Narodna skupština

СТРАНА 1082 НАРОДНА СКУНШТИНА

иа лруој страпи; и сад оии всле, ди имаља 1'орн>о-Матејев* чана, Доњо-Матејевчана, Каменичана и многнх другнх села, спадаЈу у атар вишкп. Госнодо, го пе стојп. Та имаља, ти сељанн нз Горњег н Доњег Матејевца и Камеапце имају та иман.а од вајкада, и Нишлпје ннсу никад ни за имање нанлаћнвалп иољачнну. Шго каже г. Нанта, да Св. Иантелеј снада у атар нвшкн, и то ие сгоји. Св. Ианте.јсј снада у ДоњоМатејевачкн атар. Нчшлије нросто само за то, што ппсу могли да ирисвоје ссбн Градско Иоље, хоће да пакнаде гу шгегу на другој странн; п сад бн хтели да паила^ују нољачнпу п све друге ирнрсзе од околпнх села, која јс дужиа да сносн само општнна нншка. Једном нрплпком, пмао сам да виднм нсшто слпчпо о ономе, што је било 1883 год., шго су раднлн сејмени. Нишка општпна посгавила је чуваре на Брзом Броду. Ја случајно, пролазећн туда, паншав на њих, иигам их : шта чекаге ту? Н>нх је било 20 на броју. п ссдс наоружаип ио врби.аку. Један, којн мн је бпо познат, од тих папдура, одговорн мн, да они чувају, да Горн>о-Матејевчанн пе возе крстнне. Бреме је било гако, да је било ногреба, да се крстппс што пре нренесу, алн иоред тога, онштпна нишка — не знам с каквим правои посгавила шпљбоке, и не дозвољава људпма да носе мал са свога пмања. Вели се, они су кунили имање. Јест, госиодо, онн, ако су куиилн пмања — куннли су их од другнх села, као: од Брзог Брода, пз Емннове Кугине, 'Бурлинска пмања н других села, н сад може лп оиштина варошн Пиша да присваја себи то право, да та имања спадају у њеп ачар. Ја се чуднм г. Папти Срећконићу, да може да иоднесе такву ингернелацију и да доказујс да Пншлнје нмају то право. Како нраво имају? Нишлпјс пнсу бнлп ннкад земљоделцн. Онн нросто хоКе, кзд нпсу моглн да отму Градско Поље, да сва имања околннх села нрисвојс у свој атар. Ја мислим, госнодо. да ннје нраво, и да не треба више о томе дебатоватп. (Чује се: да се реши). Потпредседник — Је лн вољна Скупштина, да се за кључи претрес ? (Јесте). Ко је за то, да се прегрес закључп, нека седн; ко је нротнв, нек устапе? (Свн седс). Оглашујем, да је Скунштпна решнла да се закључује даљи иретрес. Богосав Поповић — Ја као иосланпк пз тога округа, сматрам за дужност, да кажсм неколпко рсчп , а био сам н учнтељ неколнко годпна у томе крају, н прплично мн јс иозната сгвар , о којој је рсч. Сва поља , која се налазе око Ннша, на којима со сеју жига , иринадају не1>ином ссљацима, јер свн сељани из околних села имају њиве своје до саме вароши иа н око с». Паптелнје. 'Га нмања прииадају горњоматејевчаннма, доњо-матејевчаннма п г. д., дакае кад би се узело, да се гледа земљиште , н да се нита, да ли прнпада варошанниа или сељанииа, свак ће казати, да принада сељанима, јер сви варошанп су трговци п тек иеки п некп имају виноградс у Горнци и Бииику ; н тск ио нскн, од заклетве, нма њиву, а вс Ј јином су њиве сељачке. Нозиато мп је, да варошани нншлије , мрзе сељаке — а не знам нз ког узрока ? Тако лањске године забранилн су сељанима , да нродаду 300 кола грож1<а , из узроча—веле—„што је кнсело." П кад су сељани ножн.елп жнто одреднлн су варошанн 10" л>улп,сталп на нут да се жито нс вуче. Киша улари а сел>аппма је било нреко нотребно, да жито што прс ирсвуку; и усљед тога хтело се доЈ.н до крвавог боја. ]5рло коректно учинио је начелник окр. нгго је дозволио да сељанн иревуку своје жпто. А што се тиче правде, с.уд ће иресуднти, и казати, којеу ираву. Ја мнслим ла се нреко ове ннтсриелацнје пређе на нросч дневнн ред. Тома Јовановић — Менп су врло добро нознати новоослобо^енн крајеви, п ја могу рећи да Је интернелацнја гос. Нанте Срећковића, врло умесна. Није мп чудио што г. Марко Иетровнћ као свснпспнк говорн у том смнслу, како општпна нишка хоће да се корпстн тујјим нравом, а/1н мн је чудно да Јованча н нон Богосав говори о поком отнмању , кад знају како постојн атар измећу нас. Госнодо , у нас јо обнчај да сви сељани , војн имају имања у атару варошком, илаћају и иољачнну н данак н нрирез и чуваре и све тереге оишгниске, јер исто тт.о сноге н варошани сва терете сеоске он-

