Narodna skupština

— 27 МАРТА

СТРАНА 1367

дотле ово мора остати онда не би требало ништа реметити кад је нешто привремено, а нарочито што Не се оним већа нс пранда задругама учинити но досад, јер ће многи аадругари постати безправни грађзни. С тога с м ја аа то, да се прими предлог одборов, а одбаци предлог Ратарчев. Новав Милошевић — IIо нашем Уставу чл. 17 1 начсло је да се данак плаКа по имућству, и с тога мико не треба дп се баводи да Ои љули изгубилн право гласања, кад би се усвојно предлог Ратарчев, јер та».о је јасно казато, да и задругари имају право гласања, ма колику непосредну пореау плаћали. Дакле оии имају право гласа и то Право овнм предлогом неће им се оду зети, Начело је дакле да се дамак пааћа по имућности, а не по личности, и колико је год С|.упштина данас бивало, малојо се која обзирала да одржи задруге, иећ су оне и грађ. ааконом п др. законнма рушене. Међутим оио је једини .пут да св тим задругама помогне, а тим би се се задоволлмо праио, које им Устав даје. Дакле ако би усвојили предлог Ратарчев, онда би сачували задруге, а да ли бн доказала да је Народна Скупштина вол>на да једном поТпомогне задруге и с тога ми треба да гла само за овај предлог и ја мислпм да ће га свакп усвојити који се обзнре на народ. Извеотилац — Ја кад сам мало пре гопорио против предлога Ратарчевог, ја саи у главном навео тај разлог, што ћемо ми њиме поништити право гласања тим л.удима, јер чннимо иешто што је противно њиховој вољи, а да ћемо то учннити, Ја вас молим да прочнтамо чл. 8 5 Устава, где се кажс да задругари који су мавршили 21 г. имају права бпрања, ма колпку непосредну порезу плаћалн. Г. Новак рече задругари имају задружна имања, но ви знате како је задружно ммаи.е уписато на задружног старешину, јер задругари не могу да упишу башка имање. Има случајева где неки син има неко ммем.е и млаћа на то непосредну порезу, али у опште велика већима који ћс то право гласања иагубити, за то што је имање на старешину кућњег уписато, па би дакле и они остали безправни и па тај би се начин учинила штета тим људима. У одбрану овога прсдлога наводи се како би ми овмм одржали задруге, на се каже како би оне пропале за то што ти људи плаћају 4 дин. непосредне порезе. Кад би о том питању оиде била реч онда ја мислим да би требало тражитн других узрока пропадању задруге а не онај, нити ће се задругама тим помоћи, што ће се онм ослободити од 4 дин. порезе, и ако се неко дели с тога што води рачуна од та 4 дин. то је са сиим неумесно. Рлавно је, да да ми не уништимо тим људима њихова грађанска права, а што ће они дати 4 дин. пореза држави, то је тако, незматма сума, о којој не треба пи водити рачуна, На вама је да оцо ните ^а ли је бољо да се овим људима одузме то право или да се задруге ослободе или не ослободе плаћања ових 4 динара. На вама је да оцените то, али ја држим да ћете учинити ноправду тим људима. Милан X. ТВурић — Кад бн г. иредлагач тражио да се плаћа иорез по чмућству, да се лични порез скине, ј. држим да би не само ја, иего и г. министар, а и Народна Свупштииа бпла вољпа да то учиии, алп кад знамо како иостоје теретн и дуговн државни, и кад је у закон ушло, да нико не може гласати, воји пе плаћа 15 днн. лнчне норезе, онда је јасно, да, кад би примпли нредлог предлагачев, онда би ту учинили мнмо Устав н принции закона, којим се даје право грађанпма да могу бнрагн посланпке. Па с тога да се Народно Представништво не бп завело за онпм лепнм речнма „да се задрЈгама помогне," Ја држмм да треба нрво да за штптимо права нашнх грађана, а задругама ћемо помоћи ако их зближимо да буду једна другој блнжа и то не са 4 днн. Овнм предлогом мн би задруге наше затрлп н створили би касте и сталеже, као што су у средњем веку на западу бпле а протнв чега се цео свет бори. Не заборавнте да нашн нредходннци, кад су усвојили овај закон о порези, нмалн су јаких разлога за то, јер као код што је Косово нокоснло српску арнстокрацију, тако исто кад би мн овај нредлог усвојилн, онда би мн дали нраво гласања само богатнјпм људима ове земље н с тога гледншта, које је оправдано н које је донело толико богатих резултата за ову земљу, ја ми

