Narodna skupština

107 САСТАНАК

Иавестилац чнта: чл. 23 п 24 укивутп. Чланови од 25 до 45 закључно остају, не мењају се. Уа тим ирочнта нзиену члаиа 39. Предоедник — ИрнИа лн Скунштина измену чл. 39? (Прима). Иавеетвлац нрочита измеиу чл. 46. Предееднив — Ирнма ли Скунштниа изиену чл. 46 ? (Прииа). Иавестилац ирочита чл. 47. Председник — Прнма ли Скуншгнна нзмеиу чл. 47 ? (Прниа). Иввеотилац прочита чл. 48. Јован Ж. Јовановић — На прном чнтању усвојеноје да радње креднтинх завода и штедионнце илаћају 4°/ п а не 8%, дакле овде мора бнтн клаузула засебна. Иавестилац — Ово што каже г. Јовановнћ то ће доћн носле ове скале, т. ј, носле чл. 49. Председник — Ирнма лн Скуншгнна нзмсиу чл. 48? (Прима). Известилац прочнта чл, 49. Јован Ж. Јовановић — Госнодо, меии се чннп да је у овом нрсјекту остављона једна празннна, што радње нндустријске иису олакшане са илаћањем пореза, а иеправо је да нндустрнјске и рударске радње нлаћају иорезу подједнако са осталнм радњама. Ако хоћемо да уиаиреднло индустријске II рударске радње, онда треба њнма порез да олакшамо, н с тога бпх прееложно да иидустријске н рудврске радње плаћају половину ове иорезе. Молнм 10 посланпка да мс нотпомогиу. (Пошомажу га свн). Иавестилац — На првом чптању мн смо овим додатком ио предлогу Јоце Ж. Јовановића кредигннм заводчма н осталим акционарским друштвима да ли могућиост да ностоје и усвојилн смо да нлаћају иорез само 4 0 / о Дакле кад смо те кредитне заводе и акцнонарска друштва у неколико ослободили, од порезе, оида мнслим да би требало да н овпм нидустрнјским и рударским радњама, које се тек подпжу, олакшамо у иеколико иорез. Дакле ако хоћемо да иоднгиемо нндустрију, оида бн требало да усвојнмо иредлог г. Јовановнћа. Министар Финансија — Ја иемам иншта иротпв овог предлога г. Јовановића само хоћу да вам обратим иажњу на једиу ствар. Ако се хоће да се радње индустријске иотиомогну у СрбиЈИ, оне се могу потномоћи на основу закона пидусгрнјског, у коме се могу одобритн извесие радње, и те радње могу се са свим ослободнти од пореза. Дакле то треба оставити сад и учинптп иа оснопу зак на ппдустрнјског. Шго се тнче рударских радња, тим радњама чињене су огромне новластице на оси^ву рударског закона, н према томе ја налазнм да је то довољна олаишпца. Димитрије Ћирковић — Код очог чл. 47. зиатно је подигнут порез на трг. стаЈеж, подигнуг је према старом пореау за 160 процента иишо. Ја држим, да се нигде у Своту толико од један пут не подиже. Ја не знам шта је скрнпио т| говачки стадеж, те да га сад упропашћујемо. Ми ћемо оваком стопом порезе много да их оптеретиио и отераћемо их на страну, а тиме ћемо учинити, да ће страие капитадисте дола зити за ова 3 месеца, па ће куповати иронзмоде у нашој землј И , а ником ни паре неће пдатши. Разуме со да ћо њима боље рачун подиосити , јер неће пдаћати никакав пореа , док наше трговце, који морају да сносо тодике терете, оптсрећујемо и овим порезом. Ја држим да није прав > од једарсд оводико порез подићи. У предлогу министровом бидо јо да се иорез подигне за 60 процената и то је миого , аии ја пе знам шта је руководило Фннапсиски одбор да омолику стопу подигно. Шта видите код трговаца? Какмн су наши милионари? Какма су зла од трговаца? Да иије гргомаиа, не би наши пронзводи

