Narodna skupština

СТРАНА 1026

НАГОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

сумњу, а иичпм не доказиватп, не слуаси на част нпкоме од ■гога не добија ништа ии већииа ии ман.нна, а најмање с.аужи то иа часг целокупном угледу иаше земље. Ну, госиодо, нпак иоред све ове вепријатностн, усред овога намерног сумњпчења ова дебата има једну добру страну а то је говор г. министра. Он је први о овом иитању узео реч п заћутао је, даље ин}е говорио. Његов је говор <)6 јсктнваи, како једаи заклет чпновнпк треба да говорн. Можда говор г. ммнистра нма и празиниа, што лежп у ирпродн саме стварп, иошто је ваљало ирпбиратп акта и нз Зајечара, Неготнне, саинтета, нолицијског одељсња мпнпсгарства, н што су факта млогобројпа. Алп главно је: одговор г. мннисгра је леи и коистатује факта која иостоје, и ако би г. мпинстар требао још да да свој одговор иа последње нитање у интериелацијп: мпсли лн г. мпнистар да пма злочииства н да лп треба г. мппистар да се утеши као државиа влас1? Г. миннстар на то пптање још ннје одговорно. Но она факта, како их као ои као заклсти чнновннк пзиео она су задовољавајуКа, н кад ја ие бнх бно лпберал, но „дпвљак", нлн раднкал, ја бнх иредложио да се иређе иа прост дпевии ред, јер оно заиомагање п иаринање, како је предложио г. Рнсга Иопови!! у својој резолуцијп, управо је наенлно калемлење једне стране резолуције, која дебатн н делу не одговапа, која ннкоме од вас не служп иа част а не задовољава ин онога, којп је онтужен. Као лнберал ја нећу, да нрећутим ово што рекох о предложеиој резолуцијп. Ја бнх желео да се пзнесу само факта. Цела ова дебата иа крају крајева, госиодо, ма да је и нмала свој цнљ, али ја држим да бн боље бнло да смч ирекпнулн дебату иосле ирвога говора г. мпипстра н г. Рпбарца, јср ирема говорнма, којн су овде налп, ова дебата може нослужпти ка > рђав матернјал каквом исгорнку, ингиу кулгурне <1 моралне историје наше, јер, господо, овде сс лицем у лице, јавно хо(\е да оиорочава и ,\а се без доказп сумњичи у извссне људе лпбералие страике ла су оип отваралн пок. АдамаТо, госиодо, треба да се докаже, 10 ингање иотребује одговора, тај одговор треба да се донесе н ја дрзким да не служн на част нн већннп нп мањинн, а тако псто пије ираво да се 1роб ио1.-. Адама иобусава клеветама јер, господо, оп ннје умро нп под рђавпм сгпцајсм околиости, јер се Адам разболео нсгде код куће, власт је сама тражнла да му сс болест лекарскн констатује, а умро је, тако рећи у наручју лекара па по том, ко правду мнлује, зиаће да нико нијс крив за његову смрт иред богсм и иред лудима. (Чује сс: да се реши). Потпредседник — Је лп вољна Скуиштина да се реши? (Јесте). Панта Срећковић — Дужиост мп налаже, господо, да говорнм. Ако је Адам отровап, дајте крнвца, а ако нпје не мојте нпкоге бедити. То вам је иај шстпје, иајиоштенпје. Ппшта ооштенијс не може битн, иего ако је отрован Адам, да минпстар унутр. послова п предссдннк миннстарства, јер су ио закоинма наше земљс то људн, којп су се заклелн да врше закон, да пронађу крнвце, и нредаду суду а ако тога нема, онда но бацајтс љагу на иевнне људе г него на целу земљу, на матер Србнју, вре! ; а'1с је нрсд светом и говоритс да смо крволоци н убице. То се говори само за Турке. Ја сам тако рсћп до дапас ђак. Ја сам бпо ђак 18 год. са ђачке клуис дошао сам на нрофесорску катсдру. Имао сам за то времс, па 2000 ђака свлгда сам се смац ао за члаиа иаучнс оипиинс и нодједнако ноипујем п волсм сво чланово учевие оншгинс ЈЈслпие Школг. Да нх свс иошгујсм п као прсдставннкс ндеала, иоаваћу се овде иа моје ђако, иочнњућн од г. АвакумоВнћа, па ако хоћетс на И.шџановнћи, па Апдру Нпколпћа миннстра просвстс, да сс нозонсм на го да ја сматрнм н>их н дапашн.с ђаке као суграђанс мојо п нннии мп пријатиијс инјс бнло цслога вска, нсго у тој корнорацнн нроно чп жиио'1 и умрсш у 1о,ј корпорацни ик овога оћу да вам кажсм да ја с»с мојг 1/акс нидјоднако волсм. Што со пак тиче н.иховог мшпљсн.а, ја нм нс бацам то у кривицу, 10 су теорије, искп мислн шга ко хоћс, п за то мн ннЈе криво. Уа доказ, да сам иодјсднако волео свс 1/аке, ја ћу да вам навидсм ова\ случај, којп нс мО/Кс бптн мискпран нлп оставл.си бсз значајп.

