Narodna skupština

СТРАНА 1255

Живан ЗКивановић — Са свиМ је умесан предлог председника г. Димптрпја Катића , но ја бих мо.шо Скупштпну, да скрене пажњу на ту могућност, која ће можда још п више нћп у прилог правди. Као шго знате апотеке су врло свупоцене радае. Један кандидаг апотекарскн пма ирво велике муке доа свршн школе;затпм док прпбере канптал, да отворн апотеку н најзад док добпје одобрење од надлежног мпнистра' Замнслите, да је он ове годиие огворио аиотеку н после две трн године да умре. Онда ће његова нородица остатн у горнм ирнликама него породпца оиог апогекара, којн је више година радио са апотеком. С тога ја усвајућн предлог госи. председинка г. КатнКа молио бпх Скупштпиу , да учиии разлпку нзмеђу апотекара , којп су раднлн 2—3 годпне п онп, који су радплп впше година. Ја усвајам оно што је г. Катнћ казао за оне који су нреко 10 годпна радпли, алн ја бнх молно Скунштину да одреди вшие годииа, за оие апотекаре који су раднли испод 10 годнна. Известилац — Ја пе могу то да прпмим. Потпредседник — Претрес је свршен ставићу на гласање измеву тачке 14, коју је одбор нредложно са ^оиупом коју је предложно иредсесдипк Катпћ. Ко је за то, да се измењеиа тачка 14 са дпнуном Кагићевом примн , нека седи; ко је протнв, иек устане ? (Већина седн). Објављујем да је Скупштпна усвојила тачку 14. Известилад чпта: други став тач. 14 изоставља се. Потпредседник — Ко је за то , да се пзоставп други став тач. 14. нека седп; ко је протпв, њека уставе? (Сви седе.) Објављујем да је Скупштнна усвојила да се пзоставн други став тачке 14. С овпм је свршено п друго чнтање ових нзмена у закону о апотекама. Овај се закон враћа одбору , да га ревнднра н поирави ако где што нма , па после , да се о њему почменпчно гласа. На реду је пзвештај 0/]бора за молбе п жалбе. Молнм г. пзветиоца да заузме своје место. Известилац Михаило Ристић прочита поменути нзвештај. Љуба Ђирић — Међу нрочптаннм молбама налазн се п молба г. Мпке Марковпћа лекара, којом тражи да му се веке год. ирнвремене службе иризнају у сталне. Кад је госп. министар војнп зват, да каже своје мишљења по његовој молби, онда је он пзјавио, да ће поднегн један иарочптп закон, којнм ће се годиие контрактуалие службе прпзнати свима он 11 м чнновннцпма , који такве годнне имају. Међугим н по томе закону овоме човеку не би се могле признатн године службе, јер он нма године иривремсне службе. Ја вас молнм, госиодо, да мн, којн смо решнлн, да се многпм синовима ове земље, којн су јој нослужнлп часно и поштеио, нрпзнају таква права, која сте призиалп Днмптрнју Вуковнћу , капетану неке годнне службе за храбро држање у ратовпма, којп сте нрнзнали марвеном лекару Екеровићу годнне службе, које је нровсо у страној земљи,— ја мпслпм, да ће те уважитп н молбу једнога вашега спна, којп је занста послужио земљн, кад јој је помоћ њеинх сннова највпше требала, а којн је за време рата занста својим радом то заслужио. Ја вас молим да чујете у чему је његова молба. Он је као спромашан ђав свршпо Велнку Шаолу, за гпм ј е нзбраи за државпог шпомца и кад је свршпо медецину и положио све испите, онда се вратпо у своју отаџбину п постављен је за окружиог физнкуса н окружпп фнзпкус бно је неколпко годииа. Кад је пеправедпо иремештеи у Ужице по потреби службе он је дао оставку и као ириватан лекар живно је у Горњем Мнлановцу. Кад је дошао рат онда га је ондашњп председиик општцие горњо-мнлановачке Вуја Васнћ уппсао у коморџпје. Кад је вндео шта се ради с њиме оп се јавпо мпнпстру војном п изјавно да се као лекар ставља нарасиоложсње владн. И тадашњп мннистар војнн одмах га је одредио за ијшвременог лекара , постави га за капетана II. класе н такоје он у целом другом рату ировео на бојном иољу, лечећн наше рањеннке н тек кад је свршен рат и углављеп мнр , оида је

