Narodna skupština

СТРАНА 1347

Председник — Сталљам на масање чл. 8. Ко је за то, да со чл. 8 прими иена седе , ио је противан иека устапс? (Свп седе). Објављујем да ,;е Свуишгииа усвојмла чл. 8. Иавестилац нрочпта чл. 9. Ј. Ж. Јовановић — 11])ема члану 9 не бп се моглп никакви аОорови у шиолн држати, а вн зиате да новчаии заводн, иевачка друштва чцтаоинце н друга друштва држе своје зборове у школама. Ирема чл. 9 ов. заи. убудуће таквн зборовп ие 6.1 се могли ио школама држат. С тога ја држим, да бм овај члаи требало измеиити 11 овако да гласн : цркве школе н љихова дворишга, ие могу бнти место за држање иолитичких зборова, а осталн зборовн могу се држатн •, јер ако бн остало да цркве , школе и њихова дворингга не могу бнтн место за држање збора онда се може рђаво нротумачнти, да се у школама не могу држатн не само нолнтички него н други зборови. Илија Мојић — Ја сам мншљења да овај цео члан треба да отиадне, јер се ио себи разуме , да школе н цркве не могу бнтн месго за држање политичких зборова. Известилац — Ја мпслпм да се може усвојити нримедба Јоце Ж. Јоваповп^а, да се дода реч „политнчких зборова." Министар унутраш. дела Ј. Ђаја — Ово је закон о нолнтнчкнм зборовнма н пзлншно би било додаватп речи полнтички зборова. Ноја бн нмао ову иримедбу да учпним. Ви знаге, госиодо, кад су нзборп, онда се држн нолитпчкнх зборава, н у школнма. Вп знате, госиодо , да је тешко и у Београду, иаћн локал за држање збора , а у селима наравно да је још и незгодније. Школе би биле на свакн наши иодеснијн локал. На сваки начин овде је реч о политичкнм зборовима, п ја не правим ннкакво нитање , нека остаие редакцпја чл. 9 онако како је иредложена. Јоца Ж. Јовановић — Ја баш држпм да је нужна долуна, коју сам ја иредложио да не бн било разпог тумачења, да се пе бп разумело, да се могу н другп нрнватни зборови држати у школској зградп. И у прошлом закону о зборовпма била је та одредба, да је држање збора забрањено у школн. Ја знам један случај да је иггедионица Једиа хтела да држп збор у школн, и власт је забраннла, што је тако протумачила закон да Је забрањеио држање н прнватног збора у школн. Ето то ме је и иобудило да предложнм ову допуну, да не бп оиет бпло рђавог туиачења. Известилац — И ја сам тога мншљења, да треба да уђе допуна коју је г. Јоца нредложио, јер и ако је ово закон о иолитичким зборовнма, у љему се говорн о разиим Удружењима, и ие би било згорега да се додаду речп „полнтичких зборова." Председник — Изволте нрочнтатн како ће гласити чл. 9. са овом доиуном. Известилац — Члан 9 гласпће овако: Цркве, школе н њихова дворншта не могу бнтн место за држање политичкпх зборова". Милош Богдановић — Ви знате, госнодо, да се у школама врши избор народних носланнка. Ако се усвојн ова донуна, онда се према овом члану у будуће пе бп могао вршити у школи н нзбор послаиика. (Ј тога држим да треба додати, да се ово не односп па избор народних посланнка. Мика Спасојевић — Ја сам хтео ово нсто да кажем, Министар унутр. дела Јован Ђаја — Ја сам мало час ианоменуо, да је потребно одредити казне, ко протнвно учинп одредбама члана 7. 8, н 9. С тога сам и нредложно, да се ради тога чл. 9. вратн у одбор н да се у њему учини један додатак, у коме ће се одреднтп казие. Известилац —Ја прнмам да чл. 9. нде у одбор, да се удесе казие и стнлнзују поједине тачке. Председник — Ставља се у дужност одбору, дадонесе редакцију о казнама. ко поступп протнвно члановпма 7., 8. и 9. Изволте даље. Известилац нрочпга чл. 10.

