Narodna skupština

СТРАНА 1069

биљан за државни буџет то је с тога, што се пиво данас трошп у множнни народа, особито варошког. Мени овде није намера, да много заштићујем оне, којн троше пиво, јер ни сам нисам љубмтељ пива. Мој иоштовани пријате.и, Ранко Тајсић, рече како се по нашим каванама троши тако много пива, како кад уђете у њих, вндпте крш од чаша; како пракшканти па чак и неке жепскиње иију по 3 — 4 пива, а не зна од куд они тако живо. И то мени сведочи, да пиво нпје внше пиНе само богаташко. Мени, не и љубитељу пива, дужност је, да се бринем о нриходпма државним као што се брине и Фннансијскп одбор. и у тој бризи ја налазим, да Не рачун одборов бити погрешан и не налазим да Ие приход државнп бити већи, ако се оволико иовиси трошарина на пиво. Ја ево наиомињем онај скорашњи догађај, који се десио у Београду, кад ј> опшгпна подигла трошарину на ииво. И ако она трошарина није била тако велика, као ова државна, ипак су пивари п сви они, којп продају пиво, подигли цену. За три четири дана, биле су њихове пивпице иразне. То их је пагнало те су опет спустили цену пиву и сад су то учини.чп, пивнице су оиет постале пуне. Ја страхујем да овим садашњим пившнењем трошарине на ииво, број потрошача смањиће се за две трећине, и онда од прихода, који сад износи више од у 2 милиона динара годишње, ми би добили једну трећину. или Једва половину овога прихода данашњег, и у место да приход од ипва повећамо ми ћемо и овај садашњи смањити. С тога ово друго гледиште одређује ме, да будем противап одборовој трошарини на пиво. Даље, господо, данас је у нас производња пива постала домаКа, она више није туђа него је наша, Јер, готово у свнма окружним варошима, мп имамо по једну или две ппваре, и те ииваре, као домаће радионице, имају да помажу не само свога индустријалца, свога произвођача, него и земљорадњу, јер оне троше земаљски производ јечам, а м (ло шта доносе са стране. Али и то, што се доносп са стране, могло би се ограничити, да се не доноси Од тих пивница, којих има готово у свакој већој вароши, ја страхујем да неће половина бити затворена првог дана, кад буде усвојено мишљење одборско. И ја их. не бих можда много жалио да су затворене, кад би се затварањем њиним могао дизати рецимо морал у друштву, али кад је то немогућно, онда мислим, да нам је свима дужност, да се бринемо о оној циФри, која треба у буџет да уђе, и бринући се о томе, ја мислим да не треба оите^етити производњу пива, те да под теретом издане, већ да треба оставити цифру, коју је предложио г. министар, а коју је он, свакојако предложио према статистици, а не из љубави према произвођачима и иотрошачима. С тога ја сам аа предлог г. министра и одвојено мишљење одборско. Ранко Тајсић — Г. Р. Петровић разумео је, да сам ја казао, да пиво пију само господа и интелигенција, и казао, да ти приходи, узети од господе и интелигенције, врло су мали. То не стоји; а ја сам њега тако разумео; но да ја кажем, да нисам тако рекао, но пиво пију и сељаци, али они сељаци који имају пара, и они ће опет пиво да нију, као што су и пили. Но његовом говору изгледа да држава треба да има по пуне механе беспослених људи да пију п да су они избавиоци државних Финанција. Но ја то мншљење не делим; већ само трошарину на овај луксузап артикал по нужди ударам. Димитрије Ђирковић — Ја сам у Финансиском одбору био у мањини, што се тиче подизања 8 динара више трошарине, него што је до сад било, јер сам мислио, да ће бити много, да се то.шко од један пут подигне, нарочито с тога, што је ово једна нова грана наше ипдустрнје, којо., ми не треба да правимо никакве сметње у доба,. кад се она тек почела опорављати. Не само државна трошарина, него овде долази и општинска трошарина, и кад држава подигне трошарину на 20 а општина на 16 динара, онда тих 36 динара трошарине, није могуће платити, и биће оно, што рече Ранко Петровић, да се неће ни половина трошити, те се и

