Narodna skupština

105 САСТАНАК

баш у брзом посгупку двНЗс кривица ту јо гаранција за сдободу штампб. Што се тиче редакцијо оиог другог става, ја држим да но ваља казати ии „кривице по овом закону", ни „кривице нротив овог закоиа«, јер пити су крнвице по закону, нитп против њега, већ треба казати: кривицо предвнђене овнм законом извиђају и суде судови као хнтне ствари н т. д. Имам дч учиним још једну прнмедбу код овога, а то је одмосио другог оделжа ирвог стапа где се кажо: <, За дела, која се казно по гвапнчпој дужностн, поДноси тужбу истражнн судија; а за прнватие кривицВ, нрипатии тужилац". Ово је упесено по Предлогу једпог посланика прћ првом ^кнтањУ, а Ме1)утим то је иеупутно и пе мозКе остатн. Нре свега мп нмамо овдв нарочити чЈан који казује, ко иодноси тужбу н то је чл. 42. 1гд'е с'е каже ко поднесе тужбу за приватис К1)ивнце и кад подносн тужбу државна власт. Друго, односно тога , шго се оиде помиње да подноси тужбу нстражни суднја имам да кажем, да у садањим прилнка.ма пије могуће то извршити, што је за извршсње закона о пстражиим судијама осгављено две годнне. Кад немамо свуда истражпе судије, давати пм овакву падлежност, држим да је неумесно. Дакле пошто јо овде у члапу 42 предвиђено ко подносп тужбу за штампарске кривнЦе н пошто још за две године нећеМо нматП смуда исТраЖпе судије, онда овај други одеАак Првог става треба да о+паДне. Према свему овоМе кад код овог члапа 41 пма 3 — 4 примеДбб, које се чипе од носланпка, ја држнм да трсба и овај члан вратитп у одбор да се удеси како треба. Сима Костић — Последња тачка овога члана има везе са члапом 53, који говорп о застарелостп саме кривице, јер у члану 5 3 каже се: „кривице учињепе противу одредаба овога закопа застаревају за 3 месеца од дана кад су учии.ене". Али нншта се даље ле говори, како се нмагп разуметп прекндање застарелости, да ли ће се рачунати по општем крнвнчном закону од последње ради.е, или ћо бити онако као у ста]10м закону од 1881 годнне, да прекндање не утиче па застарелост, него крпвнца застарева за 3 месеца. Дакле пошто ово стојн у вези са чланом 53, ја сам хгео да иредложпм то што јо предложио г. мнннстар, да се омај члан пратп у одбор. Живојин Величковић — Г. известилац лепо јо објаспио из којих разлога штампарске преступе треба сматраш као хитне стварн. И зато разлог, којн је нзнео г. Павло Ранковнћ, у што би једап случај претреса који ће трајаги 5 — 0 дана и одузео суду могућност да петога дана тужбу узме у поступак, ја мислим да тај његов разлог по може да опстапе, још и за то, што се у члапу 41 каже, да је суд дукан петог дана п да суди, него мора тужбу да узме у поступак, то је Једап појам широк и може се свестн под-а-њ п то, да само упути тужбу истражном суднји, јер то значи да је опа већ у ноступак узста. Дакле као што се за време трајања прстреса и нзвиђања грађанскнх спорова решавају п забране које тих дана дођу суду, тако исто може да узме у поступак и тужбу, која бп на омај начин суду дошла. Даље налазим да разлог г. Васе Манојломића није умесан, по томе, што касацијоии суд ие мора онда, кад коначно решење доноси о кривцци лица које се оптужује за штампарски преступ, да донесе и (( пресу<))у и или и решење а о к ривици судије која се предвиђа одељком трећим члана 41, него је казато, да ће касацијони суд тада доиети ( , одлуку" и о судијн о коме је реч у овом члану, а „о иука> > није н не мора бити ни а пресуда а ни арешење" којим се нзрнче и казна о кривици тога судије, него може бити то, да се упути председнику те да га реФсрише такав преступ свога суднје или да реФерише случај министру правде, који по закопу о судијама има права да подигне тужбу код касацнјоног суда. Дакле појам речи „одлука" широк је и под њим се не може разумсти само решење илп пресуда. Зато безопасно по већа права грађана а п самих судија, може да опстапе и четвртн одељак овога члана. На прогив налазим, да је оправдан разлог Љубе Јоксимовића, који тражи, да нсљедне судпје буду подвргнуте казпама, које су у 3. одељку чл. 41. предвиђене^ јер судија, којн је државни 1ужилац, он је тај, што прихваћа права ириватног ту-

