Narodna skupština

СТРАНА 1106

НАРОДНА СКУПШТИНА, - САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Новак Милошевић — Кад се деси овакав скучај као што каже Милан Поповић, са свкм је ираведио да им се то одузме, јер ииа људи, који су уироиастили своје имање иа се завукли у шуму и упропашћују је. Дакле овакове којн кваре шуму не треба пх жалитн, већ их треба чистити. Међутнм за то им се може дати земљиште на другом месту. Потпредседник — Стављам ва решење: Ко је за то, да се прими чл. 9 тај нека седн, а ко је противан тај неки устане? (Сви седе). — Објављујем да је усвојен чл. 9. Известилац ирочита чл. 10. Потпредседник — Првма ли Скуиштниа ирочитани чл 10? (Прнма). Известилац прочита чл. 11. Алекса Ратарац — Овде се каже: да окружни суд решава ове жалбе као хитне и његова су решења нзвршна. Ја мислим да не треба овде да се зауставимо и да треба ди отиадну ове речн : ,његова су решења нзвршна", нлн ако јс ко незадовољан, нека се жали даље свима судовима. Известилац — Преко је потребно д,а се иравни односи о својин нзмеђу државе и појединаца регулишу што ире ; јер докле то не буде, дотле не можемо ништа учиннтн да наше шуме од наглог сатнрања заштитимо. А да се то ностнгне, иотребно је да се та ствар брзим нутем свршава. Комисије, то су вам нзбрани судови, а првостеиенп су судови касациона власт избраннм судовима, дакле њихова су решења нзвршна. То је усвојено свуда, па и ми смо то усвојили. Радисав Митровић — Прнмедба Алексе Ратарца умесна је. Ове комисије нодобне су избраннм судовима, а иротнв пресуде избраннх судова жалба се изјављује окружном суду, и ако он одобрн нресуду избраног суда, онда на његово решење изјављује се жалба касационом суду. Дакле, не стојн оно што каже известнлац да је окружни суд касациона власт пзбраном суду. Ја мислим да би о овоме требало мало више размислити и с тога би овај члан требало вратити у одбор. Министар привреде К. Таушановић — Господа, која су нротивна да остане овај члан, наводе разлоге као да бн он био протнван Уставу. То не стојн. Правницн, који су разгледали ову ствар н у министарсгву нриврвде н у Државном Савету, казалн су да може овако да остане. А да овако остане веома је иотребно, јер ако се остави да могу нарннце трајати 10 — 15 година, онда је боље н да не доносимо овај закон, него нека се и даље краде и нљачка. Потребно је да се што пре сврши нодела шума н да се зна докле су чије границе. Ако дозволнте да се решавају те нарннце као н друге, онда немојтс ни доносити овај закон. Радоје Коотић — Цримедба Алексе Ратарца Радисава Мнтровнћа неумесна је. Онн су били више нута нзборне суднје и знају да нресуда нзборног суда иде на решење окружном суду а не касационом н решења извршног суда извршна су. Алекса Ратарац — Ја морам нонова да се вратнм на ову ствар. У чл. 148 Устава стоји: „никакав суд ни судско уређење н надлежност, не може се установнтн друкчнје осим законом. Алн никада и ни нод којим именом не могу се установнтн ванреднн или нреки судовн нли комиснје за суђење." Дакле, ми морамо избрисати реч „комисија" на да ставимо речн: „избранн суд", јер овим комисијама даје се нраво, да рошавају о својиии н кад се то стави, онда могу разумети, да решења окр. суда ностају нзвршна. Министар привреде К. Таушановића — Доиста стоји у том члану Устава, који је г. Рагарац нрочитао , да се суђење може регулисатн само законом и баш то јо сс н нмало на уму кад је овај члан реднговаи, јср се њиме регулише до је окружнн суд посљедна ннстанција за решење ове стнарп, дакле да ие решава о њој нскаква власт која на то не би имала нрава но Уставу. Повак Милошовић — Ја бих сс занигао како сс хоће I. I атарац заштитн то^ Хоће лн овде, да се заштнте и оии л.удн, који су самовласно заузели шумо н за које је мало и

