Narodna skupština

111 САСТАПАК

нари бпли су тога дана носиоцн највишс земаљске власти, и, као са таквииа, Крал> Милаи је овај уговор занључмо ,' као од таквнх он је тражно од њих што му је требало, н онн су М У то, као такви и обећалн ; од њнх, као од нрпватннх лица, он ннје нншта могао нн тражнти, нити је могао што од њих да очекује, интн бн они моглн што да нснуне. И кад то не бн твко изречно стајало у самом тсксту тога уговора, довољно је, да се обазремо на поједине тачке његове, на ћемо, се увернтн, да је свс ово нстина што кажем. Да оставнио, госнодо, тачку 1. овог уговора, у којој Краљ Мнлан нздаје Краљевскнм Намесннцниа сведоџбу, како су се опирали да ностану Намесници, н у којој Намесннцн с друге стране издају Краљу Мнлану уверсње о његовој богатој умној даровптостн п снособностн. Остављам ту тачку на страну и остављам гачку 2., као са свнм безпредметну , све ово, од тачке 3. на до краја, може се извршптп само тако, ако се државни анарат увучс у игру. Иначе бн све бнло иразнг беснослнца. Да вам ирочнтам тачку трећу : Ђ Да би се у наирсд сузбила свака аретаоставка, коЈа нс би стајала у сагласности са новим аоложајсм Краља Милана, он мисли , да трсба да да на знање Краљсвским Намеснчцама да он нема намсре мегиати се у државне аослове Србије, но да ће, на иротив, било да се бави у земљи, било ван ње, свагда ирстходити аримером, да аотаомогне аостојеКи закони иоредак у Србији." Госнодо, кад Краљевскн Намесницн сматрају, да је ово било нужио нарочитпл уговором угврдити и потпнсаги, зар не нзгледа да они мисле, да је то могло нскако н друкчије да буде. Поштовање законнтог реда то је једна дужиост, којој сви морамо одговарати, а засебнп интерес, пнгерес врло узвншен и засебне прпроде, иалаже Краљу Мплаиу дужиост, да у овом поштовању законнтог реда свпма иама првн прнмером претходн. Кад Краљевскн Намесннцп кажу у тач. 4., да Ђ Краљевско намееништво са своје стране изјављује готовост, да сс Његовом Величанству Краљу Милану, кад год се он будс бавио у Србији указују све Краљевске аочасти, које се не би косиле са аочастима, које ариаадају Краљу Владаоиу и т. д а . У тачки петој » На захтев Краља Милана ставиКе му Краљевско Намесништво једног секретара дворског и једног официра, који ћс вршити дужност ађутанта код ЈЊеговог Величанства а — не значн ли то, госнодо, да се у овим двема тачкама у неку руку Краљевскн Намесници одкупљују од онога, што им је Краљ Милан у тачцн трећој обећао да учини, и што је дужан бпо да учпнп. Те ночасти Краљу Милану требало је указатн. Тај иерсоиал требало му је на расноложење ставити, јер тако захтева ред, Јер тако захгевају најобичннја правнла учтнвостп, јер то захтева оно доствојанство, које га је он до јуче тако рећн, бно носнлац н којега је данас носнлац његов узвишени син. Али не зато, што је Краљ Милан учннно иешто земљи, што је морао да учнни, што није морао да не учини, ако норед Намесништва заиста стоји једна влада, свесна своје дужности и свесиа свога важнога уставнога иозива. Тачка шесга овога уговора, већ је миого озбнљнија. У њој се каже: „Краљевски Намесници иримају к' знању жељу Њег. Вел. Краља Милана, да се дчорскн маршал, ађутанти и ордонанси, наименоваги указом од 21. о. м. за Његово Височанство КраљевиКа Александра утврде Краљевским Намесништвом код Његовог Величанства Младога Краља". Госиодо, није ми намора, да говормм о личностнма, које је Краљ Мнлан ноставио око ирестола и које је Намесипштво доцније утврдило. Те личности делимице нознајем, а делимице не познајем. Али знам, да све те лнчности носе унпформу срискога официра, и то је за мене довољно јемство да ће они увек разумети глас војннчке части и важне дужности, која на њнма, у гако неносредној близннн до престола лежп. Алн овде нма једно начелно ни1ање, а то је : чнје је то право да чува Краља Србији ? Ја смаграм, да је то нраво државе. Она хоће да зна, преко кога ће то своје нраво вр-

