Narodna skupština

СТРАНА 1316

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

И8вестилац прочита чл. 12. Председник — Стављам на гласање. Ко је за то, да се прими чл. 12. нека седи, ко је против нека устане ? (сви седе). Објављујем, да је примљен чл. 12, Известилац прочита чл. 13. Председник — Стављам на гласање. Ко је за то, да се прими чл. 13. нека седи, ко је против нок устанеГ (Сви седе). Објављујем да је примљен чл. 13. Известидац прочита чл. 14. Председник — Стављам на гласање. Ко је за то, да се прими чл. 14. нека седи. ко је прогив нек устане ? (сви седе). Објављујем да је примљеи чл. 14. Известилац прочита чд. 15. Председник — Стављам на гласање. Ко је за то, да се примн чл. 15. нека седи, но је против нек уст не?(Сви седе). Об)'ављујем да је примљен чл. 15. Иввестилац Љ. П. Ћирић чита чл. 16. Мени се чиин, госнодо, да у овом члану има једиа иразнииа. Овде се каже да ће суд за 24 сата забрану оснажити или ионштитн и иосле тога ако нема решења сматра се да је забрана дигнута. Нема одређене казне за нредседника, који неће да изнесе суду иа регаење ствар, против које је чињеиа забрана. Менн се чннн да би било умесно за овакве случајеве унети овде овакву одредбу : „Ако суд за 24 часа од иријама ствар не реши, иредседннк суда или његов застуииик, биће кажњен са 200 — 300 дии., нзузимајући какав непредвнђен случај, који по кривичнои закону нскључује одговориост. О стварн овој решава и казну изрнче касацпонн суд по жалби втсти, која је забрану листа тражила". А да не би бнло злоуиотреба од стране министра иравде ја мпслим да треба да оставимо касацноном суду да он решп да лн је нредседннк крпв што ствар није нзнео на решење, или не ; јер ако оставнмо овако, моћи ће да буде злоунотреба. Цредседник, знајућн да се за 24 сата, ако се не доиесе решење о забранп, забра скнда, може да оклева с пзношењем ствари на решење. — Дакле као год што смо се свим силама трудили да осигурамо слободу штампе, да се уредницима не чинн неправда, исто тако морамо и овде да учинимо једио огранпчење да и иредседник не би могао да учини злоуиотребу са својом дужиошћу ; па ако иавалично не хтене да извршп што му закон иалаже, иека буде кажњен. Министар унутрашњих дела Јован "Баја — Ово што иредлаже г. известилац не тнче се нн у колнко закона о слободној штамии, него се тиче тачности у вршењу дужности нредседника н суднја. Међутнм зна се, да и нредседник. и иоједине судије кад иогазе одредбу законску, одговарсју за то. Ја мислим ако н не уђе таква одредба у овај закон, онет ће касацноин суд казннти иредседника, ако не би извршилн своју дужност. Алн ако се нађе да је потребно да се и гу одредп иарочита казиа, ја немам ништл нротнв тога. у осталом ево не нде ни иа шгету, ин на корист слободие штамио, него овил се тежи томе да чниовнпцп врше тачио своју дужиост, што се ио себи разуме, јер кад не врше тачно дужиост, оии ће бнтн кажњени. Ја оиет велпм: ако палазите да је потребио да со још боље утврди тачно вршее овње дужности, онда можете нримпти предлог г. известиоца. Паита Срећковић — Ја мислим да .је говор г. 'Кирића са свнм умесан и молпм Окуиштину да то усвоји, јер ће се иначе чинитн злоуиотребе. Но усвајајући овај нредлог, ја бпх имао да додам још ово. Ми смо при ирвом иретресу много говорили о иривитном животу, о нородицама нашим и меиисечнт да је место овде да се каже да се не сне нападатн нриватап живот н нородица; треба овде дакле додатн као 4-ту тачку : прнватип иород* иички жпвот. Иавеотилац Као што виднте, у одељку другом овога чл. 1(> говорн се о узапћавању н кааује, кад се ножс уаантнтн лисг, новнне, књиге и т. д., и нрема томе не бн нмало смнсла