приход неће нстерати онолики, колики је до сад био. И с тога, ја бнх молио поштоване посланике, да приме мој предлог, те да трошарина на ппво буде 16 дин., дакле да со са 4 динара оптерети ове године, па ако видимо, да мо.кемо имати довољан број потрошача, опда до године можемо подићи још 4 динара. И ја бих мо.шо 10 посланика, да ме потномогну. (Не потпомажу га). Раша Нинић — Ја сматрам, дч је пивоЈедно луксузно ппће, и на њега би требало да се трошарина нодигне, јер га само пију господа београђани. Ја бих молио господу посланике, да се сложе са мном, те да на ниво ударимо више трошарине, јер један пивар узме 100 ока јечма, па огуда направи 500 литара пива. Ја бих молио да се овде трошарина подигне 40 дин. на 100 литара. Молнм 10 посланика, да ме потпомогну. (Не потпомажу га.) Потпредседник — Претрес је свршен. Ко је за то, да се усвоји предлог одборски нека седи; ко је нротив, нек устане? (Већина седи) — ОбЈављујем, да је Скупштина усвојила предлог одбора. Известилац чпта примедбу код ове тачке. Потиредседник — Прима ли Скупштина нрочитату примедбу? (Прима). Известилац чнта чл. 14. Војин Ђирковић — Као год што је тачка 16. обухватила свеће лојанице, тако исто ја нредлажем. да тачка 14. дође уједно, те да буде: «сапун 100 дин ,а Молим г. известпоца да ово примп. Потпредседник — Усваја ди Скупштина тачку 14.? (Усваја). Известидац прочита тачку 15. Милојко Лешјанин — Ја бих молио да ми се објасни, да ли се ово тиче сапуна, који се у нас производи, нли онога, који се доноси са стране. Известилац — Ја мислнм да сте ви могли разумети да се је овим хтела увести и трошарина и на ироизводе, који се произвде у земљи, а и на стране производе, у колико се то донушта трговачким уговорпма, а за успокојење да ће бити произвођачима у земљи олакшано, ја их упуПујем на чл. 11., који министру даје право, да се са пропзвођачима погађа. Милојко Дешјанин — Мн сви, господо, знамо да чиотота тела највише доприноси здрављу људском и с тога бих ја био тога мњења, да се овај сапун, који се у земљи производн, не оптереги оволиком трошарином, јер народу треба дати прилике да се што већма у чистоти држи, јер ће тиме и здравље боље да очува. Ми знамо, господо, да сапун и сад кошта 5—6 гроша килограм и ако га ми сад још оптеретпмо са 2 гроша, онда ће врло тешко бити за нашег сељака да он купи онолико сапуна, колико му је потребно. Ја бих дакле молио, да сб овај намет на саиун, којн се у земљи производи изоставн, јер сви артикли, из којих се сапун састоји, производе св у нашој земљи. Ми имамо лоја, масти, пепела са чиме се ирави сапун и с тога ја бих бпо за то, да се овај сапун никаквом трошарином не оптерећава, већ да се она плаћа на оне саиупе, који долази са стране: из Пеште н Сегедина а и из других вароши. Потпредседник — Претрес је свршен. Стављам на гласање: Ко је за то да се усвојн тач. 15. по предлогу одборовом, нека седи, ко је против нека устане? (Већина седи). — Објављујем, да је Скупштина усвојила тач. 15. Известилац прочнта тачку 16. Потпредседник — Прима ли Скупштина прочитану тачку ? (Прима.) Известилац прочита тачку 17. Максим Сретеновић — Пошто се код нас панир израђује у већоЈ количини, та је израда прешла скоро сва у српске руке, те да би се та грана индустрије заштитила треба ову трошарину свести на половину а не на сто динара. Потпредседник — Прима ли Скупштина ова тачку ио предлогу одбора? (Прима).