Narodna skupština

89 САСТАНАК — 9 МАРТА

неотаие сељаку иасуљ н иад му не роди за 2 год., па ако нема ништа друго да кућн, он онда мора да куин иирннач.... Потпредседник — Молпм вас ограннчите се на ирву тачку. Станко Петровић — Та ја за прву тачку н говорнм и кажем: да је мало ова грошарина на шекер и трпба метути 50 днн. мес.о 25 див. Молнм 10 иосланика да ме потиомогу. (Нема) Тривун Милојевић — Кад је нре бнло речи о сеоскпм дућаннма чуо сам г. Живана Живановића и многе друге господе II варошане како вагрено брани сељаке , да треба колпко је могуће да се стане на пут упашању сграннх ироизвода и оида не би штетовао наш свет а кчд је дошао на овај сладак шећер што га госнода много гроше а ми сељаци врло мало н кад смо дош ш на деликатесе п иужеве код Карла Перола, ту се подигла ларма п кажу да је велнка трошарнна. Ја пе велпм да је много него шга више кажем н остајем ирн томе, да бн требало на шећер иовпситп трошарину иа 50 днн. од 100 кл.. То је што се тнче нрве тачкс. Живан Живановић — Госнодо, кад је био говора о дућанима ја сам говорно свега једаи пут и тражио сам да се усвоји саветско мишљење по коме би имале сеоске дућанџнје што внше артикала да нродају. Друго, што се мене тпче грошарнне удрите на деликатесе, на шампањ и све у опипе што се како г. Трнша велн, налал! код „Карла Перола" ио 1000 дин. и колнко год хоћете од килограма, јер све то и ја и други нпшга не трошимо иего тражимдасе смањи трошарина на оне артлкле, који су народу од неоиходне иотребе. Михајло Поповић — Ја устајем да нотпомогнем иредлог г. Жнвка да овај члан нде у одбор. Потпомажућн мишљење да се овај члан врагн у одбор ја то чнним с онога гледишта које је пзнео г. мннпстар финансн^е. Мало пре г. мииистар финанснје је казао врло добро, да ако се ударн велика трошарииа само на луксузне стварн, онда нећемо имати никакве корнстн од тога, јер су ограннчене на мали број нотрошача. Дено, сад иолазећп с тога гледишта да нма корпстп, онда мора доћи неминовиа иосљедица: немојмо код ових сгвари, којима се већи број грађана слулш великом трошарнном да учинимо да иостану луксузне, јер само с тога што је велика трошарнна, учинићемо да ће настуиигн време, да се поједини артикли, којнма се већи број грађана данас служп далеко мање трошн, а кад се далеко мање троше то је чист чрговачкп рачун, да ће нриход бнтн мањн. Баш с тога гледишга ја д]>жнм да треба добро да пазнмо, да предмете, који се сада не сматрају за луксузне не наиравимо нх луксузннма са великом трошарином п тнме умањнмо нри ход. Према овоме што рекох, ја бпх вас молио да усвојимо нредлог г. Живана, да се овај члаи врати у одбор. И ја ћу молитн с његовпм доиуштењем да ие потиомогну 10 иосланнка да ова ствар пде у одбор. (Не иотиомажу га). Министар Финансија М. В. Вујић — Ја сам мало час заборавио, да напоменем оно, ипо је свима члановима фииансијског одбора нознато и да бн се иотиуно разумелн, ја ћу вам сад то казати. Све ово што се у овај закон о трошаринн уноси ннје ново. У овме закону о трошаринн пма трошарина старих, које су остале, даље, има старих трошарнна, које су новншене, а неких и новпх. Код поједЈннх тачака наноменућу вам и ја, а мислим да ће и г. известилац, које су старе, које иовсћане, а које нове. Даклс сматрам за дужносг да вам наноменем да имате на уму да су у овај закон ушле све трошарине од 1869 г. и према томе да није ово све нов терег ; и као што вам рекох, има старих трошарина, које су иостојале, које су неизмењене унесене, за тим старпх трошарнна, које су новећане и напослетку има и нових трошарина. Ја мпслнм, да ће бити довољно, да се артнкл но артнкл ироцени, да ли је довољно оитерећен или треба трошарину иа њ повиспти или смањити. Ја сам добро ценио те ствари, а и одбор заједно са мном и ја мислнм, да нпје исгребно, да се овај члан враћа у финансисви одбор.

