Narodna skupština

(ЈТРАНА 1081

вароши Ниша, но целог народа Српског. Иод таквим, правпо здравнм иојмовима, не може тај простор да прниадне грађанима нншкпм, као својнна вароиш Ниша, него мора да остане увек као својнна народа сриског. То дакле не може да буде својнна грађана вароши Ниша ннти они могу иа то да нолажу какво нраво; то је у у оиште — јавно — добро народа српског, које је откуиљег.о од Турака, крвљу н жргвама свпју Срба, а не само жртвама варошп Ннша, особпто жргвама данашњег њеног стаиовпнштва, које је већнаом дошло ту на готову туђу тековнну. И то бн бнло врло онасно нрнзнатн тнм грађаннма варошп Ннша ираво на то огромно велнко пмање, које ,је дошло чак до села Каменице, Горњпх п доњнх Магејеваца н за које су баш они највише крви иролнли, да постане својпна народп српског. И ти људн кад би морали да нлаћају грађаннма варошн Ннша пољачпну на то нмање, н то, као што рекох, баш онпм грађаннма, којн су н какн су онн данас тамо, онн бп тнме помагалн онда не оне којн су доиелн слободу сриску том месту н тој српској имовпни, и тнме нрокрчнлн пуг н сгво^или услове за цпвилизацију, него оне, којп су му у време ослобођења сметалп, и можда куповали п шиљалп сабљу коме нашп, а данас им нудн н доносе кулгуру у мндерима н турнпрнма. И ја мпслим да ниједан Србин ноће тражитн да они уљези вароши Ннша, којн су дошлн на гогово после, пошто је калдрма нишка онрана крвљу српском, и то баш овнх истих грађана сриских, од којих они данас граже овако велику пољачину, да они безиравно извлаче ове користн и да узнмају тај неправедан норез од онихљуди, који сј својом сонственом крвљу пралн више иута калдрму вароши Ниша (Такоје) но којој оин данас се тако слободно шетај) и теку себн каиигале, ударајући тај неиравичан норез на оне, преко чијих жргава онн су се ту и одомаћилн. Ја са овоп гледишта схватам ово иитање. И мислим, да је целокуиан иоступак власти, а и носту пак мннистров у овоме врло иравнлан, и надам се да ће п Скуиштина схвагнти овако ово иитање. ( Панса Сре (хК0вић не дај Боже ннкада). Ја ово гледишто сматрам за основни нравац прн расиравп и код самих судова, мислим да овакав нојам Народне Скуиштине ио овом пптању треба да обрађује у неколико и саме судове ири расирављању овога иитања, и мн не треба да дозволпмо као Народна Скупштина, да она мешавнна, онај конгломерат од разних народности варошп Ниша стече веће право на самом нрагу села Каменнце и Матејевца, него оннх којн су крвљу својом откуппли ираво понаше на то земљиште н да га данас нису ионова дужнп нлаћати тој новој туђинској најездн. Ако бп пак друкчпје урадпли, ја вас овда ннтам, шго бн даиас добилн као награду за поднете жртве ради ослобођења, тн људп, којима се данас тражи та неправнчна иореза? — Добилп би хо, да нх место османлија, који су их јуче ио нраву силе завојевачке глобили, и који су силом отеранн, дођу други и да му узимају оно нсто што су му Турцн до јуче узимали. И мени сс чнни, да са таквим иравцем полнтичним оин не бн пма.и. много да се нохвале за ону иролнвену крв на своме сонственом огњишту, за своје ослобођење од свачиЈег нга. И молно бн •Свунштину да, иридржавајући се овог мншљења, донесе од луку да се иреко ове интсрнелације нређе на нрост дневнп ред. (Чује се: врло добро; да се реши). Живан Живановић — Госнодо, овде су у ингању две ствари, а г. Марко Иетровнћ уплео и једну трећу ствар, која нпје основана на документпма, по но његовој доброј вољп. Што се тпче иољачпне треба сажаљевати, да је ту наилат\ иољачнне г. министар народне нривреде обуставио, коју је кроз толико година наплаћивао од сељана Ниш. И кад је то гако, ја мислим, да држава и државна власт ннје требала дп се меша у њихове иослове и да повлађује једнпма — сељацпма противу других грађана, кад су овп у праву. Друго, што сс тнче атара, на нослетку можемо оставпги ствар томе суду, који је ту ствар нредузео у своје руке и нека он реши како зна, ма да није ни тај суд бно иотребан, код јасннх белега о атару нишком. Али кад се ту новлачи нитање, да ли у

