Narodna skupština

СТРАНА 1235

'и-ча довољпа годпшње н да подмири ову иотребу :!а паоружање, и да не чнннмо нов зајам. Дакле нз тих разлога: што би се овпм ирирезом могле да подмнре пајнужније потребе војпе; што не бн моралп да плаћамо пнтерес на овај зајам. п што рачунам да би имали боље н савременпје оружје кад се пе би од један нут пабављало,—ја ћу гласатн за предлог Ранка Тајснћа. Мидан "Бурић — Молим вас браћо, устао сам но другн пут да поново кажем иеколпко рсчп о овој стварп, да мс поново чујете, јер сматрам ову ствар као врло важну. Иитање се овде иред нас пе меће хоћемо лп мн да пмамо државу српску; хоћемо лн мн да жнвнмо својнм животом нлн ие ћемо? Ја знам, да ннио од вас не бп желео да иема своју државу, и да не жпвп својим народним жпвотом. 11а кад хоћете да имамо државу српску онда треба да пмате војеку н зсмаљску одбрану. Ннје гларно број војске, него је главно са каквим је оружјем та војска спабдевеиа п са оннм што јој треба. Војсцн су нотребне добре цушке, топови, коњн, запреге, одело и све шго је иотребно. 11а шта се овде тражн ? Тражн се зајам за наоружање п да се набаве све војнс нотрсбе. Један од посланика иознва министра војног да нам овде јавно н отворено каже да Србнја нема оружја, на тек онда да одобрн зајам. Ја мнслпм, госнодо, да је ово једна ствар такве природе, која не сме да се каже. То је нсто као и каква тајиа у кући, јер кад би то казао онда би самп нздалп иашу спагу непријатељу, којп хоће да сазна снагу свога иротивннка. Кад бн зиалн иашу војну снагу и страну оида бн оин увск билн снгурни да ће иас победнтн. Ја не само што бнх бно за 10,000.000 дии. да се донуии војннчка снрема, јер верујем, да Србија од кад живн својпм иолнтичннм жнвогом, утрошнла је на наоружање впше од 100 милијона дии. за сирему на н ова ће се сума од 10,000.000 дии. да употреби на ову цељ; јер Србпја жпвн од 80 годнна н она треба да се спрема оиако исто као и суседн, јер оии немају већа нрава од иас иа своју будућност н иа своју псторнјску задаћу. Једаи од иошговаипх другова а чшш мн се баш иоштоваип пријатељ Ранко рече, иа Слнвницп смо страдалн што је водно раг Краљ Мнлан, а ннје се питао иарод. Али госнодо, иије тако, не ннта се данас је ли водио рат Краљ Мнлаи нлн његовн мииистрн, него се каже Србпја је иобеђена. Ја сам онда бно у туђннп н онлакнвао сам нораз мога народа н цомињао сам у себи, камо среће да смо далн ц шаком н каном, иа да је иогииуло н 20.000 иашпх јунака, само да ннсмо далп да се нама прсотме престнж наш н нонизн понос иарода нашег. Дакле ие стојн нпкако то више да поједнне личиостп одговорне су за нашу недаћу, иего одговориа је цела земља, а доказ томе иаћн ћете у нсторијн светској. Народ фраицуски бпо је силан н моћан иа његову реч ослушкпвало се и у Негрограду н у Берлпиу и у Бечу, Дошла јс Гермаинја која је н Наиолеоиа оборнла са престола Паиолеои јс иао, ј»а то игго га фраииускн иарод инје волео, алн над његог. не принисује се само његовој лпчностп, него се приписује целом француском народу. Усљед неноверења нзмеђу Наиолеоиа и иарода, 1'ермаипја је успела лакше да иобедн фрапцуску војску. Такав истп случај био је и на слнвнпцн са краљем Миланом и сриском војском. Али фраицуски народ н ако је пре1рпео такав пораз ои жудп н спрема се да опет иовратн себи оиај нрестнж, који је имао. И кад гако радн једаи велпки фраипускп иарод оида шта остаје за нас мале. У животу народа нма и славннх часова н тешких прплика. Таква једна тсшка нрплнка задеспла иас је нрошлог рата, ну, ја и ако сам нрогнвннк оннма, који су ратом руководили нротиву Бугара, ие могу инкад дозволнти, да су оин новелн тај рат у тој цељп да Србнја буде иоипжеиа, иего оиет у цељн да Србија своју моћ расиростре н одржн оно место на БалкаиСком нолуострову, које јој но нсторнјн н нрнпада. Бнлп смо нораженн, али не велп бадава иародва пзрека: „војна је срећа иромснљнва". Па шта иам сад иалаже иатриотизам н иигерес земде? Налаже нам да се снромамо н да у једиом часу покајемо иопшуле наше јунаке и да уверимо н нрпјахеље и иеирнјатеље сриског народа да јс Србпја ирва

