Narodna skupština

СТРАНА 1138

5. „ подвозне, путне, сеобене и комисиске трошкове ..... 13.000 дин. 6. „ огрев и канделариске иотребе 5.000 „ Свега дннара 146.054 - 70 „ Наш министар унЈтрашњнх дела, нека ово решење извршп. 5 марта 1891 год. Београд Јов. Риетић с. р. К. С. Протић с. р. Ј. Бели-Марковић с. р. Министар унутрашњих дела, Ј. Ђаја, с. р. Исти гласи: ПРЕДДОГ министра унутрашњих дела Народној Скупштини Ванредиа Народна Скупштина ирп решавању буџета полициске струке у земљн за за 1890 годину, (што је бнло 30 декембра 1889 год.) одобрила је кредите ва њено издржавање у главном ио основнма онда предстојеће админпстратнвне ноделе. У нацрту буџета, који је за 1890 годнну ноднесен Народној Скунштинн мојнм предходником ПБр 6661, позицнје буџетске рачунате су но нацрту администратнвне ноделе на 15 окружних и 59 среских иачелстава н 1 уираву. Но Народна Скунштина увиђавају^н да онда ностојећа надлештва нолнцнска, којнх је било 21 начелннштво окружно, 69 среских и једна управа, а према том н њнхов броЈ органа мора остати до решења закона о адмнннстратнвној подели узевши у рачун да ће то биги нзвршено до 1 марта 1890 године неке је кредите повисила, а неке смањнла од ноднесеног пројекта. Међутим закон о администратнвној подели, саикцнонисан је тек'15 марта, а за извршење његово, остављен је рок до 1 јула нрошле године, дакле четнрн месеца доцније. Норед тога, законом о администратнвној подели,увећан је број иолнцпскнх надлештава, са уиравном града Ниша и трн среске канцеларије ирема ностојећем стању, а од нредложеног броја властн увећан је са 14 и то једном уиравом и 13 среских начелстава којих сад пма на брогу 72. Са ових уставннх одредаба и њиховог нзвршења, одобренн креднтн буџетом за 1890 год. не могу да иодмире расходе ио извесним новицијама до краја ове годнне, као што ће се Народна Скуиштина изволети увериги нз приложеног нрегледа, који је нодељен иа нериоду до 1 јула, као дана извршења закона о адмннистратнвној нодели и закона о уређењу округа и срезовн н на нериоду од 1 јула до краја године. По том нрегледу који ми је ноднела благајна новереног мн миннстарства на основу својнх рачунских књига, а ирема учињеиим расходима до данас, н расходима који се нмају извршити до краја ове године, за постојећи број особља н иослуге, показује се мањак одобрених кредига ио нзвесним нозицијама са 146.054*70 динара а уштеда ио другим нозпцнјама са 75-182'33 динара. Нрема томе вншак утрошка преку укуние суме буџетом одобрене износн суму од 70,872-37 динара.

Да ће бнти већн расход но што су одобрени кредити буџетом нредвнђени знало се одмах но санкцноннсању закона о админнстративној подели, п мо.ј нредходник поднео јејошза време сеснје Ванредне Народне Скунштнне нредлог иод 7 априла за одобрење накнадних кредига, алп је тај предлог због важннх иослова остао не решен. Главна и највећа разлика у вишку утрошка лежн у одобреном креднту на плату пандура н служнтеља. Пројектом буџета предложено је за 15 округа, једну управу и 59 срезова на плату овнх 250.000 дпн., а буџегом је одобрено само 200.0С0 дпн., мање дакле 50.000 дннара. Како је носле законом увећан број надлешгава са 14 са свцм је природно, природно, да јс н креднт морао бити зиатио већн, а он је међутим још смањен био, те је с тога иемниовно морала иастуиити иоследица већега утрошка, јер место да је кредит новећан, он је знатно смањен, надлешава ннсу могла бити нн једног часа без потребне послуге, за обављање службеиих иослова. Сматрам за дужност нзвеститн Народну Скуиштнну да је од креднта одобреног за 1890 год. на поднозне, путне, сеобне н комисиске трошкове, нлаћено 5.306 39 дин. ио рачунпма од 1889 год., да је услед уставннх одредаба, морао се вршнтн размешгај чиновника и њнма трошак накнађати и како је неколнко нута у овој годннн вршен иреглед иослова н увођење у жпвот новпх закона при иолициским властпма од пзасланнка мојих. Све је то доприиело, те је одређенн кредит од 14 хиљ. дин. на ту цељ недовољан бно. А кредпт одобрени иа хватање хајдука и разбојника од 10.000 динара не достнже за го, што је у овој години далеко већн број хајдука н разбојнпка утамањен из нрошлих година међу које долази и чувенн хајдук Јосовац, а главе њнхове биле су уцењеие са новећнм сумама, које су морале ирема обећању заслужннм лнцнма нздатп. Издатцн сн чињенн само но ирекој иотрени и на оио, што је морало бнти. Штедња је вођена но свима буџетскнм позицијама, где год је то било могућио без штете за обављање службеннх иослова, а то казују бројеви уштеђеннх кредита, којн су иоказанн у нрегледу благајне, н који »нзносе суму од 75.182'33 дннара. Да би се могло иснлатитн све особље нолпцнскнх власти н подмирнтн сви нотребин трошковн до краја ове годнне ; част ми је нредложити Народној Скупштини да изволи Решити: Одобрава се мннистру унутрашњнх дела. иакиадан креднт за подмирење расхода у 1890 год., а на терет државне готовине п то:

1.

На

илату ипсара срескнх ....

17.868 00

2.

и

„ иолнцпскнх ирактиканата •

21.000-00

3.

»

„ наидура н служнгеља • • •

84.105-00

4.

п

хватање хајдука и зликоваца • •

5.081-70

5.

п

нодвозие, иутне, сеобне н кочисн-

ске трошковс ........

13.000-00

6.

X

огрев и капцеларијске потребс •

5.000 00

Свега дннара

146.054-70

Министар унутрашњих д ел <*> Ј. Ђаја, с. р.