оиште пмају сељацн пмања у агару нншком, то и ја сиатрам :<а дужност, у колпко нозпајем Ншп н околнну, да иам објасиим , Села Ум, Каменнца п Матејевцн Горњи п Доњп, Киез Ссло — та су села нрипрла у јсдиом змијињаку, п гамо је 1аква тескоба да село Горњн Матнјевцп нема плаца пи школу да панравп. Сво њнхово пмање оснм впнограда, то је готово у атару нип1ком, нешто куидено од иоједпних Нишљана, а нешто н од Турака тако, да су онн ушлп у састав атара вароши Ниша, са својим нмањем. И то су та нмања, на која влрош Ниш нма права да паилаћује иољачину, на такав је случај и за Барош Ипрот. И тамо сељацн нз височког краја, којн су удаљеии по 5 — 6 сати имају своје њнве код Инрота. Дакле, што се нољачино тиче, сажаљевам што им је миннстар народие прпвреде одузсо то нанлаћивање, а што се атара гпче ту пема шта аа се суди. п могло би да остане како је сад, но кад је сгвар нрсд судом, нек суд нресуди како хоће и како зна. Нншка онштина, без сумње ће, н ту ногврдптп своја ирава и свој атар. Што се тнче града Ни;па — дакле тврђаве — то држпм да том ириликом речем, да је н државна власт преотела знаг ан део имања опшгннског п о гоме још постоји једна ннтерпелација код мпннстра 1 ојног; т. ј. да је војна команда учиннла Једио самовласно наснље варошн Нншу, противио оиоме шго пои Марко Иетровнћ гврдн. Са деснс сгране Ниша стоји град, ту има угрниа, ту је црква Св. Иаителнје, ту су иа Вииику виноградн н то све на земљншту нншком а у срединн гога стојп град плп тврђава нпшка. Команда војна ио теоријп г. Марка Иетровића дпгие се једиога даиа, ознда иеке стубове, сгавп неке белеге н самовласно со ирогласн за госиодара. Ја мислпм да не може да буде држава у држ^вн, и ио гој стварн биће суђење код суда. Но ја нз зпам како су могле војене властн ово самовласио да одузму од општиие пншке. Но то ће бити ствар друге нитериелацнје, коју смо већ ноднелн. Ја држим, да није оно тврђење довољно, што је отонч Марко тврдпо, него обратно да је град нншки са свим у атару вароши Нпша, и ио гоме град нема свог атара, него је то све атар вароим Ниша. Ја сажаљевам н протествујем. што је се упогребио пзраз да су Нпшлнје што и османлијс и то није ис т ина; п то не сме да буде нстнна, и не могу да се начудим г. нопу Марку иа оиакој беседи. Ако хоћемо да говоримо о борбп протнв Турака то нмамо само да посв дочнмо ово: Главе нншких грађана одлетале су са рамена тако нсто као н главе оинх сељана код Иеле куле и Горнце, а иарочнто владнчанске главе одлетале су впше у Нншу него у цслој Србнји, јер су се н онп борплн нротиву тнраннје турске, трулнлн ио тамиицама и са иоштовања достојнпм самоирегоревањем радилн су свн за ослобођењс и уједннење са својом браћом Србпма. То су раднлн чпсто грађаин ипшкн и оин су бплн једиа цслниа а Ннш је био јуиачко гњездо, где су баш сељацн нрнмили од Нишлнја идеју о ослобођењу н ујединењу са браћом својом Ја држим, да је то делење грађана — сељана и варошана — на иеке њихове тиране н робове, као што је отац Марко рекао, мнслпм да је ногрешио. Овде је само говор о јсдиом сиориом иитању међу суседннм онштпнама, н впше нншта. Што се мене тпче, ја сам задовољаи са одговором, у колико јо г. мнипстар казао. да селаци морају да алатс аољачину, а шго се гпче агара, то ннје ии у његовим ни у иашим рукама. То је иред судом, иа ће суд нрссудитн како за добро нађе, ма да нн том суду није било места. Јованча Стојановић — Молим вас, госиодо, дозволите ми да и ја ироговорпм пеколико речп о тој интернелацнјн, јер ја сам нознат у гој стварн, н у колнко ја ствар знам, ја ћу објаснитн. Мепи је нознато п ирошле годнне, Нншлпјо су ималн иамеру, да отму градско иоље од сељака, н отели су га. Но на жалост, оиет нм је рђиво испало за руком, јер је команданг града нрисвојио то Градско Иоље војеној команди. Сад оиет видимо нешто друго. НншлиЈе неколнко година нпсу наилаћивалн нољачнну; п кад су видели да им је одузето градско поље, које су ужпвали, хтели би да накнаде