Narodna skupština

СТРАНА 1007

Потпредседник — Прима ли Свуиштина члаи 23? (Ирина.) Са овпм је свршеи ирви прсгрес заиоиа о иовластицп за свилу. Погребно је, госиодо, да се за извесие иредлоге, уиућене одсецима, изберу одбори, и то, ирво, за нредлог Косте Дипића, о измеиама саннтетског закоиа; за предлог Марка Петровпћа и Јокспма Павловпћа, о изменама у закопу о адмпннстративној поделн и, треће, за предлог проте Мнлана 'Бурнћа н другова о грађењу жељезннце од Крагујевца до Ужица. Дајем д /« часа одмора да се нзберу одборн. После одмора Потпредседник — Изволте чутл резултаг пзбора. 1$а предлог закона о нзменама у саипт. закоиу, нзабрати су : Мнлош Марковнћ, Коста Јурншпћ, Др. Стаиоје Нешић, Др. Станојло Вукчевпћ, Сава Величковић, Никола Протпћ и Др. Коста Динић. За предлог о изиенама у закону о адмнннстратнвној поделн: Јован Поњавнћ, Коста Јовановнћ, Станча Видеиовнћ, Тома Војнчцћ, Сретен Гогић, Радоје Косгић н Коста Влајпћ. За нредлог о грађењу жељезннце : пои Новак Мнлошевић, пои Арсеннје Прокопијевић, Мплојко Лешјанпи, Љубинко Милинковнћ, Диингрнје Машнћ, Раднсав Мнтровић и Тодор Радовановнћ. Молим госиоду, који су у одборе нзабратн, да се иосле иодне састану, и иредузму рад. На реду је од^овор г. миинстра унутрашњих дела на интернелације нослаиичке. Министар унутр. деда Јован Ђаја — Сличпа ннгернелација оној јучерањој, коју је на меие упутно г. Вогосав Поповнћ, и ово је, коју је уиутно нрота Мплаг. Ђурнћ, Радисав Мнтровнћ п друговн, односно упада Ариаута на граници окр. ужпчког. Питањс је у овом. 1. Је лн учпњен корак код царско отоманске владе но делу убиства Јовгна Масловарпћа буљубаше са карауло иа Радешковппи, и пограиичнпх сгражара: Нешка Ресиенића и Тадије Уегића, који су враћајућн се са јаворске царинаре 14 Новем. ове год. нападнутн нз заседе од ненозпатнх Турака — Кладничана, н је ли гражено задовољење за нрекршај граница; 2. Је ли тражена накнада за нороднцу ногпнулнх сгражара н колика; н 3. Шга је до сада урађено, да се обезбелн жпвот н имање иограннчног становниипва од унада и иљачке од Турака нз сјеннчке нахије. На нрво нитање част ли је одговоратн ово. Начелсгво окр. ужичког актом од 24 Новембра Ј6 14.757 доставнло је миннстру, да су неиознатн Турци, Кладннчанн, панали 14 нстог месеца по иодне, нз заседе, на Јована Маеловарића буљубашу н Нешка Ресненића стражара са карауле на „Радешковннн", Таднју Уегића стражара са карауле на Васпљевићима, кад су се ови враћали са службе јаворске царпнаре, и том приликом иа месту убнли Јована, а Нешка н Тадију тешко иовредилн, од чега јс Таднја након четирн даиа ч умро, а поводом овога а 29 нр. мес. предузет је корак да се крпвцн нохватају н казпе, и да турске вгастн са већом нскреношћу н заузимљивошћу прихватају ираведне зактеве нашнх власти п употребе мерз, којпма ће се стати па пут оваким жалосним појавима, и отклоиптн могућност тешкнх иосљеднца. До данас ннје добивен никакав одговор. Што се тнче другог интања, гј. да лн је тражена накнада за нородице ногпнулпх, нмам да одговорпм да накнада пије тражена за иородице погпнулнх, једно с тога: шго такова до даиас нпје тражена од стране родбпне ногипулих, шго се морало уложпти хитно иротест код Турске владе, за поменутп наиад и повреду границе. Међутум ношто су убнце пначе ненознате, то до нроналаска њпхова, моћи ће се накнаднс тражнти за поро,днце иогинулих и накнада у новцу.