- 24 МАРТА СТРАНА 1835

жиоца и даље га застуиа. Као што може то да се деси свнма. ја вам наводим један случај, који се десио са мном у нзвесној поломици. Држ. гужилац пије хтео да се жалн против пресуде. којом је туженн био осуђен на благу казну, и апелацнони суд одобравајућн ту казну Пнје је пооШгрно јеД11по из разлога што није било жалбе држ. тужиоца П1та сам могао па то да чиинм, него да ћутим. Дакле н судија односно држ. тужилац је тај, који може да злоунотробн прамо приватног тужиоца. С тога треба потпомоћн предлог Јокснмовића. У вези с овим разлогом, којн сам нзнео протИв предлога Васе Манојловића стоји п разлог' који нде против предлога Симе Костића, јер би и оп Хтеб Аа сљодујб о|1нм разлоанма, које је узео г. МаноЈловиК, позивајући се на чл. 53 о застарелостп. Ја пе з|1дм да по овом члапу пема предвиђених узрока, за принцип застарелости штампи. крнвица јер прнпцип, који стоји у оншгем крив. пост. неће овде важити. Ту не може бити двојбе. У крнв. зак. нма извесних узрока, који утичу на прекид застарелосгн. Међутим ио чл. 5 3. ов. зак. прекида застарелостн нема, јер се сматра да застарелост течо од онога дана, кад је кривица учињена. Чл. 5 3. гласн, крнпнце учињепе противу одредаба овога закона, застаревају за 3. мессца од даиа кад су учнњене. Ствар Је чисга, и зато наЛазећи, да пеМа места преДЛозима Ранковнћа. Костића и Маг1ојловића наЛаЗнМ да треба примитн иредлог г. Јокскмовића, јер он Не битн већа гарДнткја з<1 права прпиатног тужиоца, која држ. тужилац даље заступа. Министар правде Гл. Гершић — Ја одмах у иочетку морам да изјавии, да налазим да јесасвим уместаи овај аахтев, да се овај члаи врати одбору. А.ш хоћу да кажел неколпко речп поводом прнмедаба, које су иале од страие г. г. Јокспмовмћа и Велпчковпћа. Као што вмдитс, овде се за судије устапов .ТЈава иека иарочита одговорност н казие, којих ио закопу о судијама нема. 11о закопу о суднјама и сада н ире, судија Је одпварао, само је разлика у томе, што га сад може и министар до извссне мере казниги , а пре га је могао само касацпјн оитужпти, ио ти ие утнче на саму ствар ; главио је овде, да јс судија одговораи за не вршсње своје дужиости. Овде се хгела да уметне нарочнта казна н го доста велпка, ако бп суднја проиустио да не псиунн закон, иреида ои опет одговара за немарно вршењс своје дужностп ио закону о судијама. 11о нашло се да то трсба н овдс да буде — иа иека буде ! 11о г. Величконпћ превидео је све што се тнче ових крмвица суднскнх, које се иредвпђају овим чланом. Ту крпвпцу не суде судови, које бн касација одредила, за ге кривице, ннје онај нстн ностуиак, којн је ниаче за крпвнце суднјске усвојен. Вп зпате, кад судија скрпвп нешго у званнчиој дужиости, иодносп се тужба касацнопом суду, касационн суд узнма ту ствар у иостуиак, н решава да лн има места да сс тај суднја иод суд стави, иа ако нма места одређује суд, који ће му судпти. Овде, међутим, нема тога носгупка, ту касацнонн суд н иресуђује п казин. Овде се касацпоиом суду дајс једиа власт, коју по закоиу о судијама нс бн нмао. Дакле, свакојако, кад се каже : „донеће своју одлуку", онда свакојако јс ту и казна. На послетку н сам иризнајем, да је тај нзраз „донсће своју одлуку" врло растсгљпв. Свн зиамо да тога у закону не треба да буде, иего да сви иојмови буду чнсти п нрецпзни. То је једно. Друго што се тпче предлога г. Јокснмовнћа за нстражне суднје, — тиме се хтело да се заштнге нрава нрпватпог тужноца. Ја мнслнм да је вама највишс стало до тога, да нрнватан човек, когн је уврсђен иутем штампе, иађе задоволсња. Ја мнслнм да се вн ие брнпете толико за властп н не знам кога, него за ириватна лнца. Па ту трсба да нматс на уму : кад су нрнватна лнца уврсђепа онда оиа иодиосе тужбу суду, иезависно од нстрежног судије. Дакле, ту иншта не зависн од кстражног суднје. Дакле ствар јс чпога, да суд мора да узме тужбу у иостуиак, јер ако то не учини, онда је одговоран. Што се тиче крнвица за које се тужба подноси по званнчној дужиостн, ту се но чл. 42. пма дот. мнннстар илн дот. тело да побриие да тужбу подигне. Према свему овоме мислпм, да је излишно да сс овде што ставља и за пстражие судије. Шго се гиче оногц случаја