30 МАРТА СТРАНА 1443 шити, и који је за извршење гога права одговоран. То право неда се од Србпје одвојити н не да се на другога нренети другојаче, не го овлашћењем њеннм. Међутим овдо је то одвојено од ње без њеног овлашћења. Може битн, дајеовоједна тачка у целом уговору, за коју је нај.јасније, најочптнје доказано, да је већ сасвим извершена. Јер, у аваннч. новинама, које су изашле на дан абднкације, дакло 22 феб. 1889 год., стојп један указ врло чудпе врсте, може битн јединствен у уставним земљама, а то је указ, којнм се лнчности, које је бнв. Краљ моставпо око мрестола, утврђују код младога Краља. Иа том указу стоје нотинсанн Краљевскн Намесници, а с друге сграие, ко мнсснте да је потписан ? Иротнвиотписан је онет један иамесник. Узалуд ће ге то тражити у ма којој уставној земљм. 'Гога ирнмера нема. Суђено је, да то буде само у Србнјн И то ннје једнна чудиоватост. Па овом указу стојн датум од 22 фебруара, а уговор је био, као што сви знате, нотинсаи 23. фебруара, што зпачн, да је ова тачка уговора бнла нзвршсна дап нрс, но што је бнла уговорсна н потппсана. То бн на свакн начнн бнла бесмпслнца и нз тога се онда моае нзвестп једннн закључак, да уговор, који је објављен 16. јануара ове год., нпје нп закључен 23 фабруара 1889 годнне, него раније. Остављам вама, да сами оцените и да размислите о томе, како се зову у народу људн, којн мећу лажне дагуме на овако важие документе. Госиодо, тач. 7 овога уговора заслужује да со зауставимо око ње, и ја молнм, ире иего што пређемо на расправу њену, да се добро разумемо. Ја ие устајем овде као браиилац ннтереса Краљице Наталнјс, ингн се нзноспм као судија у њеном брачном спору са Краљем Миланом. Томе нпје овде место, нити сам ја иозван за то. Ја ћу да сиђем непосредно на један факт, који се много нелосрсдннје тпче пашег уставиог жсвота, и који је у наш уставии жнвот упео забуие, а то је 72 члаи Устава, о коме се тако мпого и често пнше и говори, а нарочнто у последње време. И у нашој штампи, и у страној штампи, и у средини Народног Иредставништва, иадале су, а и данас је мала реч како Краљ Милан нма своја уставма ирава и како су та његова ирава заснована у члану 72. Устава. Шга велп тај чл. 72. Устава ? »0 васаитању малолетнога Краља стараКе се намссници , ако је малолетан Краљ наследио ареминулога Краља; ако ли је иак он дошао на ирссто ио отстуаању Краље/ом, о њсговом Ие се васаитању старати Краљ, који му је иредао власт. и Претурнте цео Устав , ннгде нећете наћи нн спомена вишеотим његовим правима. Алн ово овде колико споменуто, није право него је дужност. Водити брнгу о васпитању малолетиога Краља, то није ннкакво ираво, него дужност, врло узвншена, врло велпка, врло нлемеиита, алн само дужиост, а није право. Те дужностп тек се данас Краљ Мнлан одрнче, а до сада јој се у Уставу говорп само о дужностнма, ннје могуће нз дужиостн нзвести ираво. Нраво и дужиост, го су два појма, да ие кажем савршено мрогпвна један другом, али на сваки начин у суштпнн врло разлпчна. И онда , госиодо, кад у овом члану нема нншта друго него само дужносг, он не може нослужнти као нзвор ни за каквс ираво, и кад то ие може, онда још мање може послужнтн као извор за лнчиа расположења, као извор за лнчну мржњу п пнат. Међутим, он је послужио , н дај Боже да и данас не служи за лнчни ннат. А да је тако — и не говорећи о брачиом снору и о Краљица Наталији — ја скрећем вашу пажњу на ово: је лн могуће друкчпје, иего једним болесннм тумачењем Устава, једним пзвитоперавањем његовпм наћн да је за васнитање једнога Краља потребно, да се Краљ од матерв своје одвоји. Госнодо , мп нмамо част да овде седимо са миогом госиодом, која уче иашу децу н која нх спремају да иостану учени људн и врли грађанн. Има нх међу нама, господо, који су век овој провелн на томе нослу и ја нитам њнх, да нама отворено кажу , да нам кажу по своме знању, по својој душн, по својој савести, која го теорија, која ирактнка, која наука, која књпга, доказује и захтева , да се зарад савршенијег образовања детета, деге одвојн од матсре своје ? Имајте на уму још н то , да је у овом сиецнјалном