Narodna skupština

СТРАНЛ 1334

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

буде сведок и онда ако иеће да каже кривца, онда сам иека буде кривац. Тако је исто казаио и за уредипка н ако не1|е да нрокаже ннсца, онда он одговара. С тога бнх ја у гач. 3 носле речн: штампар додао: »ако иеће да иаже ннсца". Максим Сретеновић — Ја не иодразумевам штамнарске радинке да су то штамнарп и да ће оин што но овом закону одговарагн, као што рече предговорник г. Алимније Ва спљевић. Штампар је онај чнја је штамнарнја, а радинцн раде само носао, којн нм се да те и ако ту буде каква кажњива сгвар онн пе одговарају већ паиред лмеиоваии. Треба ову редакцију оставнгн оваку каква је. Председник — Претрес је свршен. Сгављам на решење чл. 39 како је на нрвом чнтању усвојен. Ко је за то, да се овај члаи нрпмн нека седн, ко је нротнван нека устапе?(Већипа седи). ОбјављуЈем да је Скуншгина усвојпла чл. 39 како је на нрвом чнтању усвојен. Известилац чпга чл. 40. Председник — Прнма ли Скунштнна овај члан 40 ? (Прнма). Известилац чнта чл. 41. Павле Ранковић — Усгао сам да учнннм једну нримедбу код овог 41 чл. У другој тачцн каже се: „ко учиин крнвице нротнв овога закона«. Мени се чнии да је ово неумесно речено и да бп боље било казагн „крпвце но овом закоиу". Дакле место ове редакцнје ја износим ову. Друго пмам да кажем још н ово. У иоследњем ставу овота члана стоји да се свака тужба бнла од нриватиог лнца бпла од државне властн, мора узегн у ностуиак за 5 дапа од дана прнјема. Ја налазнм да ова редакција треба да отпадне. За то шго ово није таква ствар коју треба суднти кроз 5 дана; јер деси се у суду нретрес кривнчног дела, рецнмо крађе, где суд нма да ислеђује ту ствар за 5 илн 6 дана; ако оставимо ову редакцнју овако онда суд мора да оставља нслеђење по оној крађн а да узме у ноступак штампарску кривицу . Штампарска кривнца за 3 месеца не може да застарн, па ииак бн суд морао да наиушта иресуђење крив. дела, што многн људн очекују, на да узпма у ностуиак онтужбу због штампе. Ја мнслнм да је ово неумесно н да треба да отиадне. Известилац ЈБуб. П. Хирић — Павле Ранковпћ учннно је две нрнмедбе код овога члапа. Прво што му се нр допада то је, што му се чнип да је незгодно казано „кривнце нротнв овога закона и , и вели да бн боље бпло да се каже; „иривице но овом закону«. Међутнм то не стојн. Ово што он нредлаже, значнло би да закон о штамип учи како се кривице чине за штамну. Међутим законом овнм хоће да се казне кривци који што учине против оног закона. Шго се тнче оне његове наиомене, да се ове крнвице могу н ирекндагн и да се може узиматн п неки други рад у ностуиак, ја ћу да наноменем ово. Било је и на првом читању речи, да лн бн било згодно да се прекнда некп другн рад судскн ио крпвицама, због којих леже у загвору по неколико крпваца и очекују решење. Алн кад бн усв.јпли овакав кратак рок од трн меседа кад бн далн уреднику месец дана за доказнвање, месец дана за нротнв доказ, онда ви ћеге сами вндетн, да кад бн се та ствар нрекндала, онда нн једап пнсац плн уредннк не би бно осуђен. Ако бн усвојилн овај нредлог Ванковнћев, онда би наводилн људе на једиу неираведну глобу; људн бн се тужплп н не бн дошлн до нравде. Хаквих случајеви има и даиас ; кад ииа нрекндања, суд може да избпра и да се не дође до судске иресуде ако се водн да ће онај битн крив, а камо лн кад бн се усвојно такав иредлог какав је Павле предложио. Васа Манојловић — Став трећи члан 41 гласп: ч«3а радњу нротнвну овпм нрописима, касацнонн суд казнпће нредседпнка суда плп његовог застунцпка нлн дежурпог суднју или суднју. којп је дело ислеђивао са 300—600 ди-