па Балкапском нолуострову, да она нећс да вређа туђе интересе, али да она хоће да очува нс само своја стечева ирава, него да бранн и своја историјска ирава, да брапн задужбнне славннх царева и краљева нашнх, да бранн тековнне нашнх славннх Немап.нћа о чије су су сс иријатељсгво отнмали го лики народа у ередњем веку. Брло леио рече г. Мнхајло Поповић; ие сгоји до нас, није у нашој руци кад ћемо повестн рат, али стојн до нас да сс снрсмамо п да будемо сиремип п готови, кад нас нзазову светски догађаји нс само да бранимо ннтсресс и част своју, иего да иокажемо старо своје јунаштво, и да иокажомо да воднмо рачуна о свој браћн пашој, да се покажемо да смо као нашн старп јунацн, којп су залагали своју гливу на бојном нољу н своју децу за славу срнског имсна. И ми смо у истом иоло;кају у ком наши стари јуиацп, н ми греба са посланнчки клупа да иокажемо исгу одважносг н патрнотнзам, којн су онн иоказпвалн иа бојном иољу. Ако хоћемо да Србија буде наоружана и спремна оида треба да гласамо за овај нредлог н ие треба пншта да се плашимо од Оирача јср њпма само п отвореио можемо рећн : „Србпја трсба да јс у сваком тренутку наоружана п спремна п зато смо гласали за зајам". На основу ирнреза, који је законом одобрен задужујемо се 10 мнлнјуиа, да се спремпмо п усавршимо, да се народ наоружа, како би у данвм нрилилама бно кадар да сачека светске догађаје, који ис стоје у нашој руцн, а који не стоје ни у руцн круннсаних глава, него стојс у руци бозкјој. А кад стојс у руцп божијој онда мн као народ срнски треба да смо вољии да очито нред иријатељима и неиријатељнма варода српског нокажемо, да Народна Скупштпна пе плаши се никаквнх жртава, инти хоће да се одрече својнх псторнјскнх ирава на земље Нсмањића, у којима срискп народ живн, гдс сс слава славн, н уз гусле јаворовс онева славна ирошлост Обплнћа, Немањнћа, Југовнћа и других срнских витезова, па ма се од ње гражнло, још 100 милијона, још 100 хиљада јупака, као што су наши иреци бнлп. Ви сс сећаге госнодо, како су нам причали пашн дсдовн о догађајнма ослобођсња Србијс, вн знате госиодо, да су онда жеие н девојкс, кад су њнхова браћа нзгинула скакале у Мораву н тамо т]1ажнлб снаса у валовнма Моравс ионосу п образу сриском, да ис бн робовале н наслађавалс ненрнјатеље свога рода и отачасгва. И данас кад сс од нас тражн одобрењс овога зајма, нити би бпло мудро нн полнтнчкп, а држнм да н нсма ни јсднога мсђу нама, кад мете руку на срце н кад погледа па ирошлост и са тврдом вером у будућност, да Србнја треба да буде иијемоит потлаченог српства, да иећс гласати за овај зајам. У томе треба да смо смо сложпи, н бсз разлнке сграиака греба да се иокажемо сви одушевљени, да је Србнја достојпа да будс чувена н виђена, и да је кадра да нзврши свој историјски задатак. С тога ја држнм да Скупштипа са пајвећом вољом треба да одобрп овај зајам, који се тражп иа оснону прпреза 0'06 дин. који јс Скунштниа одобрнда још прошле године. (Одобравање. Чује се: да се решн). Министар војни Р. Милетић. — Ннјо оидс реч, господо, о укуииој пашој сиреми или иеснреми оружјем, на ирошп Србија ције никада бцла спремнија у орун<ју него даиас, ннти су икад све категорнје 1БСие појске бнло спабдевеније у такиој мори с такиим оружјем, као што су данас. 11ије оидс реч ни о томе хо1»е ли се приступити наор) жаљу са ноиим пушкауа са безднмпим барутом. Нс, то су патања, која иотребују оремона на да се реше, алн за то трсба да су одрешене руке н нладп н дотнчиом министру иојном. Хоћо ли белн барут дати рсзудтате, којп ће олакшати решење неких ироблема а са слабијим опгероћеизем буцета или Кс датн такве резулгате да још која сума треба иа ту цељ да се утрошн, то је ствар, која има тек да се решн, али и мнмо свега тога ми можемо бити снокојни са дапашњим оружјем. Овде, госиодо, реч је о томе да се извеспа нотреба војно организацнје подмнри. Војна оргаипзација је огромна п оружан.е, то је један део од сума новчаних, за укунну снрсму ]одне војскс. Ја мислиа да Скупштина пнје вољна да улазп у дегал.пу аналнзу ово стварн. (Чује се: не, не. то ио треба). Ја вам господо, нзјавл.ујем моје уверење да смо мп спремпи н да пам грсба овакао једвн зајам тога радп да се поиуне поке нразнино како би дошли до савршеннје