Narodna skupština

НАРОДНА СКУШПТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

СТРАНА 1236

спреме. Господо, јер много завнси од тога ратна готовост да у опште војска може свој задатак да испуни. Све ово пак да се ностнгне ваља да су све чивије на овој огромној махини добре н на своме месту. Дакле треба по свима гранама попунити оно, што оскудева. Један од г. г. посланика приговорио је томе, што се народу пушке не раздају. Односно другог позива сигурно биће вам познато, да су п)шке раздате, а што се тнче раздавања пушака осталим категорнјама о томе нмам да вам напоменем. Носле дугог проучавања овог поступка, по свима круговима и војним и иаучним, ствар је решена опако : с тога што је оружје комп.шковано и деликатно мора се свакога месеца ирегледати и одржавати у исправности, а то може бити. ако је сложено у магацинима и ако пушкар на томе стално ради, јер што год је Финије оружје мора му се већа пажња поклањати. Да бн се томе доскочило, хтело се приступити грађењу батал.опих магацина, да би се олакшало народу. Заиста мисао је лепа, али се не да лако остварити, јер требају грдне суме новаца да се магацини подигву. С тога је се и од те мислн одустало, но ипак сам ја убеђен, да се га ствар може поправити ц учпниги олакшица народу, да људи нитн морају ићи далеко, нити да много дангубе. Ја сам намеран да у систем инструкција за позиве који имају да се вежбају, уведем, да се војници вежбају у близнни својџх к}ћа и да на збориштима четиим добијају оружје путем коморе, а кад се спрши вежбаље, да се оружје одпоси у магацин и ради очувања и ради оправке, да увек буде у исправности. Дакле и та ће околност отпасти и л>уди се неће морати мучити да иду далеко и да дангубе. Шта више намеран сам да у систем вежбања уведсм друге инструкпије, које ће још внше олакшати иароду, а које ће опет с друге страно, задовољнти оне захтеве, који се од војске очекују. Један је од г. г. говорника поменуо и нашу прошлу војпу и ако ннје сад говор о томе, опет ја сматрам за дуншост да бацим у неколнко поглед те да ствар буде јасиије нредстављена. Била нојска велика или мала, миого заииси од тога, како се одржава у њој јединство и у колико се ратна начела пабл>удавају у стратегичкнм покретима не ратиом попришту и тактичким радњама на бојпом пол>у. Може бити, да је појодини елеменат, који Је био позван да дизгнне у својим рукама држи пренебрсгао гу своју дужност н није дао отнора тамо, где је требало да да, п тако оствари оно маневрнсање н крегање, које одговара и законима логике и начслнма ратне вештиие; али тим што је била дужност једнога човека не греба теретити све остале, који су својом добром вољом хтелп да послуже својој отаџбини. Но и преко тога ћу нрећи, пошто је то ствар историје, а један мудар историчар умеће да оцени где су грешке остале, Оиде, господо, нијо реч о спрсмн целокупиој, оиа јо неома нелнка, она се ради дсценијама. Овде је само реч о оној спреми, што још оскудева, јер војска треба да је спремна тако, да је кадра да врши своје операције и на Марсовом пол>у, и у логору и у боју. Да со све пак го постигне морају се на овај начин створити могућности, да једна влада за другом сл>слујући допуњује и иродужује јодан започет рад, — на развоју н усавршењу земал>ске спаго. Да се нојска донодо до савршснства п буџет војни и онвј зајам веома је малоп, а ни година, дие и три дана нису довол-ие, да се то иостигпе, јер војска је оргаиизам, који со неирестано разви^а и усавршава. Ондо се има на уму Јсдна органивација, и хоћс да сс она усаврши и у њој допуни сво оно, што оскудева; а кад јо то што се сада тражи, ја мислим, да и госнода посЈаници мораЈу признати, да је цељ, намера, да се усавршујо и јача снага зомл.с, која јо у војсци оличена, а војска је најпећи чувар и садашњости и најпећо јомстио за будућпост; бсз њо не можо се сигурно ни бродом држарним крманити, Као што сам мало пре рекао, а исто су н друга господа иослаиика пагласили, јсмство данашњих мнра и благостање лозки у снази и доброј спроми државо, и сло дрншме, полико и мало, • рудо со да ту постигпу и усаиршо. Донло ћо војни еломонат онако да напродиЈе, то ми Још но анамо; докјс ћо оп да обухвага цсло становништно и нретпара у воЈску — пама ниЈе