нара«. То зиачн да се овде ирописује казна за немарно суђење овнх штамнарскпх крпвнца; даље, сгав чегврги гласп : »Касацпоии суд ће нри решавању о самом делу узнмати у иостуиак н овакву радњу догичних оргапа суда, на у псто време п о њој свчју одлуку доис.и". Овај носледњн став стоји у спорностн са Уставом а н са закоиом о судијама. Пе може се инкомс, а јои| мање једном суднјн судитн пре иего буде саслушаи и док му се ие буде дала тужба на одговор. Овде се хоће овпм да каже да касацнонн суд суди суднјама и ако нису саслушанн. Ја изјављујем да не може ни касациоии иа нп једаи суд суднти пекоме док не буде саслушаи. Ја налазпм да је овај последњи став потиуно излншан, јер ако нредсединк, суднја плп ко други не буде тачио вршно свој носао, он може битн крив и осуђеи само по тужбп, а гу тужбу може иодиетп оиај, који је занитересоваи илн миннстар. Ја дакле гражнм да се овај иоследњи сгав пзбрише, јер сгоји у супротности са закоиом о судијама н са Уставом. Молим 10 носланнка да ме нотномогну (Не нотиомажу га). Известилац — Господо, ја до овога дапа писам био уверен да је погребпа редакцчја овога члана, ја бих из свога искуства тражио да се уведе оваква редакција. Ја сам тужио једпога за кривицу, коју је учинио нутем штампе и то првостепеном суду нишком , и судија који је ислеђивао то дело, знајући да та кривица застарева за три месеца, акта негде метуо, на је спровео извесне празне хартије шабачкои суду; шабачки суд добије неке празне хартије и зове ме и ја видим да се мене то ниш;а не тиче. Док су та акта враћена, дотле је проиио три месеца и кривица је застарела и онда ја сам за бадава плагио 10 динара и тиме сам оштећен. Дакле, да пе би било изигравања, пошто је окакав рок врдо мали, и пошто судија може да иде на руку оптуженом , ја мислим да у интересу саме правде и слободе штампеЈреоа да уиесемо овакву редакцију, да онај, који пеправнлно врши споју службу, буде кажњен. Дакле ја молим Скупштину да усвоји ову редакцију. Павле Ранковић — Опет, господо, понављам да је овом другом тачком овога члана довољно гарантовано за штампарске кривице и да су осигурани они који су увређени пугем шгампе, кад је казато да суд ове крпвице суди као хигне. Суду је осгављено да у току од три месеца сврши ствар, а да ли ће суд да изврши то у току три месеца, то је његова ствар, а ако не нзврши онда одговара по закону. Само не бих дозволио да морају ове кривице шгампарске бши прече, него крађе и разбојништва по којима лежи у притвору велнки број криваца, јер то је заиста грех да буде већа правда за крнвице штампарске него ли за разбојпншгва и крађе. И ја молпм Скупштину да на ово обрати пажњу. Љуба Јоксимовић — Не могу да се сложим са предговорпиком г. Васом Манојловићем, да би требало пзбрисаги ове казпе за судије, него бих нредложио да се дода, да се казни н онај истражни судија, који је требао да поднесе тужбу по званнчној дужносги, а инје то учинно;.јер ми знамо да често државни тужнлац не нзјављује жалбу онде где треба, што се го не слаже са његовнм рачуиом. То нсто може да буде и овде, да се писање гужбе не подешава са мншљењем истражног суднје н само за то да иеће да поднесе тужбу. С тога бих ја био за то, да се казпи и нстражни судија који не поднесе тужбу. Министар унутрашњих дела Јован "Баја. — Пре свега, ја бих могао [нристати иа оно што каже г. Васа Манојловић, да последњи став овога члана отиадне, т, ј. да не мора касационн Суд у нсти мах узети у поступак и кривицу шгампарску и посгунак судије. А шго велн г. Павле Ранковић, да нма пречнх послова н крнвица н да пе треба обвезати оуд да мора првенствено штампарске кривице узети у носгупак, на то морам одговоригн, да је ово у интересу слободне штампе. Наравно, да је преча сгвар да се пресуди убиство пего увреда штампом учнњена , алн ако хоћемо да обезбедимо слободу штампе, онда не смемо дозволиги да се то може у суду одуговлачитн годинама, јер то би било сиречење слободе штамне , и