СТРАНА 1363

пашли Америку, Кнглеску и Немачну. Трговцн су од корИсгн. У којој зсмл>и нсма тргоиаца, та јв асмља дивл.а. МоЖда у див.1>о ј Афрнци нсма тргомаца , али ми, ако хоћемо да живимо културним животом, морамо трпетн трговце. Ја не анам шта се види код поштоних чииовника — а мн онде оптерећујемо трговце и чннонпнко — ни један није подигао бог зна какву иалату, тако исто н гргонцн. Ја бих прсддожис, ако би хтедо 10 носданнка да ме нотпомогне, да ова отопа порезе остане по нредлогу г. министровом. (Не потпомажу га). Вића Радовановић — Посде оваког јасног објашњен .а г. министра Фипансије , ја не бих имао шта више да кажем, пего то да напоменем, да јо предлог г. Јоце Јовановића неумесан, и да га не треба усвојити. Панта Срећковић — После умесног говора г. Ћиркопића и неумесног говора г. Виће Радованоиића имам да кпжем ово: Ми од рударства нисмо имади ништа, па је бол>е узети н '/, иего ту грапу привреде одмах у почетку у клици убити. Према томе Ја сам за преддог г. Јоце Јонановића, и потпомагао сам га. Председник — Претрес јо снршен. Пре иего што гласамо о чд. 49. гласаће се о предлогу г. Јоце Ж. Јовановића. (Чује се; није потпомогнут). Ја сам разумео, да је потпомогпут, а ви ако смаграте да није потпомогнут, одбациге га. Предлог г. Јоце Јовановића гдаси: «иа радн.е индустриске и рударске плаћа се иола горње таксо". Ко је за овај предлог , нека седн; ко је просгив, нек устане ? (Већина устаје). Већина је устала, те је према томе одбачен предлог.г. Јоце Јовановића. Стављвм на гласан.е чл 4 9. по предлогу: Ко је за то, да се овај члан )Споји нека седи; ко је против, нек устане? (Већнна седи). Објавл»ујсм, да јо Скупштина усвојила чл. 4 9. Иавестилац нрочита намену члана 4 9. а. Председник — Нрима ли Скупштина омај члаи са иамемом 9 (Нрима). Иавестилац прочита чд. 52. Предсеиник — Прима ли Скупштина чл. 52? (Нрима). Иавестилац прочита чл. 5 3. Председник — Прима ли Скупштина чд. 53 ? (Прима). Известилац прочита чл. 5 4. Председник — Нрима ли Скупштина чл. 54? (Прнма). Иавестилац чл. 50. постаје чл. 55. За овим долазн чл. 56., који нов, и којв гласи: (прочита). Председник — Прима ди Скупштина чл. 56? (ГЈрима), Известилац прочита чл. 57. Ђурђе Ђоровић — Никакмог смнсла нема да се у овај ред увршћуЈу н свештсиици, овде у овом члану одређује се да: нак оннм лпцима, која имају сталну и неоромењиву плату; алн снсшгеници нмају са свим иромен.ии доходак, неке годпне ман.е, неке пише Опи имају подонпну сталног дохотка, а то је бир, а полонипа им је оно, што зараде. Опи треба да дођу у ред оних лиц:1, која имају промењиве приходе, а то су декари, аднокатн и т. д., с тога мислнм, да свештеницн греба да се и»бришу из онога реда и ставе у њнхово друштво. Алекса Ратарац — Нз оме групе изгубљен је некако из вида један чом< к, који живи у оној збмл>и, а то је бив. крад> Милаи. Хоће ли он пдаћатн порез и како ће то бити. У К' ч ји ред чиновннка и грађана он спада Тражим да ме г., извесу^лац извес!и. , Тривун Милојевић «« Ја сам говорио на првом чн« тању. да је однојепо мицЈЛ >ење Ранково бол>е, него ово вцћнне одборске Остајем и сад при томе, а шта ;ме Ј,е руководило. на то, Ја ћу сад да вам кажем. Реч Је потреба а реч Је и натриотизам. Кад је погреба, онда се мора узимати оданде где има, а где иема, нема се шта ни уаети. Ја зном 187-Ц. год. кад је бнда потреба, кад Је требала та потрсба да се.нодмири, и сами посланици и сама влада то су нрихватили; ми смо назалн, ,воЈску морамо да издржавамо, морамо да трошимо; и клаали смо да ии једна пдата, ма колико бџла већа ,|Не може се цдаћатп ннше од 300 чад годишње, а испод тога 20°/ о да се заустави. Сад је долјло време да разреауЈемо пореа: шта ће бити са чи-

- 27 МАРТА