и не може бити места захтеву г. Срећковића. Н>еговом захтеву нма места тамо, где се говори о казнама, н онде може г. Панта тражитп веће гарантије за чување приватног живота, а овде се говорп само о узапћавању. Пошто нисам мало пре гражио од иосланика да помогну мој иредлог, да не би нредседници злоуногребљавали своју дужиост, то молим сад 10 посланика да номогну мој нредлог. (Потпомажу га). Коста Борисављевић — Предлог нзвестночев неумесан је, поигго се ои баш окреће протнву слободе штамие, јер ако председник ие пзнесе за 24 сата на решење то нитање о запту, онда се забрана диже ; а на против оваквом редакцијом натераће се председиик да пнтање о запту реши. Дакле ја мнслнм да нема местм иредлогу његовом ако се иде на то да се стобода штампе заштити. Живан Живановић — И овако стоји како каже г. Косга Борпсављевпћ, али свакојако његово тумачење допушта да код судова буде нешто што нс бн требало да буде, т. ј. да суд може да прећутп своје мпшљење да на тај начин буде сакривац у некој ствари. С тога бп било делпкатније да суд пошто по то донесе своју одлуку о листу који треба нли не треба узантнги. За то је суд. Известилац Љуб. П. Ђирић — Кад сам, госнодо, поднео овај предлог, ја сам подоста размислио да лн овакав предлог неће скучнти слободу штампе. У целом мом раду о нонашању при првом претресу овога закона, ви сте внделн, да сам био ваљан, да све оно, што је ишло на штету слободе штамие, отклони. Али вн впдите да за председннке судова долазе људи којн припадају нзвесној иолнтнчкој партији п такав један председнпк може да чинн злоуиотребе и да листовима који прнпадају његовој партпји помаже, а противничким да одмаже; н. ир. ако се узапти „Видело" он може одмах да изнесе на решење то пнтање, а ако се узапти »Српска Независност" нлн другн који лист, он може да неизнесе на решење. Дакле да не би бнло злоупотребе ја мнслим да треба усвојити мој иредлог, при том пре што председннка може казнигн за неиравплви рад само касацнја, а ако код ње ие налазите гараицнје онда мнслнм да ћете мање гаранцнје наћи код самовоље иоједниих председннка. И ја мнслнм да нећемо скучитн слободној штамии мојим предлогом ; наиротив, отклонпће се ћудљнвоет нредседнпка, да једну ствар изнесе на решење кад хоће, и да је не нзнесе кад неће. Ранко Петровић — Мени се донада примедба г. Косте Борнсављевића, јер занста ако се где год иредседипк иролењн, нли се прећутн, оида то његово ћутање може ићи само у корнст новнна и њнма што је наштамнано, јер се забрана онде днже. Дакле то би ишло у корнст слободне штампе. Умесно ми се внди и нрнмедба г. Жнвана Живановића, што каже, да може да се десн те да гим ћутањем неко буде оштећен само што ја налазим да та штета иије протнв снободие штампе, јер то је неосиориа пстииа, да та штета може бити за сваког другог пре, него ли слободну шгамиу, а овде нзвестнлац говором својим хоће да заштнтн само слободу штамне. А ако ко буде штећен нлп увређен, нредседнпк и судије нама су одговорни но закону о сдијама, н но томе нема инкакве нотребе за овај нредлог којн је нзнео г. Љуба "Кирић. Ако лн се десн ово, што је номенуо г. 'Кирнћ, да једие иовине нредсединк суда одмах узме и иримеда, а за друге се чини иевешт, за го стојн адмнннстратнвиа власт која може тужитн председиика суда. Дакле пма пута да се н оној другој страин да задовољења. Међутнм у нигересу је слободне иггимпе да ие прнмнмо иикако нредлог г. 'Кирнћа. Милутин Гарашанин — Госиодо, код овога члана имам да учиннм једну нрпмеобу. Овде се говорн о узинћавињу сниса, новпиа п т. д. и киже се у којпм случијнма може то битн г. .)• У сл у чају увроде Краља нлн Краљевског дома, у случају унведс кога сграног владаоца нлн њпховог дома н у случају познви гриђаиа ди устију иа оружје. Диљо у овнм члаиу 16 кизато је кико зинт пада. Али има једаи случај који је меин Дошао до зиоњи а зи расирииу кога меии се чнии да би билО мести ди се овдо кижо игга греба радити. Случај је у овоме Лнст јодан узанћен, што сидржи увреду влидаоца ; суд је о-