Narodna skupština

СТРАНА 1029

Иоштоваии поеланни г. Живан Жнваповнћ, жа.ш шго нема кога од позваннјпх да каже: Ћ сад ми скидамо одговорност са оних људи, који се терете; ми иризнајемо да је човек умро најирироднијом смрИу, аризнајемо даклс, да \е клевета ни некога набачсна ." А ја, господо, жалим што иоред свега дводневног разговора још нема од страпе господе пнтерпеланата пшта да се пзнесе овде, што би бпло гако чврсг факт даеенпшга друго не бн могло пза н.ега крнтн. Говорп се да је Адам био човек. лобар, да пнје могао бнтн оиасан по ондашњу већину, п ондашње полпгнчко стање, те тпме се хоће да докаже неоснованост нкаквог нредузимања протнв њега од стране власти. Па зашто се баш у том пстоме добу кад је Адам „злочпнсгво" учннио, за што се кушало на нр. да се он прогласп за луда, за шго се трагкило начнпа за то само с тога, што је Адам предлагао, да га један владпка пли архимапдрнг заступн за време рата у службп магационара, те да бн он могао ићи на границу? Друго, иа шго је оиозпције оно потцењивање важиости и паса Адамова, кад се зна да је име Адама Богосављевића познато бпло са истока на заиад и са севера на југ целе ондашње киежевипе Србнје, како у налати тако у колебн. (Велизар Кундовпћ; бнло је по колебама, али не код иаметинх). Нпје бпло код ,.иаметних" као што је г. Кундовнћ, али у народу српском јесге. Дакле, госиодо, ја жалнм, што у свнма овпм нзвпјањнма и натезањнма нз зваинчпих аката и ондашњег „јавног мњења ии мало светлоети није унесено у ово иптање, него се овпм разговором и читањем оиих аката које је изнео г. миннсгар, а која су дело оних истнх руку, накојеје и бачена сумња — ја жалим дакле што ии мало внше нпје бачено светлоети у иитање о смртн Адамовој. Шта внше нз ове несирегие одбране, и из окрнвљивања одавио мртвог Адама пскрсно иризнајсм иосле ове дебате код мене се огворила сумња, да је тамо бнло некога 1;авола. Мој друг г. Жнван Живановпћ каже да људи овде хоће да иеру своју част. Ја не знам, госиодо, ако се хоће да пере часг од овакве клевете, како се можс тражптн го иред Нар. Скуиштином. Та Скупштииа ннје за то нозвана. Ја мпслпм ако су некп увређени тнме, што је казато, да су либералп отровали Адама, да та ствар стоји на улнцп, н свуда ире него у Скуиштинп. Ја у својој странцн стојнм као регрут нлп највнше као канлар, и опет нисам никад никоме од лнберала то казао, с тога могу тврдитн да је још мањп и један од ђенерала радпкалних то казао либералнма у иредставиичком дому овоме. На против, тако рећн јуче је било, да устаје ђенерал лнбералне иартије, те свакп час подгрева злонамерно нзвнтоиерену „Адамову њпву" п баца је целој радчкалној иаргнји егарајући се да утврди, како она нела иатриотизма, како .је само либерална нартија још кадра да осети п гаји нагриотизам. Гоеиодо, остајућн ирп томе, да ее у мени ноеле ове дебате роднла тек сумња, да је заиста тамо иешто могло бнти, ие могу а да овом прпликом не кажем шта ја још_назирем у некнм говорпма онознцнје, прпзнајем не свима. Ја назирем у њима владу једнога нравнла нз старога доба, кад су фарнсеји и књижевннци постојали, а које је један од ондашњих великаша изрекао. То је нравпло гласило: „Учнте софистпку, ту величанствену науку; она је кадра начиннти од црнога бело, н од белога црно." Многн од говора, којн су о овој ствари пали чинн ми се да еу нетекли п? старе изреке, коју сам номенуо. Иначе би бпло не могуће разуметн ио каком би се другом иачелу могло нробиги: еебе дизати једино ноннжаваЈућн другога. Смрт Адамова већ је давнаи1ња, она сиада у Исторнју. Господа интериелаити траже од нас, траже од Слуиштпие да поиравнмо историју ; траже да Скунштина каже овако и онако о томе догађају. Уахтев је неуместан, Садашњост н неумесан захтев, нојединих, људи нз ње могу бацити само ио неки зрачак светлости у прошлост, могу ио некн таман догађај више или мање осветлили, али иеторпју не могу изменитп. Иеторија ће казати да је у целом оном крају, кад је Адам умро, народ сумњао у његову ирнродну смрт н да је говорпо како је