У том погледу порадиће се шта треба. На трећу тачку нмам да одговорнм: По делу сваке иовреде, сваког убисгва, на н за најснтнију крађу н пљачку од стране Турака, улаже се одмах надлежиим иутем протест код царско отоманске владе и навек тражи, да се кривци похвагају и казне, а нљачка вратп, нли им се накнадн у новцу. Ма да је ретко, да су пападачи иознатн, као што је овде случај ипак онамошње приликс, доприиосе у многоме, да се кривци ретко кад нронађу. Са тога није ни чудо што наши иротести остају без стварннх носљедица. Међутим живо се ради између паше и царско отоманске владе, да се изнађе сталан начнн за чување живота н ииања обеју пограничних држављана, и надатн се је да ће се међусобннм сиоразумом сиречавати даљи уиадн п иљачке. А за свакн случај наша се влада ностарала, да су свн пограпичпп стражарн оружанн сада модерпим оружјем н довољно снабдевенн муннцпјом, за случај каквог изнанадног унада злих људи. Оснм тога, са наше страве ч безбедпост границе н фипапсиски интерсси захтевају да се иовећа, органнзује и цеитралнше нограничпа служба ча што треба већег креднта у буџету. Милан Ђурић — Ово је друга седница, како у Народној Скуиштпни одговара мнннстар унутр. дела на интерпелацију народинх посланика, због убнства н злочннства на граипцама, од стране турскнх држављана. И ја сам управио јадпо пнтање на г. министра упутр. дела, н то не збогједног обнчиог убпства, него због убнства нашег буљубаше Јована Масловарпћа н стражара, којн су служећи и вршећп службу, л враћлјућн се са Јавора, убијени од Турака Кладиичаиа у иашој страпн. Кад бн ово било просто злочинство и разбојпиштво, које се догађа и код других народа, ја пе бнх занимао Народну Скупштину овим иитањем, кад је познато, да о много важнијпм сгварнма земаљскпм решава, него бих се обрагно мпннстру, јер знам, да је и оп вољан да водп рачупа о безбедносгп својнх грађана, н да штнти интсресо земаљске, а особито, да штнтн п иаше чуваре граница. Алн ја сам овде ово пнгање јавпо упутно, с тога, што оио нма далеко дуб 1 >их узрока, него што га пмају обнчна таква злочниа дела. Вама ће бнгп поапато, после берлнпског уговора, какве су граннце дате Србнје, н шга је било после тога. Тада се је створнла, тако-звапа арбаиашка лига. Та лнга ннје бнла састављена од Ариаута, иего је она нмала основа у самом Стамболу, то јс стамболска нолнтпка, којом се нде на то, да се нзнграју сриско народпн добнци, које је Србија добила од Евроие, и да сирсчн српско јединство у будућностп. Вама ће бнтн иознато, а п сваком ономе, ко иратн дневну нолитнку, да, кад су Србн и Црногорцн хтели да уђу у те крајеве, нојавио се некн Алн-иаша, кога пе може да савлада ни сам султан, који је нрекршио берлннскн уговор, н, у место да тај паша буде кажњеи, ои је бно награђен, што се одуииро оружном руком да Црна Гора ие заузме Плав и Гусиња, што им јс Европа па берлннском конгресу досудила. Турци су том ирнлнком на арбанашком језнку спевалн иесму, како краљевн султанову раздељују земљу и султап пристао, али не да Али-наша. Кад се узме то, да јс па једној странн Србнја, а на другој Црпа Гора, онда се можс видети јсдаи систематсвн илпн, којим се разноврсна паспл.а н злочнпства чнне. А за што се то радн? То се радн, да се народ, који је тамо рођеп, и чија је тамо старипа, ирпнудн да мора да бежн са свога огњишта или у Србнју нлн у Ирну Гору, п кад они отуд нобегну, опда се тамо насељавају Арпаутн, н то је та гурска политика, којом се хоће да постави једна преграда нзмсђу Србпје и Црне Горс, на да се нзмеђу њпх иоставн повн ланац, који би био тврђи од гвозденог знда. Ово је, што ме је иокрснуло, да обратим иажњу Народне Скупштине, те да се не би наше илеме бесомучно нападало, и да не би напугатали своја огњишта, те би нам се