познато. Ми се овде понинујемо судбини као и остали народи, али нам дужност налаже, да бацамо поглед свзки пут на готовост војске и, у колико нам у том смислу не достаје, ми треба свим средствима да гледамо, да ту готовост усавршимо и одржпмо на висини. Као што мало пре рекох; ко на овоме штеди у миру, тај ћо скупо плаћати у време рата, јер Је новац јевтин, али су скупе победе. а за то вашу ђецу вал>а озбиљно спрпмити а тим осигурати успех у служби отечеству. Риста Поповић. — СлушаЈући дебату о овом питању, рекао би човек да се сада решава, да се усвоји некакав зајам — ново оптерећење. Ово господо, не стоЈи, ово је пнтање у начелу решено лањске године. Ви знате да смо ми на Један известан начин и нужности овога заЈма обавештени и да смо та решили и вотирали у Скупштипи једногласно. Дакле, у опште, о каком новом задужењу не можс бити речи. Једино, што може да се говори сада то Је: Хоће ли министар војни да се овласти, да онаЈ прирез, коЈи је лањско године вотирап, употреби одмах, а не да се на њега чека 10 илн 12 годнна, због уштеде од неколико десетина хиљада динара. Или, сматра ли Скунштина, да због гаке мале уштеде треба да чека 10—12 година, док се таЈ прирез покупи па оида да се воЈзка спреми, или ће одобрити да се спрема изврши одмах а креднт да се исплаћује реченнм прирезом. Ја мнслим да су неумесни разлози оне, г. г. посланика, која веле: «па мп смо решили, да се наплаћуЈе по 6 пр, дин. прнреза годншње па нека се таЈ ирирез покуни" па тад нека се спрема изврши. Такви разлози, ако нису нз других каквих обзира изнети, они су са свим неопраидани. Ја нећу да говорим о потреби заЈма, Јер знате на какав смо начин добили обавештаЈ о томе и какви су нам разкози диктирали да ово одобримо. Потреба Је већ призната и кредиг Је у своЈе време одобрен, само Је сада пнтање: хоће лн та потреба да обистпни и да се измири, илн ће да се некаквим пезгодним решењем да се сама потреба одложн. Ја сам као члан Финансиског одбора онда, кад Јо чл. 8. донесен у Скупштину зампшл>ао овако, како се сада испранља, јер шта Је цел> овога приреза, Он ће се наплаћивати све дотле, докле се не исплатп сума 10,000.000 дин. Тако вели чл 3 закона о прирезу. И Ја то тако разумем, но г. минпстар вели, да то Скупшгина треба јасннје да протумачи, Јер иначе па основу овога 3. члана не бп могао да добије позаЈмицу. Дакле, ако би чекали 10 или 12 годнна да се та сума измири покупљеним прирезом бнло би сасвим неумесно, јер може бити после 12 год. погреба ће бнтн сасвим излишна. Дакле, потреба је била и ми сматрамо да она треба да се подмири и то на овај пачпи. Но, кад је се видело, да по чл. 3, не можс то да се изврши, ми смо ноднели овај предлог, да се то протумачи, •ге да со на основу извотираног кредита од лањске годпне може да закл.учн зајам, који би се исплаћивао прирезом од 0 п. дии. По, само што смо овде учинилн те додали да стопа интерееа, но сме биги нрско 6°| и . Ствар јо дакле чиста и Јасна и ради тачног тумачења овога члана донесен је овај предлог. Пи онда, кад јо оваЈ закоп котпрап пије било иачошо дебаге, јер смо сни сматрали да је нуашо, да се та нотреба подмири и ми смо то сви Јодногласпо усвојили, п ја мислнм, да ова Скупштина неће нмати разлога, да одбије захтев мпнистра војног, јор као што рекох према чл. 3. та ће со оума исплатити прнрозом, а то Јо било нојасно, и ми садашњим нашим извештаЈем хоћемо то да исправнмо. Сасвим је, дакле, нзлишан говор о новом задужен.у, Јер само Јодино може бнтн говора о ннтеросу, а мнслнм да пико пећо тврдити, да абог тога треба да чекамо 10 и 12 год. да ту нотребу нодмиримо. Нз тих раалога Ја мнолим да ћо Скупштппа одобрптн мншл.ен.о одбора. Трифун Милојовић — Мпога госиода гонориици гоиоре о иггедши ; ја ииим да тиј глие лоио анучи, и овде у Окуиштиии, и ио целој иемљи, али цид иииио, ииио стоји отии>е стнири у ЈОироии н кид ие можомо нииид пи сигурио ро1»н ; шти пим носн дан, ц шти иоси иоћ, онди треби ди учиинмо све, што је иужно, те да смо нотнуио нијннчкн снремнн. (Јрбија счоји на тикој тичци, ди мори хоће ие^е бнти нотиуио