Председник — Прнма лн Скупштипа чл. 10? (Прпма). Известилац нрочнта члан 11. Димитрије Илиџановић — Госнодо, члан 11. п 12. овога закопа, овако како стоје, најважнпје су одредбе овога закона, н ако Скупштпна не обратн довољну иажњу па њих, од оиог закона неће бнги нншта, а ни од слободе збора. Ја ћу да обратим нажњу Скунштнпн, и да изнесем недостагке, код овог члана 11. Одмах у иочетку овога члаиа каже се: ако сс ирпмете зиацн нереда на збору, оида су држпм нредседннк нли сазивачп илн сами расиустнли збор илн позвалн у номоћ нредставннка власгн, да се новрати ред иа збору. Јд мислим, да иеби требало да се нозива у помоћ нр^дставннк властн, кад се само појаве знаци нереда па збору, да се збор расчустп, него да га иозову да уклони са збора оног, ко неред нравн. Даље нма једна онасна одредба: „ако иредставпнк зласгн нађе, да сс збор не може утпшагн, он познва иајире иа усмено, а за тнм ппсмсним актом да се збор раснустн". Ја држнм д« је то онасна одредба с гога што предсгавннк властн, ако му пе годн тај збор он може увек наћи узрока да каже наирављен је перед, и сад се иеред не може стишатп, н да на оспову тога тражи од председиика или сазивача збора, да збор расиусге. Ово право раеиуштања збора услед нереда, треба да је искључнво нредседпнка збора или сазивача; јер они најбоље позпају људс са којнма раде, а н носе сву одговорносг, као саучасннцн, ако бп се услед нереда па збору догодпло крнв. дела, на ћо п водити рачуиа о томе, кад треба збор руснустнтн усљед нереда. Изашла је н послсдња тачка, у којој се велн: овако ће се исто почети п у случају ако бн ^збор у претрес узео н такве ствари, које су ио закону кажн.нве а излншно је с тога, што се то трегнра у члану 12. н онда нема места то говоритн о томе у овоме члаиу. Овај члан 11. иеногпун је н у гоме игго сс може десити случај, да буде нсред а да иије дошао иредставинк влаети, а не киже се у овом члаиу ко ће заетупати представиика држ. власти. Исто тако нсдостатак је у томе, што сс у овоме члаиу неопредсљује шта ће бнги у том случаЈу ако нредседннк илн сазивачн расиусте збов, па се иродужи иеред. У овоме члаиу ипшта се ие каже, како ће се иоступигп са оппма, којн неред нродуже. С тога сам ја снремио друкчију редакцију овога члана н нрема тој он бн гласпо овако: Члан 11. гласи : Кад сазивачи, одпосно иредседпишгво, ирнмеге на збору зиаке иереда, дужии су позвати у иомоћ иредставнпка власги, да ред иоврати уклањањем са збора оног, којп ред иа исгом кварп. На такав иозпв: да се уилони еа збора оиај, који иеред ирави, иредставник власги дужап је одмах одазваги се п поћн, ако ее тај нс бн сам, па иозив, хтео уклоднтн. Ну, аио би иеред на збору био такав, да ее не бп могао стншати, сазнвачн нлн председништво дужии су одмах позватн нредегавника влдсти н у ирисусгву његовом збор распуетитн. У протпвпом случају сазивачп или предеедннштво одговорин су за све, што се на збору деси, као саучесипци. Ио раснуипању збора од стране сазнвача или нредседннштва, важп одредба чл. 4. овог закона, ако бн се иеред И даље нродужпо. Ако иредставнпк државие власги иије иа иозив дошао иа збор, заступа га представнпк месне нолицнјске властн. Министар унутрашњих дела Ј. Ђаја — Морам ирво казати, да се не бнх могао сложитн са прнмсдбом г. предговоринка, и ие налазим да бп редакција овога члапа бнла боља према нсиравкама, које Је ои учиипо, Молнм вае треба добро разумети смисао првог става, у коме се каже: кад сазнвачи одиосно председпиштво ирпмете знаке иереда на