Narodna skupština

СТРАНА 1371

Известилац Јован С. Јовановић. прочита предлог председника мшшстарског савега, да му се одобре кредити и то: на канцедариске грошкове 4000 дин, и на ванредне трошкове и достојније заступање држ. интереса-па страни 100.000 дин., затим прочита одборско мишљење, које гласи, да ове кредите треба одобрити. Димитрије Машић — Госнодо, ја ћу да говорим о овоме само због тога, што видим, да овде имамо многе издатке, где се тражи накнадно одобреље за потрошене с^ме. Ја држим, да је одбор погрешио, кад је ову ствар овако изнео, јер по посдовнику, сваки посланик треба да има штампан извештај а то није учињено. Треба да знамо, одакле произ^азе ови издаци, на шта су употребљени. А да би све то знали одбор је требао да штампа указ којим се министри овлашћују да траже накнадно одобпење за потрошени новац. Ако идемо тако и даље ми ћемо отићи врло далеко, јер је до сад тих накнадних кредита упо- ј требљено преко 5,00 0 000. Кад дајемо свој глас за оне издатке треба да знамо зашго га дајемо, те да нам бар савест буде мирна. Ја мислим да је овакав рад некоректан, и да одбор треба да штампа све те предлоге. Известилац — Извештај одбора Финансиског је штампан. Из тог се извештаја могло вндети, шта се и натита се троши, а ако се је хтео г. Машнћ о свему том уверити, могао је доћн у одбор и прочитаги сва акта. Ранко Тајсић. — За сваки овај издатак пма засебан акт. Као што сам још иаиред казао, кад су почели пзлааити овп кредити чред Скуиштниу, овако иа измаку рада, ја сам у иачелу протнв ових нздатака, а разлоге сам за то изиео у нредњим говорима, разлог мн је као што знате н овај : кн треба да будемо као сриска Скунштина начисто с гнм, нлн вредн буџет нлн не вредн. Ако се буде раднло као до сад, значн да буџет не вредн, н онда је нзлишан онај трошак што га ми учинисмо право ре1н1 ио чнтав месец дана око буџета, иа онда греба оставнтн мнннстрнма иека троше како знају, на на томе н иека остане. Кад се у Уставу каже да је буџет једногодншњи закон, онда тај закон треба иоштоватп, а не газнти га, и онда сам ја за то, да се ни један накнадии креднт не одобри, тим нре, што у буџету има иаргнја на нредвиђене и ненредвиђене трошкове, а влада је го нсцрнла н тражи да јој се још некн издацн накнаднн одобре, што другнм речима значи : граднге ви буџет и претресајте га, и трп месеца не једаи, ми ћемо грошити и оиет колико хоћено па узму н иотроше. То је рађеио иод старим Уставом, го се ради н данас н но томе буџет не вредн, него се трошн колико се хоће. Молим Скунштину да овом зељу,овој заразн стане на иут и усвојн моје мишљење. Известилац — Пре свега ја сумњам да г. нредговорник не зиа да овај буџет за иакнадне кредите ннје решаван за 4 године. Буџет је решеи за 1887 год. и он је важно до 1890 год. У размаку за 4 годиае извесно је да се државне нотребе увећале, с гога су нотеклп за овнм иредлозн за накнадне нздатке. Тако кредит на ову нартију од 100.000 дннара нотрошен је за нрви 15 месеци, а за осталих 7 месеци кредпта ннје бнло. Према томе држнм да нема места водпти толнко говора о овоме. За то молнм Скупштнну да прими мишљење фиианснског одбора. Потпредседник — Цретрес је свршен, стављам на гласање. Ко је за то, да се ирими мишљење фпнансиског одбора нека седн, а ко је иротив нека устане ? (Већнна седи). Известилац ирочита предлог миннстра нар. нривреде да му се одобрн накнадии кредит од 46407,72 днн. Колнко је више нздао за набгвку н оправку кола н т. д. За тнм нрочнта мнење финансијског одбора да се овај нздагак одобрн. Димитрије Машић — Госиодо, многн од вас који су билп иосланици лањске године сећају се једне интернелације Др. Лазе Илића иа мннпстра еар. ирнвреде, која се од прилике своднла на ова иигања : зашто је г. миннстар дао нсиод руке нод закуп иошту Инш — Негогин, зашгоје то ионинггио, а носче оиет преиначио ? Мннистар је одговорно да су ти закуннцци били ионудилн највећу суму новаца, за тим је и