смртна казна. Гарантнје, која је у овоме члану, довољна је. Нроцедура судска, но овоме члану кратка је н јасна. Држнм да је одборско мнсње н ирвобигнн иредлог г. миипстра са свим умесно, н да .је то донето / корист самих шума. Потпредседник — Прегрес је сршен. Сгавнћу на гласање: Ко је за то да се чл. 11 нримн, нека седн, ко је нрогнв нек устане ? (Већина седи). Оглашујем да је усвојеи чл. 11. Известилац ирочнта чл. 12. Потпредседник —Прнмалн Скунштина чл. 12?(ирнма). Известилац нрочита чл. 13. Милан Поповић — Менч се чннн, да је овај рок од годнну дана са свнм кратак. Кад се у чл. 16 каже да се подела има извршити у року од 5 год., онда овај рок од године дана кратак је. Мнслнм да треба да буде бар 1 год. Известилац — Онда бн бнло како каже Мнлан Поновић за 7 год. Овај рок од годнне дана рачуна се од онда, кад се обележавање свршн, н од тада за годину дана има соиственик да се убашгинн и да узме тапију. Потпредседник — Претрес је свршен. Ко је за то, 1,а се чл. 13 нрнмн нека седн, ко је нротив не устане ? (Већина седи.) Изветсилац нрочита чл. 14. Потпредседник — Прпма ли Скуиштииа овај члан? (Прпма). Известилац ирочита члан 15. Потпредседник — Усваја ли Скуиштина овај члан? ■ Прчма). Известилац прочнта члан 16. Потпредседник — Прнма лн Скуиштина овај члан ? (Прима). Известилац ирочнта чл. 17. Потпредседник — Усвајл лн Скунштина овај члаи? (Усваја). Известилац нрочита члан 18. Потпредседник — Усваја лн Скуиштниа овај члан? (Усваја). Известилац нрочнта члан 19" Потпредседник — Усваја ли Скунштнна овај члан? (Усваја). Известилац нрочита члан 20. Потпредседник — Усваја лн Свуиштнна овај члан? (Усваја). Известилац ирочнта члан 21. Алекса Ратарац—Плате овнм шумарнма н иодшумарнма доста су велике. Ја не могу, као носланнк, да гласам за овако велике плате нарочнто овнм људима, којн сем те нлате нмају још неке додатке. Ја нредлажем овако: Шумарн: 1 класа 2100, II класа 1500, Ш-ћа 1000, н IV 800 дииара; иодшумарн: 1 класа 1000, а II 800 дииара. То бн било за садање наше прнлике згодније н боље. Ја тражнм 10 носланнка да ме у овоме потномогпу. (Иогномажу га), Министар привреде К. Таушановић — Госиодо, да би шумарн моглн нотпЈнце одговориги очекивањнма која се имају но овоме закону, да би могли не само обдржавати садање шуме, иего да бн моглн још израђнвати нланове, каквих шума нкамо, какво дрвеће греба да сс где нодиже и шта у ногледу шумарства и где шта греба урадитн, нужно јс да нрибаве н особнту сирсму. Ти шумари у другнм државама зову ср шумарски ннжињерн. Онн морају да сврше једиу школу која иоси тии внше школе. А да ту могу свршпти, морају ирво да сврше целу реалку, да нроведу но 3 — 4 годиие у школн н 2 годиие у нраксн. Ирема томе дакле, н ми ако мнслнмо да добнјемо снремие л.уде, морамо их нлравиатн у нлатн са људима нз другнх струка, којн су толико исто учили. Ових шумара бнће 10 —15 у Србијн. Ако мнслите, да имате шумаре са мањо знања, онда нх можнтс мање н илатитн, али од њнх не треба онда да очекујете рсзултате, којн со од