новнћа према Тодору. Кад се прочитају стенограФске белешке, то ће се најбоље видети. Ево вам оних речи како је Тома казао. Он је рекао, да је Тодор Радовановић покупио неколико хиљада динара у име народа, за одузето земљиште за жељезннцу и да том народу није платио. Кад се каже тако једном посланику да је покупио а није ниједном платио, то није само увреда ного је клевета, Тодор је имао право да одбије од себе ту љагу. Кад би било оно што је Тома навео према Тодору, онда би се људи жалили противу тога. Али, господо, постоји лн каква год жалба овде пред Скупштину односно тога? — Не. Нико се не жали. Дакле први је узрок увреде био Тома. Но наједанпут је искрснуо и Кундовић. Пошло се некако са партиског гледишга. Ја не бих био за то да се иде далеко са овом ствари, и мислим да је по пословнику јуче одузимањем речп пречишћена та ствар. Не треба дозволити да овде падају изрази увредљиве природе. Ја сам за предлог Ристе Ноповића. Живан Живановић. — Господо, ја мислим да би бар за достојанство овога доба било најбоље да смо застали онде, где смо јуче стали. Ја мислим да би било начисто да се ова цела ствар није ни потрзала, и онда би ове увреде било уштеђене и с једне и с друге стране а поглавито за осталу публику. Ја сам био овде и знам како је јуче текла та ствар. Једна страна пребацивала је другој како »лаже® итд. Један посланик из новоослобођепих крајева рекао је да су либерали буџоносци. То је на сваки начин увреда, и мене. се то лично не тиче; мене то као либерала боли и не боли; боли ме за то што то каже један посланик из ослобођених крајева, у којима нису били либерали на влади, и које је крајеве ослободила либерална влада. Ако би хтели да пребацујемо увреде то би и наш друг посланик Јанча Јовановић имао да се ограђује од увреде, које оу му случајно нанешене. Тома је казао да је и Јанча куповао признанице као и Тодор. Јанча није био онда овде, а сад могао да добије реч и замолио је мене да кажем да је он ову земљу просто трампио пре 2 године, и то не као посланик, него као грађанин врањски. Говори се о васпптању и неваспитању. Ја ћу држати да смо довољно васпитани. Овде пре може бити само говора о нарави. Као што знате, Велнзар ]е плаховите нарави и јуче је могао према нанетој нам увреди, испасти гори призор. Он је јуче само казао да се може оно, што је негде у песми речено, применити на тога и тога. Ја ћу, господо, да завршим тиме, да молим и једну и другу страну и да Риста одустане од онога предлога којим тражп да се наш друг казни. Ја не молим да кога крпвог извињавам, јер ми зато нисмо криви, него кажем да је у интересу Скупштине и њенога достојанства да се једна ствар не испреда онако како не треба. Ја држим да је председништво још јуче учинило своју дужност и ствар окончало тиме што је прекинуло седницу, сад пређимо на дневни ред. Потпредседник — Претрес је свршен. В. Кундовић. — Молим вас ја сам тражио реч.

Потпредседник — По пословнику немате право да говорите, јер ви сте тражили реч по други пут, а претрес је закључен. В. Кундовић. — По члану 118 имам права увек да говорнм у своју одбрану. Потпредседник — За то сте били и добили реч. Мрлим вас, господо, ствар је исцрпљена и сад да пристуипло решењу. По чл. 110 иословинка искључиво ираво иа овакве стварп ирипада Скупштиип. Тај је догађај немпо и нредседипштву и Скуиштиии. Председнпштво је учпнило све што је могло од своје стране да учинп. Оно је ономенуло г. Кундовића на ред и ирекниуло је седннцу. И сад иредседнпштво налазп да би та ствар трсбала да остане са свимјна томе ако Скушитииа ирима то. Усваја ли Скупштина овлј предлог председништва? (Усваја). — Објављујем да је Скушитнна усвојила предлог председништва и сад прелазимо на дневнп ред. Пошто је јуче прекинута седница те није донесена одлукао јучерањој иитернелацпјп, то председнпштво предлаже да се и иреко ње пређе на ирост дневни ред. Прима ли Скупштнна овај нредлог? (Прнма). Сад прелазнмо на дневни ред. На реду је нредлог о нсплати реквнзпције у побуњеним крајевима у 1883 годишг. Изволте чутн известиоца. Известилап Марко Петровић чпта иредлог мннистра фннансија (стр. 378 — 379), за тим извештај одбора (впди стр. 962.) Раша Нинић — Госиодо, може бити доста посланика а неки н не знају како је тај новац скупљен од народа. Кад је стајаћа војска ударила па побуњене крајеве, она није тражила реквпзнцијом, него је сре узимала како је хтела; у књажевачком округу где год је отишла била у механу илн приватну кућу узималп су све што су хтели и како су хтелн, без да су пкакве прнзнанпце о томе нздавали, управо тада је војска и мени учинили таква чуда, да не бн то учиинлн нн Турци да су ушли. Кад је дошао ескадрон сејмена код мене, он је дигао сав једпк што сам спремио за годпну дана, и то се није десило само на једном месту но на вшпе места. И сад ко би бпо у стању да поднесе признанпце о томе што је узето, кад је војске све узимала како ]е хтела. Живојин Величковић — Господо, у многоме п сам основ и начин, на који је овај новац унесен у држ. касу, нротив уставан је и против законит. Кад је изашао закон о накнадп трошкова, учињенпх за повраћај реда у побуњеним крајевима,, по њему се имало само пресудом констатовати, је ли које село или општнна учествовала у побунп и са колико је одговорна за накнаду ових трошкова, прцрез дакле за накнаду ових трошкова имала су сносити само она села, која су посредно нли неиосредно учествовала у побунп, а ово учашће пмале су ио истом закону да констатују судске пресуде. Међутим пстп је прирез наилаћен и од оних оиштина, које нису учествовале у иобунп нпти су пресудом на то осуђене. Из истог разлога поштеђена те варош Зајечар и ако је из те вароши г. Никола Пашић био осуђен; али, док је тај случај бпо са Зајечаром, дотле су општине: грљшпка п изворска, у којој су само 5 људи осуђенп, и ако је иресудом општина поштеђена, ипак платиле прирез ио 21*40 дин. од главе, свега у износу до 20.000 дин. Године 1887 ја сам у Скуиштпни пптао министра финансије, да ми објаснп по ком је закону то смело бпти. Скуиштпнски одбор упутио је нитање на одговор г. мпн. фпнанснје, но г. мип. није одговорио на то. Ако се дакле, хоће да се из суме од 240000 динара тако покупљеног приреза, исплате само трошкови на онај начин, на којп је начин Раша Нинић иредложио, онда на нрвом месту ваља да се врате опе суме, које су од дотичнпх општина на недозвољен начпн наплаћене, а не као што Раша хоће : т. јест, да се само реквпзиција исилати. Молим 10 другова, да ме иотиомогну, те да се понова врати ова ствар у одбор, где ћу ја у споразуму са члановима одбора учпаити иредлог у нравцу,