ннтернолант навео да су други људи давали већу суму и мннистар на то ннје ништа одговорно, дакле вндп се дасејош пре две године увиђало, да ће битн штеге, од таквог пздавања поште под закуи, а за то је иајбољи доказ гај што сад садањи министар тражи накнадии кредит за ту годииу. Овде се иште накнадни креднт и за вршење међународне поштанске службе, али мени се чини да су тк закунци бпли дужни да и ту пои1танску службу врше. Дакле, ајде она сума од 40.000 дин. она може битн стварин нздатак, али ова сума од 50.000 дин. то је ванредни издатак и ја држим госиодо, да из разлога које др. Лаза Илић лане изнео н нз оннх што сам ја мало ире наиоменуо, да из 111 х разлога, мп ие можемо да дозволим», да мннисгри у опигге могу прекорачиги буџет, иа ма то ирекорачење имало свог основа и у решењу министарског савета, какав је случај овде. О ових 50.000 дии. ја не говорим, јер го није бог зна колика сума него говорим начелно, јер ако допустнмо да овако иде из годмне у годииу ми ћемо дочека ги да место одобравања садашњих 5000000 накнаднпх кредита, — иремда у ов >ј сумн има издатака око 3 милнона код којих се само формално одобрење гражи — место тих 5 односпо 2 милноиа пакнадног кредита ми ћемо морати да одобравамо и друге још веће кредиге. Ако доиустимо да је у 1890 год. у којој Је буџег био 46 — 47 мнлиона, а која је сума зпатно велика могла да буде нрекорачење у 270 000 дин. онда свакојако пдуће године биће и већег прекорачења, те вас с тога молим да ово не одобрите — лремда сам за то, да се да иривредн и војсци, алн ми нмамо нрава да тражимо да нам министар фиианснЈа и влада ноднесе прпближан рачун о издацнма а да не буде оволика разлнка. Овај је нздатак, чинн мн се, једнно за то што г. Мин. народне нривреде није иостуиио онако како је говорио Лаза Илић, него је иоступио какз је он хтео п као што се видн он је тим ошгетно државну касу са 50.000 дин. Стојан Станковић — Г. Машић помињући интерпелацију Др. Лазе Илпћа номенуо је и остале ннтериеланге, којн су на њој потписанн, међу којпма сам и ја. Стога и ја као интериелант имам да изјавим да та интерпелацпја нема везе са овим издатком. У нашој интерпнлацији стајало је, да је за закуп поште имао већу понуду н да је дао ономе са мањом понудом. Мнннстар је одговорпо нред Скуиштнном, оиравдао се, и показао је да није онако како су гласовн разнешени н Скупштина се задовољила тнм а и ми као иитериеланти, па је решила, да се иреко ове интериелацнје иређе на дневнн ред. Дакле, то није услед тога, него услед редовног ирекорачења буџета. Потпредседник — Иретрес је свршен. Ко је за то, да се одборско мишљење усвоји нека седи, а ко је иротив нек усгане ? (Већниа седи). Објављујем, да је Скунштнна усвојила одборско мншлење а с њнм н иредлог мннисгров. Известилац прочита нредлог мпнистра иносгр. дела о издацима од 60000 днн. погрошених на Косовској прослави. За тнм прочнта^пзвештај одборскн. Потиредседник — Иошто нпко не тражи реч, то стављам иа гласање мњење одборско. Ко је за то да се мњење одборово нрнмн нек седи, ко је протпв тај нек устане? (Сви седе). Објављујем даје Скупшшна усвојила одборско мњење. Известилац ирочнга иредлог мниистра војног о нздатку 4022-22 днн. на име хране дупло увећаног оброка за ноЈедннце, официре н војне чиновиике, којп су се налазкли на Бањнчком Брду. За тнм нрочита нзвештај одборскн. Јован Авакумовић — Жао мп Је што нема овде мнннстра војног, да мн одговорн. Ја мислпм да ово решење не треба само да важн за гарнизон београдски ио да важи и за офнцире другпх гарннзона. Јер ако се може даш офицнрима београдског гари .130па, оида на то пмају нраво и офнцнри других гарннзона. Дакле требао је г. мнннстар да каже, да ли ово важи и за официре другнх гарнизоиа. Известилац — Овде је поменуто у нредлогу месго где се то логоровање вршнло. Офнцири иису могли због даљине да