САЗИБ ЗА 1890 ГОДИНУ

штнне, ако у тој онштпнп нмања пмају, Рецимо да један гра1;анпи из Брање нма нмање у једном селу бнлу Брање н рецимо да му се то пмање заналн , он пеће нћнуврањску оиштину да тражи накнаду п штсте, него ће тр^жпти од оне сеоске општнпе , где имањс нма. Нека мп каже г. Јованча смеју лн сељлнн нз околнне Нпша, да пасу стоку у агару пишком ? И ако сељапи из околпне Нпша куинли су земљу у агару варошн Ннша, они су куннли земљу да ору , и немају ннкаквог права да доведу сто грла говеди да иасу на земљншту атара Општине нншке, нсто тако као што н варошани иемају нрава да то чнне у ссоскнм оиштннама н ако пмају саога имања у тнм оиштнпама. Атар ностојн, варош нма засебну граннцу и вама је иознато да по наланкама гогово свака варош нма у своме агару н пашњаке, на којима насу овце, краве мештаиа ге варошн, које чува чувар кога опшгииа нлаћа. И ако су нарошани њнма је нотребно ла имају овцу п краву, јер тамо пема млекара као овде по Београду, н које нароши нису имале агара, оие су кунилп земљу за угрину. Дакло, госнодо и ако ссљаин изоколпнх села око Ннша имају своју земљу у атару оиштине нишке, они немају иикаквога нрава, да те земље нрисвоје у атар онштнна ссоскнх, на макар да је всћииа земљишта у атару својниа сељака, оиштипа нма нраво, да постави чуварс у своме атару. На нрилнку кад су се одселили Турцн нз агара опшгнне врањске, зећниом су купнлн земље сељацн, и због атара мн смо нмалн нрилпке да сс суднмо , н суднло иам је сс чак у Цариграду до ослобођења , н сељаип иису могли урнетн ништа моралн су нлатитн општннн врањској. Оиако псто као што варошапн пе могу днктиратн сеоскпм оиштпнама , н ако нмају у њнма нмања, исто тако не могу дпктпратн ни варошкнм општннама и ако су куиилн имања у атару онштиие варошке. Баш ако буде нодела атара, ја мислим да онштина не треба да нретрпн шгету. На нослетку нека сељанп из тих села нотраже, да се одселе од атара оиштнне нншке, само ја држнм , да гражење не могу оснкватн само на томе. шго су оин покуновали њнве у атару онштине нншке. Уа то сам мншљења, да г. минпсгар одреди пзборни суд, н тај нзборни знаће како ће решење донетн кад се увери, како ствар стојн. Јов&нча Стојановић — Г. Тома се чуди, да ја потиомажем сељане, и вели да сељани увек илаћалн оиштиип нишкој. Госиодо , то није пстина. Никад сељапн ннсу нлаћалн нољачпиу општннп нншкој, него су нлаћали онштннн габровачкој, брзобродској и другим, а нпкад нпшлнјама. Дакле ја имам разлога нгго бранпм сељане. М Дешјанин — Ако се опомињу господа носланпцн, ми смо ирошле године једну нодобну пнтерпелацнју пмалн;ја се сећам, да је том прплнком бнло говора о томе , како се општнна нишка жалнла, што командат града не дозвољава да грађапн општине нпшкс могу настн своју стоку на градском пољу. У колико намтнм , ја сам н онда казао , да командант грала не бп требао то да чинн , нс бн требао да забрањује онштпни нишкој , да иасе ст ку на том нољу нарочито с гога, што су оида иншлнје доказнвали, да је оин и нод Турцнма то право имили. Мало нре иошгованн посланнк Марко наноменуо је, како је власт војена кад је град заузела одрсдпла рејои градскн на је забраинла, да инко ис сме на го ноље долазигн н да со само војена власт корисгн тнм нољем. Ио иауцн о фортнфнкаццјн, спакн град мора да пмасвојо градско пол>е. Па прнлнку н бсоградскн град пма сноје градско поље, •.сојо јс 1862 годпие међу народиом комиснјом одређена н то јо поље ограннчено оипм нпзом кућа , ко.је ностоје од Савс до Дупава. Даиашњн нарк ка шмегданскп, који сс сад улеишава нрииада градском нол.у, алн вн внднте да је то градоко пољс сад уступљено онштннн бсоградској, ди опато спремп н нриуготови за ужнван.с нублнке београдске. Има нзвесннх цравила односно уногребо градског поља, и докле со нраво својнно ирнватних унотробнти може. На прнмер на градском нол>у обично се дозвољава да со могу иодиаати слабије »граде, којо со могу лако уклоннти; тако сто могу се под цицтц парковн. као што јо случа.ј са беогрид-