слпм да овај иредлог Ратарчев треба одбацитн. Кад би ми то ираво одузели иоједииии држављанима ове земље, онда бп се па н.пх гледа.10 као па робове. Међутии оваво кад нла^ају порезу, свааи ии сусед номаже да унапређују своју кућу и имовпну, п због тога смо ии раније ниалп мав>е дуговања, моње богагаша, иање зелеиаша, мање каншара, јер су свн држављанн иомагали иомшнској кући, као својој сопствспој. Дакле, ако би ово усвојплн, ни мање нн више мп бм се огрешп.ш о оно начело, које Је спасло овај народ, а то је да се не делпмо у касте и сталеже, него да стојпмо чврсто један уз другога, н да сваки Србнн нлаћа порезу по ниућству, те да можс да каже, н моја глава мсже да нлатн цареву главу а не да на овај начин дозволиио да неко може казати Србину којп порезу по илаћа, ис фермам рајо твоју реч, ти не иожеш да гласиШ п бнраш иослаинка који те засгуиа. С тога ја држии да треба да усвојнно како је на првои чптању усвојено, а кад дође време да свинено лнчну порезу п усв јимо нлаћање норезе само по нмућству, онда ће мо тпм пзравнатн све грађане у Србнјн, те се неће ноћи да говори, моја је глава скунља јер нлаћаи впше порезе, а твоја јефгннуја јер не плаћаш ннкакву порезу. Министар финавсија др. М. В. Вујић — Ви знате, госного. да је по мои првашњем иредлогу чињен иокушај, да лична нореза ирестане, и да нређе на норезу по нмућству ; носле смо од тога одусгали из разлога, да го сад не днрамо, да оставпмо још личну иорезу. И кад остаје та лнчна пореза, онда ја не могу да разумем иредлог иоштоваиог г. Ратарца. Иосле разложепог говора нзвсстиоца п мроге М. 'Бурпћа, ја ћу да учиним ову напомену, да бн мп учнннли овнм једну неправду; јер узиите то, да онај последњп надпичар, којн нде у аргатлук, плаћа личну иорезу, а чланови задруге да не илаћају ! То бп бнла велпва неиравда. Кад је остала лична нореза, онда она треба да иадис на задругаре; а олакшпаа је велпка, јер члановп задругара илаћају нола порезе, коЈу илаћа старешпна задруге. Другн разлог, којн говорн ирогив овог нредлога, то је донсга нитање о праву гласања. Нраво гласања изгубнлн бн сви члаиови, који не илаћају лнчну иорезу, нрема одредбана Усгава. Даље, трећи разлог, који говорн о овом предмету, то је нптање о држ нрнходу. Ја не могу иа иамет да одредпм колико има тнх задруга, али вам могу иоуздано рећи, да би се зиатно смањио приход државнн ако би се усвоЈно овај иредлог. А ви, као и ја, не смемо брпсатп те нрнходе без јаких разлога. С тога мислим , да се Нар. Скупштинл неће завести сад; кад смо остали ирп лнчиој иорезн, онда треба овз да остаие н за члаиове задруге. Предоедник — Претрес је свршен. Гласаћемо прво о иредлогу г. Рагарца. војн је иотиомогнуг, и који гласи: Предлажем да се у члапу 68, иосле носледње тачке дода још: „Задругари где пх пма више од двл". Ко је за то, да се иредлог овај ирнмп нека седи, ко је протнв нека устане? (Већпна устаје). — Објављујем да је нредлог Ратарца одбачен. Стављам на решење чл. 68., како је иа првом читању усвојен, ко је зато, да се овај члан иримн нека седи, ко је против иека устане? (Већнна седн). — Објављујем да је усвојеи чл. 68. Известилац чита чл. 69. Председник — Прнма ли Скупштина чл. 69.? (Прима). Известилац ирочнта како се мењају члаповн од 62 до 83; затпм прочнта нов члаи 93. (стр. 9). Димитр. Димовић — Ја саи и прн ирвом читању обратно пажњу Нар. Представништва код овог новог чл, 93. Сматрам за дјжност , да и овом прилнком то исто учнннм. Из самог текста овога члана, можете вндетн куда овај члаи води. Овде држава ствара себи такво једно право, које нскључује ираво појединих л*уди, који су добили законнм путем, које су право задобпли осигирањем. Ја управо не иогу да разумем одкуд је потекао овај члан. Оп није сгављеи у иредлогу мн-нистровом, њега је одбор створно. Кад се тај члан доведе у