Раснисан је био једап копкурс за нрофесора за техннчкн факулгет. Г. Иашпћ био је тада иижињер п подиео је био своЈе сведоцбе пред пас. Ја сам, а п сви осчали професорп, међу којпма је бпо п г. Гига Гершић, изабрали смо га за профссора, но власг га нпје хтела да иогврдп. Други пут ја сам био рекгор Вслике Школе, а тадашњи министар просвете бно је г. Сгева ГГоповнћ п ја нзрадим да професорски савет Велнке Школе бира и прсдлаже професоре Велике Школе. И пошто сам го нзрадио, мн смо се искуннлп у Савеч, и па мој нредлог изабрали смо г. Иашнћа но другн нут за професора. Оп је бпо оиозиционар, п за мепе није то аисолутио ннкаква значаја нмало. Кад ово говорпм, ја говорпм по убеђењу браиећи часг свачпју. Клсвсге могу бптн лпчне, а могу да буду и клевете паргизанске. Ако је било мсђу радпкалнма нских, којп су но зборовима нроновсдали да су либералп отровали покојног Адама, пемојте ако Вога знаге, говорптн то у Скунштини, јер је то лаж. Ако га је иско збиља отровао, кажите га ко је, па да одмах дође под суд. Ја ћу да вам иаведем ова два случаја. Г. минпстар унутрашњпх дела зиа тај случај п чнип ми се да ће баш бигн његов члапак, којп је он напнсао кад су иаирвдњаци бплп на влади. Узгред да вам наиоменем, ја ннсам нонјатељ иаиредњачке иолптике. У том члаику бпло је написаио да је Србпја закључила војену конвспцију са АустроУгарском. Те конвепцпје ппје пп бнло, и сад каа је нпје бнло, хоћеге лн вн рећп, ниак морала је се иешго аесптн. Да наведем другп случај: вама јс нозиато убисгво Вељка Јаковљевића. Кад се дсспло то убисгво иослаиик ужнчкн нрота 'Бурић долазн н каже мп, да је на њ-га изиесепа сумња да је он участвовао у том убпству. Цолнцпја је донела решење да се он вата п аисн. Због тога, велн, ја сам угекао. Молнм вас, комс бп нкоме од нас пало па намст да каже протн Мплапу 'Бурнћу: тн сп убио Вељка Јаковл>евнћа. Ја мислпм, да таквог човека, ко,јп бп тако што казао, тре.бало би одмах дати под суд, пли нсмој брате да клевегаш човека, ово мн је било иотребно да узгред кажем. Ја сам иозиавао два Вогосављсвпћа, Адама Вогосанљевпћа и њсговог брата Андрнју Богосавл.евића. Овде је реч о Адаму Вогосављевпћу. Ја нећу да улазпм у то п да иравпм рекламе од тога, као што вн чнпите одиоспо пптања је лп иолнцпја пмала право нли не да га уапси. Ја сам тога Адама веома волео, н чесго иута са њиме путовао, са Скупштппе кући. Алн иећу да улазнм у ту иолицнјску ствар, је ли право илн ннје нраво, као што је он као болестап загваран, тек само иаиомиљем, да, кад сам чуо за његову смрт, ја сам срео мнппстра унутр. дела, Туцаковића, — а можсте веровагп да Ја све Туцакевпће сматрам н ноштујем као одличне п поштепс људс — и запнгао га, је ли 1'. Туцаковићу, је ли псгнна, да је наређено, да се Адам загвори у аис, п ако је био болссган ?" На пиа мн је одговорпо : „Тако ми моје дсце Срећковићу, иишта на свету ис знам о томе случају, оиај лудак кансгаи пашао јс за иужио, да га уапсп !" То ми Је казао г. Туцаковић. Овдс се нарочнто још пстпче го, какав је бно Адам. Као ђак Адам јс бно јсдап од пајпоштоипјих ме1>у Ццнма, а ево вам за то доказа. Још опда ђаци су заволи фонд за н.ихово иотиомаган.е, којн и сад иостојн, и бирали су Адама за кпзначоја, јср су зИали, да оп неће украстн ин једне иаре. (Чује сс : а што тврднте да је крао кукуруз). Ја но улазнм у то, да лн је бпло смнсла, да се он за то дсло оитужн, но ја сам га са тог и.сговог иошген.а н нолео, а шго се тнчо н.егово снроме, ја зпам а сио иротокола — ш> којих сс види да јс он пмао сно тројкс, по бпо јс ноштси н часан човек, а ходно јс у чикшнрама п гун.у, кио што и сад миого ђака ВОЛ. III колс чпип. Ми у нсл, школп нродиЈомо свс ризпе науко, на н о жиноту Д иогоионом , иа таио Мнловии Јаикоппћ, нс само да Јо носно гун., иого сс огргао иоуром, п хтоо Јо да докажо како ои можо да жнип, као Диогси. Ја сам ово иавсо само