СТРАНА 1061

Милош Богдандвић — Кад се овде иовела реч о луксузннм артнклнма п повншењу трошарпие иа њих и ја пмам да учнним једиу ианолену код ове прве тачке. Овде се нредлаже на шећер од 100 кгр 25 дииара. Ја држим, да ћо те сви иризнати, да шећер није иотребнпјп за масу народа који изпосп 90°/ о , нсго што је зејтпи. Међутни на зејгпн ио предлогу одборовом сшвљзно је 50 дин. иа 100 кгр. Пошто се више у нашем народу троши зејгин чисто по нужди н ногреби радп вере наше, јер се у иашем народу још чувају и иоштују 4 посга у годпин, а шећер то се впше луксу шо грош I и с тога ја бих иредложио, де скннвмо од зејгипа 25°/ 0 ц да их метнемо на шећер. Дакле да се на шећер наплаћуЈе 50, а зејтин 25. Ја бих молно, ако има 10 носланика да ме ногпомогну. (Потпомажу га). Известилац Ј. Ж. Јовановић — Ја сам п огонч једном ириликом, чипи мн се одговарајући г. Васнљевнћу казао, а морам п сад иоиовити : ако повећано таксу иарочиго па ове нронзводе као шго је шећер, можемо с тиме учинптп да и сам закон неће стуиитн у живот. Вп знаге, да мн имамо с другнм држава трговачких уговора. Мн на прнмер на кафу можемо метути таксу колпку хоћемо, за то што она не долази из Аустро-Угарске, већ долази нз других држава. Међутнм, шећер долазн нз Аусгро-Угарске, н ту је Аустро-Угарска заинтересована. И сад према уговору, којн с ?њом јимамо ја сумњам, да ће мо моћн нроћн с овпм законом п ако би диглп таксу на 50°/ о ја аисолутно ие верујем да би овај закоп могао стуипти у живот. Према овоме, као пгго рекох, ја бих вас молио да не ндемо даље од ове, мере која се иредлого.м закона нредлаже. Потпредседник - Претрес је свршен. Ја 1у ставптн па гласање ирву татку, као што је одбор иредлаже. иошто немам нпкаквог иаппсменог нредлога. Дакле ко је за то, да се тачка 1 ирнми, да се на шсћер од 100 кила 25 днн., нека седн, а ко је против иека устане ? (Већина седи). — Оглашујем да је Скуишгпиа усвојила тачку I но нредлогу одборовом. Известилац чита тачку 2Потпредседник — Усваја лн Скуиштипа прочпгану тачку ? (Усваја). Известилац прочнта тачку 3. Мих. Поповић — Кад бп какви хигијенскн разлози дик'1 прали ову тиошарнну, онда би у том случају могао разуметп што се гражи 200 дпн. од 100 I гр. јер бн 'п кој грошарпнп био цпљ да се уиоггјебн каве са евим стане на пут. Оида бпх раз^мео ие 200 ио 20.000 од 100 кгр. Али, ако су разлози чисто финансиске природе, ако се хоће да се која крајцара више утера у државну касу, онда ће по мом мншљењу према оваивој редакцнЈн ове тачке бнће нромашеп циљ, јер 200 днп. на 100 кгр, кафе знаш ии мање ип више, ио свестн потрошаче на \ 5 ., (Чује се : неће, пеће). Ја сам« то велнм а боже здравља иа ће мо впдети. (Чује се : ие мој да нијеш каф^. Не може ту сгојати разлог: немој да инјеш кафу, нпје овде реч о менп и о вама, реч је о цељи којој нма закон о трошарнни да служи, да се ко.ја пара више ) гера у држ. касу. 11а Ја баш и велим то што вн кажете : „иемоЈ да нијеш". Не ћу пиги ја, нећете нити ви осгаће њих неколицпна н онда кад сведеге иотрошњу кафе на врло малу количнну, каквпх разлога имаге надању већпх прнхода којпма бисте понравилн ово рђаво фннаисијско С'1ање? Ја велнм н тврдим ноуздано, никакнх. Ја гврднм да ће мо ми нромашитн циљ, ако се осгиви 200 днн., ретко ће који и ннтн кафу. Ако хоћемо да утерамо, коју крајцару внше у државну касу, ја држнм -греба ову таксу да сведемо на ону меру, тако да н норсд трошарине буде иотрошача. Ја држнм, ако се смањн ова такса, од 200 дниара иа 100, да ће се миого внше кафе трошнти као и до сад, а ако осгане овако то ће бпти само иа штету државие касе. Наиослеску, ударите таксу н 300 дин. мени је право, али том таксом иећете иостићи оно, што се овпм законом хоће. Алимпије Васиљевић — Ја ћу неколико речп смоа да кажем, јер оно шго сам хгео да кажем, казао ;е г. Мика