гек иостављеи за сталног каиетана. Ои даилс не тражн ништа друго иего да му се те године ириврсмене службе, ироведеие у оно доба кад је Србпјп највише требовало лекара, у рачунају у сталне, и ја вас молнм , да се рошење одборско нзмени у то.ме смислу да му се те годиие које нровео у сриској војсцн за време рата, иризиају у сталие, Јер кад смо , као што мало ире рекох, иризпалн годиие иривремепе службс Днмптрпју Вуковићу, многпм учитељима и другим чииовнпцима, онда мислим да нема ннкаквог разлога да се и но овој молбн нс донесе онакво решење, као што се допело ио овим молбама које сам иомеиуо. Ја дакле предлажсм да се уважи молба Д-р Мих. Марковића т. ј. да му се годиие привремсне службе од 25 новембра 1877 годние до 25 јула 1478 годиие прнзнаду у сталне , јер је то као одлнчаи лекар иа бојиом нољу заслужио. Молим 10 иослаиика да ме иотиомогну. (Иотпомажу га.) Максим Сретеновић — У истом смнслу устао сам н ја да потпомогнем предлог Љубе 'Иирића; јер сам бно очевпдац у време српско-гурског рата какве је услуге молнлац Мика Марковпћ чииио српскмм војнпцима, у свако доба када је бпо иозват. Кад смо другим уважплн годпне службе онда ја мпслнм да је н оп заслужио да се и њему годипе иривремене службе ирпзнаду. М. Лешјан — Господнн Ћпрнћ рече да је Д-р Мика Марковпћ нремештен у ужичкн округ н, да јс усгед тога дао оставку н да је годину дана бпо у оставци н радпо јо као приватни лекар а носле кад је настунио рат да га је миннстар војии поставио за прнвременог лекара н ои цредлаже да му се те годипе службе, које је провео као прнр.ременп лекар у рату признаду а не оио што је у оставцн, као ирпватап лекар ировео. Ја налазпм да је то са свим ираво, нлрочптостога шгојсМнка Марковић учнпно врло велике услуге за време рата, И те годипе које је у рату провео он тражи да му се прнзиају а не оне које је провео у мприо врсме. Кад бп ои тражио да му се иризпаду оие годнне које провео у мнрно време ја се ие би толнко заузнмао за њега, али кад он тражн да му се признаду оие годиие које је у рату провео, оида ја мпслпм да је нраво да му се та молба уважи п да му се годипе службе ировсдеие у то доба иризнаду. Живан Живановић — Господо , ја бих се придружио иредлогу г. 'Иирпћа с тога што се зиа, да је тај човек који је бно слабога здравља да је се за цело н сувише излагао. С тога сам и ја за то да се овај предлог усвојн. Тома Бојичић — Госиодо, свакад сам више цеиио опога Србииа, којн је бно у овнм раговима које смо ми нмали са Турцима и желно бих да се свакоме таквоме човеку на првоме месту учинн свако ирнзнање, на тако сам н сада у тој прнлнци да се по нрсдлогу г. Љуба Ћнрића н овоме нашем брату Србпиу призиаду горње године службе и то само једиа годииа што је он нослужпо нашој отаџбнин каоједаваљаи и искрен Србпн. Ја сам дакле за то да му се уважи ова година службе н гласаћу за нредлог Љубе Ђирића. Милош Богдановић — Мени се чини да иије нмало места да се дебата води кад предлог није потиомогнут. (Чује се: Потпомогнут је.... Потпомогнуг је). Па лено п ако је потиомогнут ја колико сам чуо из говора г. Ђирића ои предлаже, да се томе лекару уважи годииа даиа службе, шго је он у рату био као коморџнја, па иосле одређеи па лекарску службу. 11а баш с тога гледишта ја држим да му ие треба ту годину службе уважитп, јер кад је он, у место што је требао као коморџнја да служи, добно канцеларију, онда му је учпњеио много тпм сампм, н шга троба више, јер гата ћемо оида са оипма којп су се борили у лапцу на и главом илатилн. Љуба Ћирић -- Нпје ово, госиодо, прва прилпка да г. Мплош Вогдановпћ чнни иезгодие нспаде. Он жали што један лекар нпје бно коморџија за време рата. Ја мнслим да нико од нас пеће жалнти за то сем г. Вогдаиовића. Ја држим да ако је ико учииио добра у нашем рату 1876, учиннлп су добра лекари, а нарочнто могао је учнинтн »аиавједан човек као што је г. Марковнћ, који се сматра као највуражннји од нашнх лекара, којн је вечнго стоиу за стопом на завијалнш-