огроваи. Казаће како се народ на свој начип о томе п уверавао пробдјућп да ли му на мргвој глави сгојп чврего или иесугурпо коса п брковп. Оида је то бнло, и госиода која су се осећала увређена ч оклеветаиа оиа све до сада ипсу иашла прплике и иут да то исправе, иего да иас траже да им то Скуи тнна поирави. Исгорпја нсгорија, оиа се ие може иравпичком софпетиком поправиги. Јован Милић — Ја сам покојног Адама Богосављевнћа познавао, јер сам га од 75 године познао. Он никад није браиио неправду всћ увек правду. Није имало места, да се оп ставља иод суд. Ои је сгављен под суд с тога, шго је казао: узмите ово жито, јер ће Турци да га иопале н хранпте своје иородпце. Шго су либералп иоднелп ову иптернелацпју, томе нема места ; то је требало у друго време подиетп а пе сад, те да дангубнмо и бог да иростп ова два дана, шго нам око овога ироиадоше. Мика Спасојевић — Господо, ово јс већ друга сединца, како се пролужава дебата одиосио узрока смртп Адамове иоћодом иитерпелације г. Стојаиа Гибарца. Ја до душе нисам нознавао нок, Адама, али сам као и осталн слушао за његов рад. За то сам сматрао за дужност , да устанем да проговорим неколпко речи одиосно ге стварн и то што г. Гибарац једнако потрже то, како је он био крнв. Као шго је суд донео решење, да су онп невнпн, т. ј он његов сгрнц , који је у то био умешаи, оида за игго да се та ствар ионово иотрже. И заиста због тога што анализа нпје нзвршена, мп морамо у све ово да сумњамо. Ја ее овом нриликом сећам .једнога стиха Мирза Шафпје, где каже: „ннко пеће рећп колнко је впн нпко неће казатп иодао му је чнн, ппко неће нрпзнаги да је курвни син." Или оно „евака уља п прогува, тражи злу свом часна рува." Тако нсго н г. Гпбарац гледа да скиие ту одговориост са своје сгране, која иоетојп у јавпом мншљењу. (Жагор). (Потиредседник — Ја вас оиомпњем, госноднне несланиче, да се уздржаваге од таквнх иоређења и пзраза.) Он треба да се дружн са оинма, који су го чинили, јер н народна нословица каже : „с ким си до нодне , оиакав си н од иодне." (Жагор). Станко Петровић — Кад је ова нигсриелација прочпгаиа јучеу скупштинској седиици, ја иисам мнслно , да ће доћи до оваквнх ирилика, да се оволико бурие седиице због тога ироводе. За мене Је ово бпла нзлншна ствар и овој иигернелаци није бпло места. Алн г. г. носланици, којп су иоднели ову иитериелацнју, хтелн еу да сисру са себе љагу, која је иа њнх бачеиа од ире 10 годииа. Оно што је било бачеио у заборав, сад је изиесено народу на видик , да то оиет крнтикује. Онп еу мислплп, да гнм иешго носшгну, докеу међутпм ове две седпице прошле на шгету оишге -народне благајне н на штету скунштинског рада. Хгела се Скуишгнна да заведе, да донесе одлуку, да је Адам умро природиом смрћу. Томе никако није било места. Ја не бих устао да говорим, да нисам изазван говорнма неколико говорника пз онозиције, којн хоће неке ненстнне да нзнесу нротнв нас. Г. Машнћ казао је , да смо мн довелн нанредњаке на владу. Мп нпсмо довелп нанредњаке, него смо оборплн лнберале. Чнм смо оборнли лнберале дошли су напредњацп и ми смо одма после 24 еата окренулн фронг нротпву наиредњака. То зиа цео евег, као што емо срушилн либерале, тако смо оборнлн наиредњаке, ма да нас је скупо то коштало. Дакле не стоји, да смо ми довели наиредњаке , него мн смо се борнлн н нротпв лпберала н напредњака , јер нпемо хгелн да дозволнмо, да се ико гнтра са иародннм иравнма. Г. Гибарац казао је ако је овде било кривпцс , ако је бнло сумње да је бнло гровања, онда бн наиредњаци као ирвн иепријатељн либералнма трагалн за њнм н гледалн да ношто по то нронађу иревога крнвца. Менп се чннн , да не стојн то да су нанредњацн бнлн ненрнјатељи лнбералнма, јер су с»Ј опда либералн бплн нзгубнли , тако рећн нису ии ностојалн, иего еу им највећи неирнјатељн билн радикалн. Дакле, папредњацц и либералн не треба да војују једно на друго; то су оне груне чиповинка, које се боре нротнв народинх мнсли и слобода. (Чује се: на егвар.... ЈКагор).