Narodna skupština

СТРАНА 1130

НАРОДНА СКУПШТИНА, - САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

39 закона о пословном редт у Државном Савету, послати Вам у прилогу под .||. и одвојено мишљење троице чланова Државног Савета. Изволите примити, Господине Министре, и овом приликом уверење о мом поштовању. П редседник Д ржавног Савета Ђ енерал С. Грујић с. р. За тим: Одвојено Мишљеве О предлогу народног посланика г. Др-а Динића и I другова, о изменаиа у вавону о уређењу санитетске струке и о чувању народнога здравља од 30. Марта 1881. год. Предложеним изменама тражи се, да се отварање апотека удеси према мањем броју душа, но што је то до сада било, даље, да се ограниче неке привилегије; које су апотекари до сада нмалн, како би се у земл>и отворило што више апотека н тим задовољила потреба, да свет може лакше, брже и јевтиније доћи до лекова, и да се даде синовима ове зем 1>е, који су тај ванат научили, прилика, да и себи и земљи могу користити. Налазећи, да су разлози предлагача потпуно умесни и оправдани, ми се у начелу слажемо са предложеннм изменама а у појединостима подносимо ове примедбе: 1.) По досадањем закону дозвољава се отварање апотека у варошима и варошицама, где нема апотека, ако имају до 4.000 душа; а у местима, где има једна или више апогека, на сваку апотеку, мора доћи до 5.000 душа. Предлогом се тражи, да се у првом случају дозволи отварање апотека и на 2000 душа, а према потреби и мање, а у другом случају, да на сваку апотеку дође 3.000 душа. Предложенои изменом неће се постићи оно што се тражи да се број апотека умножи јер је отварање истих ипак ограничено, а одиста је потребно, да се ово ограничење укине, јер нма доста наших људи, који би радо апотеке отворили, али места немају. С тога ваљало би оставиги општинском одбору, да он одредн, колико је потребно апотека за општину и према томе предложена измена друге тачке члана 24. ваљало би овако да гласи : „Одобрење за отварањо и држање апотеке даваће се на захтевање дотичних лица. У сваком месту у Србији може се аиетека отворити, али колико ће још нових апотека бити у коме месту решава општински одбор и о Своме решењу извештава министра унутрашњих послова, који ће расписати јавни конкурс. Првенствено право за отварање апотека имају синови ове земље, за тим Срби са стране, а кад ових не би било, онда остали по избору. 2.) Предлог да се првом ставу тачке 6. члана 24. на крају дода: „У једнакој квалиФикацији првенство има онај, који је више практиковао" ваља усвојити, јер је користан; а предлог да се други став исте тачке и истог Ч1ана укине неуместан је и не греба га усвојити. Овим сталом овлашћен је министар унутрашњих послова, да може наредити, кад нађе да је нужно, да се молилац за отварање апотеке, и ако је поднео документе, опет подвргне испиту, и тек ако исиит добро положи, да му се може дати дозвола за отварање апотеке. Ово је наређење корисно, јер се зна, да се на многим местпма олако добија диплома магистра фармациЈе; и кад би се овај став укинуо, онда би могли и они, каји нису довољпо спремни, отварати анотеке а то би шгетно било. 3.) Измене тачке 13. и 14. члана 24, којима се ограничавају прииилегије, дате апотекарима, ваља усвојити, јер по досадањем закону годинама се дају апотеке нод закуп, и тим се спречара да млађи људи отварају самосга.ше радње, већ су принуђени, да годинама раде за туђ рачун. Веотрад 27. Фебруара 1891 године Чллнови Државног Савета Д "Р> Довић, Вл. Јовановић, И. М, Душманић.

Коста Јуршпић Ја сам у основу противан овоме извештају, је ли вољна Скупштина, да мз саслуша. Потпредседник — 'Гај ће извештај доћи сутра на дневни ред и сутра изволте казати ваше одвојено мишљење. Пошто је данашњи дневни ред исцрпљен, то данашњи састанак закључујем, а заказујем други сутра у 8 'ј. 2 часова пре нодне. Дневни ред биће; 1) Одговор г. миннстра унутр. дела на остале интерпслације, на које није одговорио ; 2) Други претрес закона о измеиама у закону о моноиолу соли ; 3) Други претрес о нзменама 5 37. крив. зак. 4) Извештај одбора о разгруписавању општина; 5) Први претрес о извешгају одбора о предлогу К. Димића и др. о изменама и допунама о уређењу санитетске струке који је прочитан ; 6) Извештај одбора о изменама и допуиама закона о класној лутрији ; који је такође сад прочитан и 7) Извештај одбора о пројекту закона о продужењу рока повластици г. Минху и Шумпетеру. Састапак је трајао од 1*/ 2 час по подне. 94 САСТАНАК 14 марта 1891 год. у Веограду

ПГЕДОЕДАВАО ИРЕДСЕД1ШК Димитрије Кати^ ОЕКРЕТАР Љуб. Јокоимови! Почетак у 9 часова пре подне, Присутан је: министар народне привреде, Председник — Отварам 9 4 састанак. Изволте чуги протокол 9 3 састанка. Секретар Вит. Младеновић прочита номенути протокол. Тривун Милојевић — У протоколу се спомиње, да је паређено да се забележе имена свију оннх посланика који јуче при прозивци нису били. У тај ред спадам и ја. Сто је н више дана, од како се је Скупштина састала, и ја до јуче ни једном нпсам изостао, а јуче сам отпшао тек у 12 сати. С тога бнх молио, да се то из протокола избрише, а само да остану имена оних, који пикако јуче нису долазилн. Председник — Прогокол има да садржи у Сбби стање, које је при провивци било. Г. Триша признаје, да није тад био. и онда од куд може тражити, да се то избрише из иротокола. Алекса Ратарац — Ја нећу да тврдим, да сам био у Скупштини, алн сни знају, да сам био на вратима кад је вршено гласање. Секретар — Доиста неки оу после прозивке дошли, али Скупштипа је допела закључак, да се имена свију онпх, који се нису при прозивци одазвали, забележене у протокол. Алекса Ратарац — Ако није посланицима слободно да излазе ван зграде ради нужде или иића воде, онда бар једном греба то да знамо, те да и не чинимо. Председник — Усваја ли Скупштина прочитани протокол? (Усваја). Изволте чути молбе и жалбе упућене Скупштипи. Секретар чита: ЕснаФ трговачко-бакалски из Гор. Милановца , трговци из Књаа<евца, еснаф трговачко-бакалски из Аранђеловпа, еснаФ бакалски из Неготина, есна <1> болтаџиско-бакалски из Нетровца, грађани из Раче, еснаф трговачко-бакалски из Трстеника, еснаФ бакалски иа Гроцке, еснаф бакалско-трговачки из Тоноле, гра4 анство из Крупца, еснаф бакалско-трговачки из Александроица,